СВЕ МАПЕ СВЕТА КОЈЕ ПОЗНАЈЕТЕ СУ ПОГРЕШНЕ. Ево и зашто

13:35 21.02.2018.

Научници тврде да су све данас познате мапе света заправо погрешне. Оно што доказује ту теорију су бројне грешке у сразмерама и позицијама континената. Три главна проблема су: на основу чега оријентисати мапу, шта ставити у центар и како нацртати сферу на равној површини.

На горе приказаној мапи Аустралије, свет је приказан из потпуно другачије перспективе, где је југ постављена на север, али је притом сачувана веродостојност свима познате мапе света. Иако се овакве мапе не користе често, примењују се као оријентир у зависности од тога на ком континенту се налазите. Ипак, ова три проблема и даље су нерешена.

1. На основу чега оријентисати мапу?

Очигледно је да су мапе оријентисане према северу, али заборављамо на то да север и „горе“ нису синоними.

– Не постоји никакав разлог чисто географски по ком би један правац оријентације био бољи од другог, нити да север мора да се на мапи приказује горе – написао је Џереми Бротон у „Историји света на 12 мапа“.

Баш зато, на средњовековним мапама и оним са краја 15. века, Земља се представљала оријентисана према западу. Азија је била постављена на врху мапе, Европа на дну ка левом и Африка ка десном . На крају крајева, „оријентисати се“ потиче од речи „оријент“.

Средњовековна мапа света, Википедиа

Исток у многим културама представља правац из ког излази сунце, а запад се повезивао са смрћу и декаденцијом. Такође, југ се сматрао позитивним, док је север представљао „таму и проклетство. Ипак, мапе из Вавилона и Кине су се оријентисале ка северу, баш као и што је предложио Птоломеј у другом веку нове ере.

Ако неко и даље сумња у то да је оријентација на мапи произвољна, нека погледа фотографију. У питању је снимак земље из сателита Аполо 17 где се јужни пол у овом случају налази горе.

Острвце у центру је Гренланд, НАСА?

2. Шта ставити у центар?

Као што се може видети на првој мапи, Аустралија је постављена у центар. Већина мапа може да се прилагоди континенту на ком се онај ко је посматра налази. Ово је не само у складу са политиком, већ је и практично. Тако и данас када отворимо „Гугл мапс“ прво видимо где се на мапи тренутно налазимо, па тек онда тражимо место ка коме желимо да идемо.

Да ли сте икада толико желели да будете у центру пажње, да сте Азију исекли на пола?

Центар има и симболичан значај, као у случају мапе света катедрале Херефорд, која је нацртана око 1300. године у Енглеској, а у којој се Јерусалим налази у центру. Такође, мапа Уједињених нација у центру има Северни пол да се нико не би љутио.

3. Како нацртати сферу на равној површини?

Ово је још један од сложенијих проблема за картографе, јер је немогуће представити сферу на дводимензионалној површини, а да се притом не изобличи у облику или угловима. Мапу испод осмислио је Герардус Меркатор 1569. године, а на основу ње се базирају многе модерне мапе света.

Меркаторова мапа, Википедиа

Међутим, у овом видеу су приказане грешке које има ова мапа, као и погрешне пропорције континената:

Меркатор је посматрао земљу као цилиндар и пажљиво оставио углове на површини. Ипак, меридијани не конвергирају како би требало, па зато Антарктик делује тако огромно, а Гренланд тако издужено као Јужна Америка, иако је површине као осмина овог континента. Осим тога, Европа делује дупло шире од Јужне Америке, док је у стварности дупло ужа.

– На пример, „Гугл мапс“ и „Бинг“ користе варијанту Меркаторове карте за своју велику мапу света, јер се његови симетрични правоугаоници савршено уклапају у мозаик пиксела који чине дигиталну мапу – објашњава Сајмон Гарфилд.

Меркаторова идеја мапе на „Гугл мапс“

Свака пројекција има своје врлине и мане, као што је случај са мапом света Арно Петерса из 1873. године. На његовој мапи северни континенти делују далеко мањи него Африка и Јужна Америка, који изгледају као да „цуре“ ка Антарктику. Петерс је покушао да исправи Меркаторове грешке у пропорцијама и да наша визија света има заправо политички утицај.

Петерсова пројекција света, Фото Википедиа

Али, и ова пројекција има грешке у прорачуну: на пример, Нигерија и Чад делују дупло веће. Штавише, Петерс никада није споменуо да се базирао на радовима Џејмса Гала, што није редак случај сујете међу катрографима.

Робинсонова мапа из 1963. године и комбинује Меркаторове и Петерсове мапе и покушава да симулира облик Земље, мада се такође изобличава приказ северних и јужних делова.

Робинсонова мапа, Википедиа

Гудова пројекција из 1923. одржава пропорције када су у питању размере, али удаљеност континената није прецизна.

Гудова мапа, Википедиа

Димаксион, посебна врста мапе Р. Букминстера Фулера је икосахедрон нацтран тако да се очувају форме и димензије, као и покушај да се кониненти прикажу у континуитету.

Димаксион, Википедиа

Пројекција Винкел Трипел је из 1921. и она приказује најмање дисторзија. Од 1998. године, „Нешнл џиографик“ је користио као своју стандардну пројекцију којом су заменили Робинсонову.

Осим што приказују како Земља изгледа, мапе се користе и за приказивање друштвених, економских и политичких тема. Једна од првих примера такве мапе је „Атлас оф тхе реал њорлд: Маппинг тхе њаy ње ливе“ из 1998. године. Даниел Дорлинг, Марк Њуман и Ана Барфорд нацртали су 366 мапа и адаптирали их на основу демографије, имиграција, смртности деце и ратова.