Прочитај ми чланак

„СРБИЈА ЈЕ ЗЕМЉА у којој ће бити убијен следећи новинар“

0

„Атмосфера која је створена у Србији јасно говори да ће се у тој земљи десити следеће убиство новинара“, рекао је Метју Каурана Галиција говорећи на дводневној конференцији Фрее Еуропеан Медиа у Гдањску (Пољска).

Овој конференцији у организацији Европске федерације новинара присуствовало је више од стотину новинара Европе, представника водећих европских организација које се баве медијима као што су Савет Европе, ОЕБС, ЕФЈ, ИПИ, Индекс о цензури, Удружења јавних емитера Европе, итд.

Фото: Медија центар

Метју Каруана Галиције, новинар са Малте, добитник Пулицерове награде и син Дафне Каруане Галиције, недавно убијене истраживачке новинарке и блогерке која је радила на документима објављеним у оквиру пројекта „Панамски папири“, рекао је на конференцији да са пажњом посматра оно што се дешава на медијској сцени Србије и нагласио:

“Постоје земље где су медијски системи потпуно урушени, попут Кипра, и земље где су ти системи у процесу пропадања, попут Мађарске, Пољске и Србије”, рекао је Метју Каруана Галиције.

Он је са говорнице послао снажно упозорење:

Учествујући у дебати он је послао снажно упозорење:

“Случај Србије је, мислим, најекстремнији зато што је то земља Европе у којој је највероватније следеће убиство новинара. Сви знаци су ту – агресија политичара, кампање блаћења и претње. То је попут савршене олује која предстоји убиству.”

Каруане Галиције је додао да би волео да се на европском нивоу чини више:

“Заправо не видим другу наду: нема више много тога што ви у Србији можете учинити. Ситуација је опасна, сувише екстремна тако да заиста зависите од помоћи са стране и надам се да ћете ту помоћ добити. Потребна вам је.”

Конференцији Фрее Еуропеан Медиа присуствовала је Маја Васић-Николић, представница Независног удружења новинара Србије. Током панела о етичким стандардима и самоцензури, она је пренела искуства из Србије о коришћењу медија блиских власти за дискредитацију политичких противника, али и новинара истраживача и новинара медија који су критички настројени према владајућој коалицији. Говорила је о кампањама блаћења које медији спроводе против новинара указујући на другу димензију односа етичких стандарда и самоцензуре – с једне стране новинари пристају да не поштују Кодекс новинара Србије у хајци против колега, а с друге стране, новинари који су мете, упркос свему инсистирају на томе да раде свој посао професионално.

„На жалост, нису ни сви новинари спремни да им животи, због преданости јавном интересу, буду доведени у расуло хајкама у таблоидима у штампаном и електронском формату. Данима трају кампање блаћења и дискредитације, називање новинара који раде у јавном интересу ‘страним плаћеницима’, ‘непријатељима земље и председника’, ‘издајицама’. Критички настројеним медијима приступ грађанима је фактички онемогућен, гаји се атмосфера у друштву која резултира прво увредама и вербалним претњама, а кулминира физичким нападима на новинаре“, нагласила је Васић-Николић.

Она је скренула пажњу и на тужилачку и судску праксу, чињеницу да постоје основане сумње да БИА доставља информације таблоидима као и да у креирању ове атмосфере учествује и сам политички врх Србије који критички настројене новинаре који раде у јавном интересу третира као политичке опоненте.

Питала је за искуства других земаља, пошто је Србија, чини се, једина земља која се суочава са феноменом рата унутар професије, који је подгреван политичким инстересима.

Током два дана конференције у Гдањску представници различитих организација и институција широм Европе дискутовали су о кључним проблемима са којима се суочавају новинари у 21. веку. Дискусији се придружио и бивши председник Пољске и добитник Нобелове награде за мир Лех Валенса који је оценио да је солидарност и даље веома потребна, али не само солидарност у синдикалном смислу већ као концепт одбране грађанских права.

Учесници конференције заједнички су покушали да дају одговоре на изазове који укључују опстанак медијског плурализма, финансирање медија, приватним медијима и новим тржиштима, интернет гигантима и да ли како треба регулисати њихов рад националним законодавством, заштите јавног сервиса од утицаја државе, будућности истраживачког новинарства, етичким стандардима и самоцензури као и начинима на који сами закони крше медијске слободе у различитим државама у свету.

Осврнувши се на искуства из земаља у којима су новинари мета напада због свог рада, Џоди Гинсберг из Индекса о цензури је рекла да је неприхватљиво да код новинара у опису радног места постоји и – страховање за живот.

Скот Грифен иу Медјународног прес института додао је да је изузетно битно да се понавља и новинарима и грађанима да није нормално живети у страху за живот због посла који обављају.

Конференцију у Гдањску затворио је председник Европске федерације новинара Могенс Блихер Бјерегард. Он је пренео вест да је Немачка потврдила да је новинар Дениз Јуцел пуштен на слободу, након што је дуже од годину био затворен у Турској без оптужнице. Рекао је и да је у тој земљи још 147 новинара и даље у затвору.