Прочитај ми чланакОва кућа може трајати 100 или 150 година, што уопште није мало.
Ретко шта је тако идилично као када у свом поседу, у неком живописном делу Србије, имате викенд кућу. И то од дрвета. Брвнара на пропланку, брвнара поред реке, брвнара прекривена снегом на планини… А брвнару, зависно од прохтева, можете приуштити и за само 150 евра по квадрату.
Ако вам је приуштиво да живите у оваквој идили, па још и додате, примера ради простирку од природне коже у соби – имате све услове да се препустите хедонизму.
Зашто дрвена кућица?
Ако се користи „нормално“ или без екстремних ситуација, ова кућа може трајати 100 или 150 година, што уопште није мало. Дрво је природан и најстарији грађевински материјал и као такво захтева одржавање и негу, али истовремено нуди и одређене квалитете који имају утицај на коначан производ, односно кућу.
Ништа није здравије од дрвета и нема сна као у боровини када замирише луч. Брвна се слажу и нема пукотина – то су речи оних који су већ опробали не само викенд посете, већ и живот у брвнари. Кажу да су брвнаре топле и зими за спавање.
Стручњаци су потврдили да дрво, већ својом структуром не тражи да се поставља изолација од других материјала, а са друге стране, у погледу носивости, дрво задовољава све статичке и остале регулативне услове.
Произвођачи који се баве овим послом најчешће користе четинаре: јелу, смреку или бор. Монтира се за неколико дана, а за израду је потребно мање од два месеца у просеку.
Предност дрвета је и што оно „дише“, па то у пракси значи да „пропушта ваздух“ у оба смера и реагује са влагом из ваздуха. То ћете осетити кад дишете ваздух из просторија.
Предност дрвених зидова, односно зидова од балвана је и та што они, по принципу саморегулације, упијају вишак влаге из ваздуха у просторији. Уједно отпуштају ту влагу када је ваздух незасићен. То вам даје један нови квалитет живота и боравка у тим просторијама, јер ваздух у њима никада није ни превише сув, ни превише влажан.
Једна од главних особина је што је дрво неколико пута бољи изолатор од цигле, а 15 пута бољи изолатор од бетона и много пута је лакше од бетона.
Дрво дебљине три центиметра има топлотну изолацију као 45 центиметара бетона или 18 центиметара цигле. То значи да они зимљиви могу у оваквој кући да рачунају да ће имати мање рачуне за грејање.
Оне су, када се подвуче црта, јефтиније за одржавање, па се користи мала количина енергије и лети, када је потребно хлађење.
Кључ у руке можете добити већ за око два месеца, јер је оптимално време за израду и монтажу такве кућице. Тачније, око два месеца траје обрада и израда материјала, а монтажа десетак дана, можда и мање.
Квадрат дрвене куће кошта од 150 до око 200 евра, а то значи да за кућу од 60 квадрата треба издвојити 9.000 евра. Понуда је разноврсна, па у директној погодби са произвођачем, можете добити мање трошкове за више квадрата и слично – зависи од ваших преговарачких вештина.
Најбоље од свега је што, они који су заинтересовани за брвнаре, могу сами и да их дизајнирају. Тачније, можете бирати неки од постојећих пројеката, а можете и сами изложити произвођачу шта желите да имате на свом плацу.
Произвођачи обично нуде гаранцију до 10 година и у том периоду имате право да све физичке поправке пребаците на произвођача.
Такозване „скијашке земље“, попут Швајцарске или Аустрије, направиле су од брвнара хит, па тамо можете да одседате у прилично луксузно уређеним објектима од дрвета. Зимовање у швајцарским Алпима у брвнарама, врло је луксузно и махом резервисано за оне са дубљим џепом.
Са друге стране, примера ради, у Северној Америци и Скандинавији готово свака кућа је дрвена, односно више од 90 одсто кућа је од дрвета, а посебно су интересантне оне праве брвнаре на Аљасци, које се праве од целих дебала дрвета и које коштају по неколико милиона долара.
Захваљујући томе што су дрвене куће пре свега топле, користе их Скандинавци и Канађани који живе у јако хладној клими.
