Прочитај ми чланакПосле спора са Македонијом око имена њихове државе, који још увек траје, Грци су решили да се обрате и Албанцима.
Грчки министар иностраних послова Никос Коцијас на седници грчког парламента позвао је Албанију да „прочисти“ уџбенике по питању „Чамита“. Случај ове посебне групе Албанаца је питање које се кроз историју провлачи већ неко време, а који данас у све већој мери траже повратак на подручје одакле су протерани.
Коцијас је рекао да је током разговора са заједничком експертском комисијом, грчка страна албанским званичницима јасно ставила до знања да се појмови „албанске територије у Грчкој“ и израз „Чамарија“ за део грчке територије морају избрисати из уџбеника из историје и географије.
На последњем састанку мешовите грчко-албанске стручне комисије, грчка страна је категорички захтевала да се из уџбеника обришу речи које су увредљиве за јединство њихове земље.
Такође, грчко географско подручје, које се у уџбеницима назива „Чамерија“, нажалост показује да је албанска држава формирана на националистичкој реторици, рекао је Коцијас.
На ову тему је реаговао и албански министар иностраних послова Дитмир Бушати, који је потврдио да је успостављена заједничка радна група како би „проценила историјске уџбенике обе земље“.
Раније је грчки председник Прокопис Павлопулос запретио Албанији, да ако жели у ЕУ, да би требала на неко време „да ћути о овом непостојећем питању“.
У Албанији је Чамерија назив територије коју насељавају етнички Албанци и која је припала Грчкој према Лондонској конференцији из 1913. године.
Више од 35.000 етничких Албанаца је протерано са те територије 1945. године, а неколико хиљада их је убијено због оптужби да су сарађивали са немачки и италијанским окупаторима за време Другог светског рата.
Ко су Чамити?
Чами, Чамити је име за заједницу Албанаца посебног дијалекта коју живе у обалном делу Епира, у крају коју они зову Чамерија. Највећи део овог региона је у Грчкој, а мањи у јужној Албанији. Уз Чаме у поменутом делу обитавају и Грци, Власи, а за време османске владавине живело је доста Турака.
Чами говоре један посебни дијалект албанског језика, који спада у тоскански дијалект. Због дугогодишње изолованости чамски албански задржао је многе архаичне језичке форме. Након доласка Османлија у тај крај у 15. веку, добар део Чама прешао је на ислам, али један део заједнице остао хришћански.
Први писани трагови у којим се спомињу Албанаци као посебан народ датирају из друге половине 11. века, у њима се они наводе као становници Арбанона у средишњој Албанији.
Прве миграције Албанаца у Епир почеле су крајем 13. и почетком 14. века. У првим деценијама 14. века поједини албански кланови постали су плаћеници у Епиру и Тесалији. Највећи талас миграције се догодио од 1340-их до 1350-их кад су поједини албански племенски кланови подржали успешне српске нападе на поседе у северној Грчкој.
При крају 19. и почетком 20. века велики део Чама муслимана иселио се у Турску. То се појачало, кад је већи део Епира постао саставни део Краљевине Грчке, а Чами постали национална мањина.
Други велики талас исељавања муслиманских Чама десио се за велике размене становништва између Турске и Грчке након Грчко-турског рата 1919.-1922 године. Добар део Чама из Чамерије сарађивао је за време окупације тог дела Грчке током Другог светског рата са италијанским и немачким снагама.
Лоше су прошли и они Чами који су сарађивали са левичарским ЕЛАС-ом за време Грчког грађанског рата и они су морали да напусте Чамерију након пораза ЕЛАС-а 1949. и да побегну у Албанију.
Одмах након Другог светског рата, чамски исељеници у Албанији су покушали да оснују удружења која би заступале њихове интересе. Успели су да оснују Одбор антифашистичких Чама у избеглиштву, али је његов даљи рад забрањен 1947. године од стране владајућих комуниста.
Данас у Албанији највећи део Чама живи у подручју између Кониспола и Саранде, али Чама и њихових потомака који су расељени из Чамерије након Другог светског рата има широм Албаније, посебно у јужној Албанији, као и Тирани и Драчу.
У новије време након демократских промена у Албанији и пада комунистичког режима 1990-их, Чами су основали Странку правде и јединства, па су на албанским парламентарним изборима 2009. године успели да освоје једно место у парламенту. Чами траже повратак у Грчку и повраћај својих имања, које су им грчке власти конфисковале.
Број Чама у Албанији по проценама њиховог Удружења Чамерије из 1991. године, износи око 205.000.
Број Чама православне вере, који су остали да живе у Чамерији у грчком делу Епира је непознат, јер грчке власти њих не третирају као националну мањину. Они су за званичне власти у Атини – Арванити, Грци албанског порекла.
Чамски дијалект и данас се чује по Игуменици, Филиатесу и околним селима. Етнолози процењују да у Чамерији живи око 10.000 Чама.
