Прочитај ми чланакСаборна црква Светог Саве обнавља се после пожара 2016. До сада од осигурања наплаћено 13 милиона долара, а процене су да је храм у време стихије вредео барем 50.
Не можете унутра док не дође отац Живојин.
Грег је неумољив. Увукао је главу у крзно своје „меклауд“ јакне и нетремице гледа у папир пред собом. Плинску грејалицу усмерио је ка леђима не би ли му ублажила костобољу коју је зарадио верући се по скелама широм новог Вавилона што дере облаке.
Штипа њујоршки мраз. Пред нама се као какво библијско чудо указује источни зид некадашње Цркве Светог Саве. Делује као да је неко грандиозну и прелепу значку забо у јастуче Менхетна из ког штрче храмови развијеног капитализма извајани од бетона, челика и стакла.
Ватрена стихија тог Васкрса 2016. прогутала је прелепо готско здање и једино место где су се Срби још од 1943. окупљали и молили Господу.
Ево и нашег домаћина.
Верници, којих по причи оца Живојина има много, нарочито међу млађим светом, по својим могућностима, упркос убрзаном животу у овом граду, окупљају се у оближњем у грчкој Цркви Светог Елефтерија: – И у овим тешким условима народ долази на богослужења. А сви ми се највише поносимо нашом децом из фолклорне групе „Опанчићи“ ,која надахњује својим талентом и песмом о великим празницима на службама и скуповима.
Помаже Бог – говори нам стављајући на главу бели шлем на којем пише „фатхер Зивојин“.
Пратимо високог човека, благе нарави и продорних очију. Родом је из околине Ваљева. Презива се Јаковљевић. Нема двери да пољубимо. Остала само четири зида да пркосе и ватри и времену.
Ту где се деценијама крштавало, венчавало, молило за живе и мртве сада је пепео. Црни огњени праменови заклонили су мироточиве ликове светитеља. Потамнео бисер архитектуре 19. века.
Ипак, распирује се жеравица наде.
– Ако Господ да, већ до Васкрса поставићемо челичне греде и привремену кровну конструкцију – прича нам старешина храма. – Планирамо да уградимо оригинални цреп од камених плоча који потиче из Вермонта.
Новинар „Новости“ и отац Живојин
Ту где се тискао народ да би секао славски колач или се причестио сада су грађевинци. Појце и оченаше заменио је звук тешких бушилица и чекића. Диригент тог стваралачког „хора“ је ревносни Грег.
Зидови су грађени у три слоја: од смеђег камена који је овде изузетно цењен, гранита и кречњака. Сем кречњака, који је украшавао унутрашњост храма, гранит и смеђи камен су одолели ватри.
Отац Живојин нам говори и да се непрестано контролише статика храма:
– Упркос језивом пожару храбри нас то што је измерено да се зидови нису померили.
Фото: Фејсбук
Нерадо протојереј говори о томе колико још новца треба да би се црква посвећена првом српском архиепископу потпуно обновила:
– До сада је од осигурања наплаћено 13 милиона долара.
Даље не би да рачуна. Али, од епископа источноамеричког Иринеја, с чијим благословом смо и дошли на ово свето место, сазнали смо за процену да је храм на дан пожара вредео 50 милиона.
– Мислим да народ има свест о томе колико је ова црква важна – наставио је отац Живојин.
Из огња се спасло колико се могло. У згради прекопута храма чувају се реликвије које су претекле. Над њима бдију мудре очи Николе Тесле и Михајла Пупина, чији потрети светле са сивих зидова. Насред собе је крстионица. Пламени језик ју је толико истопио да подсећа на пужеву кућицу. Отац Живојин као да предосећа шта бисмо га питали:
– Вратиће се овде живот. Видећете. Подићи ће се из пепела….
До Васкрса би требало да буде постављен привремени кров.
НЕТАКНУТЕ МОШТИ СВЕТИТЕЉА
На основу званичног извештаја, пожар је потекао из простора где су се налазиле свеће које су верници палили на Васкрс, али до сада није утврђен његов узрок.
Занимљиво је да су радници који су после стихије рашчишћавали трагове пожара пронашли неколико икона и очуване мошти светитеља испод олтара којем ни ватра није могла ништа.
