Прочитај ми чланакНа глумчевој сахрани окупио се политички врх и двадесетак свештеника, док се на сахрани ратног хероја није појавио нико. Како је ово могуће?
Миодраг Миловановић (39) из Београда, ратни ветеран с Кошара, убијен је испред своје куће у Калуђерици после свађе с комшијом са којим се сударио.
Познати српски глумац, Небојша Глоговац преминуо је након тешке болести исте недеље.
Две величине, две трагедије. За једним је плакала цела Србија, заслужено. Сругог је оплакивала само породица. На глумчевој сахрани окупио се глумачки врх Србије уз доста јавних личности и двадесетак свештеника, док се на сахрани ратног хероја није појавио нико.
Зашто?
Ако сте прослављени глумац, певач, водитељ, Србија ће вас жалити (бар у ударним терминима), док ће за ратне ветеране који су за време служења војног рока били на Кошарама у време НАТО бомбардовања бити објављена једна вест. И то само под условом да вас је убио комшија. Управо је то био случај Миодрага Миловановића.
За Миодрагово убиство осумњичен је његов комшија Марко Ђ. (29), који је касније ухапшен. Миловановић се наводно сударио с Марком Ђ. који живи у суседној улици. Између њих је отпочела свађа, али је Миодраг продужио са супругом на задушнице. Очигледно је његовог комшију изнервирао судар, па се вратио с пиштољем у рукама и чекао Миловановиће да се врате кући.
Кад је Миодрагова супруга изашла из аутомобила и ушла у кућу, пришао је и пуцао у несрећног човека.
Комшије и рођаци окупили су се у кући породице Миловановић како би изјавили саучешће. Исти људи присуствовали су и његовој сахрани.
Како кажу његове комшије, Миодраг је био добар човек, пореклом је из Косовске Каменице, а радио је као возач камиона. У кући је живео са супругом и два сина, који иду у други и четврти разред основне школе. Дешавало се да по 15-20 дана одсуствује од куће, све како би зарадио за дечицу.
С друге стране, смрт нашег прослављеног глумца Небојше Глоговца потресла је целу Србију, што је и нормално јер су многи ценили његов таленат. Међу ожалошћенима су били многобројни глумци, редитељи, спортисти али и политичари. То је свакако похвалан гест и не постоји ништа спорно у томе.
Поред крема српског глумишта, многобројних политичара, на сахрани Небојше Глоговца се нашао велики број свештеника. Отприлике, њих двадесетак.
Поента целе приче је да у Србији нико не цени ратне ветеране, војна лица, људе којима је проливена крв, инвалиде, људе који су морали да проливају крв како би преживели. Ти људи су заборављени као да никад нису постојали. Препуштени лековима, терапијама или комшијама, полако ће нестати, а да то нико не примети.
На другој страни, без икаквог алудирања на Небојшу Глоговца (који је заслужио све почасти), они који су познати, виђени или можда само добро твитују, бивају испраћани уз сву пажну, свиту свештеника и цео политички врх.
Остаје нам само да се надамо да тамо горе има веће правде за све пале јунаке.
