Прочитај ми чланакПредратно Време сведочи о политичким проблемима Југославије од пре 80 година и улози “хрватског питања”.
Тако, лист Време од 15. фебруара 1938. преноси детаљно и општирно извештај са седнице Скупштине о дебати о буџету Југославије.
Одмах на почетрку помиње се Димитрије Љотић, у историји познат као оснивач југословенског народног покрета „Збор“, који је био југословенски профашистички, националистички, конзервативни и монархистички покрет.
Идеологија Збора је била мешавина италијанског фашизма, немачког нацизма и српског православног фундаментализма. Збор је покушао да ступи у савез са Немачком пре почетка Другог светског рата.
Немачка је финансирала Збор од 1937. године, а странку је 1940. на кратко забранила Цветковићева влада.
На седници је Љотићев посланик тражио заправо да се “Збору” обезбеди рад.
Тадашњи председник Југословенског политичког клуба Јанко Барићевић устаје против сепаратистичког позива “Хрвати на окуп”, за који каже да изазове код Срба реакцију “Срби на окуп” (што се касније и догодило). А тиме би се дало, додаје он, морално оправдање политици хрватског сепаратизма.
Даље се у расправи помињу и бројне осуде националистичких тежњи Хрвата, али и Срба на другој страни. Посланици расправљају да ли су Србији, Хрвати и Словенци три различита народа или нису и да ли уопште постоји „хрватско питање“.
Ту је и расправа о споразуму између опозицие и г. Мачека, који је био иницијална каписла за националистичке расправе у Скупштини.
Извештаји из предратних листова Југославије заправо су подразумевали готово целокупне преносе говора политичара, често без лида, односно давања најбитнијих детаља у врх текста, или закључка расправе.
Време преноси и одлучујућу одлуку Аустрије да прихвати предлоге Хитлера, који, како је Немачка рекла, гарантују безбедност Аустрије.
Ради се о допунским трговинским споразумима између две земље и о регулисању положаја националсоцијалиста у Аустрији.
Лист Правда од пре 80 година покреће питање одевања Југословена. Новинар пише да, док је путовао крајевима земље, свуда је приметио колико се становништво “дроњаво” облачи, а поготово ако се то пореди са другим земљама.
Као главни узрок овој појави, новинар приписује – сиромаштво. Ипак, додаје се да има и бројних имућних који се лоше облаче, јер репортер пише да неки од њих пре троше новац на јело и пиће, забаву и коцку, а да им је на последњем месту да изгледају пристојно. Даље, новинар закључује да је то у духу народа.
“Колико има сељака и радника који ће потрошити последње паре своје зараде, па се чак и задужити да у јелу и пићу проведу славу, крштење, венчање, чак и сахрану кога члана своје породице, али за боље одело то неће учинити”, пише новинар.
Лист од пре 80 година сведочи и о популарности шлагера као нове форме у музици. Ту је и реклама о премијери “супер шлагера” Чаробна игра који је прављен у Бечу.
Правда пише и да југословенски балет, тачније београдски, напуштају бројни његови способни чланови.
Лист Данас свакога дана прелистава главне вести на данашњи дан пре 80 година, тачније 1938. године. Предмет анализе су дневни листови Време и Правда, који данас не постоје. Идеја јесте да се читаоци врате у прошлост, да са временске дистанце виде како су изгледале вести, али и како су новинари, па и сами суграђани, размишљали у Србији у турбулентном периоду између два рата и пред сам почетак Другог светског рата. Поред политичких вести, објављиваћемо и друштвене, економске, али и вести из домена забаве и спорта.
