Прочитај ми чланакЗа две недеље почиње снимање документарца о последицама бомбардовања СРЈ 1999. Жеља је да се у документарцу, који ће бити преведен на осам језика, појаве Никита Михалков, Џони Деп...
ПОЧЕТКОМ марта, на више од 100 локација у Србији са Косовом и Метохијом, Црној Гори, Републици Српској, али и широм Балкана, односно свуда где су могле да стигну честице осиромашеног уранијума и хемијско загађење, почеће снимање документарног филма о последицама НАТО бомбардовања 1999. године, сазнају „Новости“.
Филм ће бити преведен на осам језика, а преговара се да се у филму појаве Никита Михалков, Џони Деп… После премијере у Србији, на 20. годишњицу агресије, 24. марта 2019, планирано је приказивање широм света, па и у земљама НАТО алијансе!
Неће то бити класичан документарац са фактима и сведоцима 78 дана агресије, већ прича са више слојева, много „брзих слика“, анимација, графика, око које су се окупили млади људи, међу којима су и наши ангажовани у холивудској продукцији.
Фото Приватна архива
Немања Недељковић, продуцент, који за овај пројекат има подршку Иницијалног одбора за утврђивање последица НАТО бомбардовања, формираног средином прошле године, открива за „Новости“ да ће филмом обухватити страдање, животне приче жртава бомбардовања, како оних које су зауставиле бомбе, тако и оних који умиру и умираће од одложеног дејства пројектила са канцерогеним осиромашеним уранијом, или изливања пиралена у нашу земљу и воду. Биће представљени докази о еколошкој катастрофи, не само у Србији, већ на простору читавог Балкана, а укључиће се и стручњаци из неких од најпознатијих светских научних институција. Поред глобалне антиратне поруке, један од циљева филма је да се, макар и са закашњењем од две деценије, оголи тадашња агресорска пропаганда и разбије представа о Србима као „дивљачком народу“, у светлу у којем су у свету тада прихватана објашњења да се убијање деце може подвести под „колатералну штету“.
– Не очекујем да ће неко из НАТО пристати на разговор. Заправо, и немам намеру да радим двострани филм, него да изнесем аргументе, па ко не мисли да је тако, нека сними своју, контрапричу. Можда ће овај филм за оне који гледају из својих интересних позиција, или су подлегли у свету тада врло перфидно креираном колективном мишљењу о нама, бити пропагандни, истина је да неће изнети ништа што није научно доказиво – каже Недељковић.
Продукција се, паралелно уз обезбеђивање подршке за филм у земљи, коју је већ начелно добила од Министарства културе, које је обећало и део финансија, тренутно ангажује око укључивања што више светски познатих имена у овај пројекат.
– О томе се још преговара, али неке од личности које бисмо радо видели у овом филму су редитељ Никита Михалков,глумац Џони Деп… Желели бисмо да изнесу свој лични став о бомбардовању СРЈ 1999. године – каже наш саговорник.
Први трејлер се очекује месец дана од почетка снимања, али већ сад се прави „путања“ да филм стигне до публике у Немачкој, Француској, Италији, Енглеској, САД… Продуцент нема илузију да на Западу има много тога новог у виђењу Србије и тада масовно сервираних разлога „за бомбардовање“.
– Поред паралелних прича, флешбекова, породица погинулих, стручњака за касетне бомбе и уранијум, желим да покажем да свет кроз овај филм види кога су бомбардовали, да ми нисмо ни „лоши момци“, ни „дивљачки народ на Балкану“, него народ старе културе који је свету дао Теслу, Пупина, Милутина Миланковића – објашњава продуцент.
Преговараће се са Русима да се филм тамо прикаже на националној телевизији, Кинезима чија амбасада у Београду је погођена НАТО пројектилима…
Недељковић је уверен да има много медија у свету који би радо приказали овај филм, можда не због симпатија према Србији, него због тога што подржавају сваку причу против рата.
– Ово је велика ствар и први пут после скоро 20 година излазимо у свет са необоривим доказима, који ће бити приказани људима широм света на разумљивом језику – каже професорка др Даница Грујичић, неурохирург, један од покретача иницијативе да се испитају последице НАТО бомбардовања на људе и животну средину. – Време је да ми као држава користимо моћ медија да изнесемо истину, а не да стално губимо медијске битке.
Професорка Грујичић, која ће за потребе филма контактирати са научницима широм света, објашњава да је Координационо тело институција која ће прикупити доказе. Засад постоје аргументоване и основане сумње зашто би требало испитати последице агресије, које се, пре свега, огледају у повећаном броју оболелих од малигних болести, леукемија, стерилитета, аутоимуних болести за које не постоји друго објашњење осим неког великог инцидента као што је НАТО агресија. Смртност од леукемије је повећана за 139 одсто, дупло је већи број оболеле деце од малигних болести од просека у Европи.
ЖИВОТ НИСУ УСПЕЛИ ДА ЗАУСТАВЕ
ДОКУМЕНТАРАЦ је засад „још без доброг наслова“, али су сви остали детаљи разрађени. Биће рађен као полуфилмска прича, започеће приказом сна у којем ће се појавити дете у учионици, жена у лабораторији, учитељица у разреду, деца на фудбалском игралишту… Њихов сан прекида сирена за ваздушну опасност и прва бомба, а онда следе флеш бекови – шта је те 1999. пореметило обичан, свакодневни живот: мајка се поздравља са мужем и сином који одлазе у одбрамбени рат, мајка која са децом и стварима трчи у склониште…
Можда је учитељица с почетка филма која је држала час под бомбама погинула, можда су међу страдалима и дечак са фудбалског игралишта, и лаборанткиња, али ће се сви појавити у завршном кадру филма, поред 300 дечака и девојчица рођених после НАТО агресије, и то је слика која уместо речи говори – нисте успели да зауставите живот.
НЕОБОРИВИ ДОКАЗИ О ПОСЛЕДИЦАМА
Проф др Даница Грујичић
У ФИЛМУ ће се појавити научници из више земаља света, на пример из института у Шведској, где 42 научника, међу којима 30 професора универзитета, воде кампању против употребе осиромашеног уранијума у муницији. Затим научници хемијског института у Француској, са Берклија, из Италије… Са њима контактирају професорка др Даница Грујичић, неурохирург, Зорка Вукмировић, физико-хемичар, професорка Јасмина Вујић…
– Ми смо ту да им помогнемо да обраде све области од екологије до здравства и да им омогућимо најбоље аргументе, истините и необориве доказе које ће изнети у филму као и највеће ауторитете из света науке – каже за „Новости“ професорка Грујичић.
И АЛБАНЦИ СВЕДОЧЕ О ЖРТВАМА
ФИЛМСКА екипа успела је да нађе и саговорнике Албанце, лекаре и обичне људе који сведоче о томе да су и они страдали.
– Разговарали смо са албанском породицом из Призрена чије је дете погинуло у бомбардовању – прича продуцент. – Ако пораст оболевања од рака може да се повеже са еколошком катастрофом, Албанци су у јако лошем положају јер немају развијен здравствени систем. У околини Призрена видео сам рендген инсталиран у стамбеној згради. Кад су из Кфора питали власника да ли је свестан шта ради и да тако зрачи све у згради, рекао је „јесте, али рендгена нема у кругу од 100 километара“.
