Прочитај ми чланакНајвеће швајцарско село Ветинген, се прије стотињак година дичило са двије позоришне дворане, да би у другој половини двадесетог вијека остала само једна, која се налази у склопу хотела Винкелрид. То је мјесто гдје се редовно и увијек изнова одржавају српске културне манифестације. Ту адресу имају Српско-швајцарско позориште „Дуга“, писца и драматурга Миодрага Лукића, као и српско фолклорно друштво „АНИ Абрашевић“, на чијем челу се налази председник Савеза српског фолклора Швајцарске Ненад Миленковић.
Десетог фебруара, баш у тој позоришној дворани прва српска књижара у Швајцарској, књижара СтаНи из Бадена прославила је двадесет година свога постојања, Иначе ова прослава је прва у низу од седам манифестација које у наредних мјесец дана организује књижара СтаНи, а које су све посвећене „Акцији очувања српског језика и културе“, која је у дијаспори у организацији Амбасаде републике Србије отпочела прошле године у јуну месецу, гостовањем дечијег писца Љубивоја Ршумовића.
Најзначајнији гост на овом јубилеју био је швајцарски писац и политичар Оскар Фрајзингер, који се у једном тренутку нашалио именујући себе „швајцарским четником“. Тако су га, наиме назвали у неким швајцарским медијима. Премда то звучи као шала, ријеч има тежину јер је изговорена пред око 130 гостију, као и пред дипломатским представницима републике Србије у Швајцарској.
Све се дешавало под благим погледом Белог Анђела Милешевског, па је изјава овог познатог госта, писца и политичара, има још већу тежину скоро као да је изречена у цркви.
Прослава двдесетогодишњице једне српске књижаре је вјероватно уобичајена појава у Србији, али у Швајцарској је то био повод да поштоваоци писане ријечи стигну из свих дијелова Швајцарске, па чак неки од њих из Њемачке, тачније из Штугарта. Дошли су уважени гости и драги пријатељи и сви они којима на срцу лежи очување српског језика и ћирилице, идентита, као и истине о српском народу. Први предсједник српских писаца Швајцарске Јовица Михајловић, који данас живи у Шапцу, је за само за ову прилику стигао из Србије.
Гост вечери Оскар Фрајзингер се дубоко поклонио пред иконом Белог анђела, премда није знао значај исте, а када му је објашњено поклонио се још једном, као што се, поклонио пред одушевљеном публиком у дворани.
Била је генијална идеја слављеника да икону са ликом Белог Анђела поставе у таквом углу да се има утисак, да анђео са иконе посматра, како позорницу, тако и публику.
Ковиљка Станулов-Нинковић и њен супруг Зденко Нинковић већ двадесет година воде српску књижару и преводилачку канцеларију, а посједују неколико хиљада књига српских и свјетских писаца, па је њихова књижара права мала књижевна оаза за Србе у Швајцарској.
Ковиљка не говори радо пред публиком, а Зденко још мање, али је за ову прилику припремила говор набијен емоцијама, јер бити Србин и не сакривати то, у последње двије и по деценије у Швајцарској, тј. уопште на Западу, није било лако. Ријетки су они Срби, који су у сваком тренутку били спремни да стану о одбрану истине о Србима, као што су брачни пар Нинковић. Због тога је њен говор, између осталог, садржавао осврт на поплаву текстова у медијима који говоре о кантону Косово, о никад већој блискости, та два народа, те да „Косовари“ имају двије домовине.
Да се подсјетимо, ових дана у Швајцарским медијима опширно је писано о 10-годишњици „дражаве Косово“, а нити једна медијска кућа није писала да је прије сто и једну годину отворена прва српска амбасада у Швајцарској и да дипломатски односи између Србије и Швајцарске трају више од сто тридесет година.
Оскар Фајзингер, гост ове вечери, био је и остао противник признавања Косова и чинио је, као посланик у савезном парламенту, све што је могао да до тога не дође. „Ја сам устаник, борац за слободу и дошао сам међу себи сличне, а одговор новинарима који и вас и мене назваше „накриво насађеним“ је да ми је драже да сам међу вама него међу „добрим људима“, рекао је Оскар Фрајзингер и у шали додао, да би сад морали сви да на позорници стоје укриво и да публика на својим местима требала да се нагне на једну страну, да би задовољили форму.
Вече је почело, пјесмом Николе Грбића – Грбе „Ово је Србија“, који је дошао на ову промоцију из Београда. Настављено је, како рекосмо, ватреним говором Ковиљке Станулов-Нинковић, која је потом поздравила све присутне званице и госте, а међу њима посебно Амбасадорку Србије др. Снежану Јанковић, генералног конзула Зорана Јеремића са супругом и аташеа за културу Наталију Гуњић, који су се одазвали позиву и дошли на прославу двадесетогодишњице књижаре СтаНи, што није нимало случајно јер брачни пар Нинковић је то свакако вишеструко заслужио. Ковиљка је посебно поздравила и Звонимира Јовановића, председника Српског културног Савеза.
Главни дио вечери припао госту из Валиса, који је и поред грипа и високе температуре успио скоро два сата држи пажњу публике. За читање дијелова књиге на српском језику побринуо се Стефан Ђукић, глумац позоришта Дуга. У музичким паузама наступали су у српским и швајцарским народним ношњама: пјевачка група КУД-а “Коло“ из Бадена и швајцарска пјевачка група „Мерштимиг“ из Ветингена, која изводи традиционалну швајцарску музику, као и већ поменути кантаутор Никола Грбић. У паузи програма присутни су били у прилици да се послуже српским кулинарским специјалитетима.
На крају програма Оскару Фрајзингеру, монографију „100 година Срба и Швајцараца“ поклонио председник Савеза Срба Звонимир Јовановић.
После официјелног дијела програма писац је потписивао своје књиге и сликао се са својим читаоцима и поштоваоцима.
На крају је Фрајзингер, заједно са организаторима, исјекао и свим присутнима подјелио велику слављеничку торту, специјално поручену из Србије, која је била направљена у облику двије велике књиге, на којима је на ћирилици писало „20 година СтаНи“, као и име аутора и његове нове књиге.
Поред пријатеља из: СКСШ, Позоришта Дуга, Удружења КултАрт, КУД-а „КОЛО“ Баден и АНИ „Абрашевић“ Ветинген, организацију ове прославе помогли су пријатељи књижаре СтаНи: фирме Инокомерц-Тортино из Краљева, власника Саше Ђукића и цвећара „Дефлор“ из Дитикона, власника Дарка Делића.
