Прочитај ми чланак

СТРАНЦИ У ЦРНОЈ ГОРИ, а ође су од 1219!

0

Уколико Скупштина Црне Горе усвоји предлог закона о странцима, свештеници Митрополије црногорско-приморске који долазе из Србије и БиХ мораће да полажу испит из црногорског језика и да приложе потврду да је вјерска заједница у којој служе регистрована како би добили дозволу за привремени боравак, о чему се јуче расправљало у Парламенту Црне Горе.

Поједине одредбе закона о странцима многи у Црној Гори већ перципирају као наставак прогона Српске православне цркве, односно Митрополије црногорско-приморске, и обрачуна са њом, јер се очигледно ради о законским решењима са превасходном намјеном да се отежа функционисање те вјерске институције.

С тим у вези у Парламенту Црне Горе јуче се повела жучна расправа између представника власти и опозиције, а посланик Уједињене Црне Горе Горан Даниловић указао је на бесмисленост таквог законског решења, јер се у Црној Гори осим црногорског, у службеној употреби равноправно користе и српски, хрватски и босански језик.

Такође, Даниловић, који је и бивши министар унутрашњих послова, истакао је да поуздано зна да МУП „нема регистар вјерских организација“, већ да једино има „један списак на папиру А4 формата“, док је посланик ДФ-а Предраг Булатовић истакао да се новим законом стварају услови да Агенција за националну безбједност (АНБ) прогони свештенике.

Из владајућег ДПС-а, са друге стране, уопште и не крију да је предложени закон уперен против Митрополије црногорско-приморске, па је посланик те странке Драгутин Паповић признао је да је тачно да МУП нема регистар вјерских заједница, али да „има евиденцију“. Он је навео и да су се у Црној Гори све вјерске организације послије обнове независности пријавиле код црногорских институција, осим Српске православне цркве.

„Представници СПЦ намјерно опструирају и не желе да се пријаве у Црној Гори, јер не желе тим чином да признају независност државе Црне Горе. Када наши државни органи реагују у складу са законом то се представља као прогон“, казао је Паповић.

Одредба о регистрацији, према мишљењу многих, нарочито је проблематична, јер је већ годинама познат став Митрополије црногорско-приморске да регистрација СПЦ није могућа, јер за то „не постоји правни основ“ у закону о правном положају вјерских заједница из 1977. године, а који по интерпретацији Митрополије, тражи регистрацију само новооснованих вјерских заједница.

Митрополит Амфилохије, с обзиром да се налази на челу најстарије институције у Црној Гори, такође је у више наврата поновио да би „било нормалније“ да он, као митрополит, затражи од Ђукановића и његових сарадника да се региструју, јер је Митрополија „створила“ државу Црну Гору.

Коментаришући за Спутњик најаву новог закона, који се, према схватању многих, тумачи као наставак прогона Митрополије црногорско-приморске, др Будимир Алексић сматра да се прије свега ради о покушају да се службеницима СПЦ који нијесу рођени у Црној Гори отежа или онемогући вршење службе у тој земљи.

„Закон о странцима има једну снажну идеолошку компоненту. Поједини чланови тог закона директно су усмјерени против Српске православне цркве, јер предвиђају да вјерски службеници и монаси који дођу овдје да буду свештеници Српске православне цркве требају да донесу увјерење, односно потврду да је вјерска заједница којој припадају регистрована код надлежног државног органа. Дакле, ријеч је онемогућавању вјерских службеника да врше своју службу, јер је понижавајуће да се најстарија институција у Црној Гори, која овдје постоји од 1219. године, региструје у полицијској станици по једном потпуно ретроградном и анахроном закону из комунистичког периода, који је наравно укинут у свим земљама бивше Југославије“, каже Алексић.

Он такође сматра да је и одредба о полагању испита из црногорског језика за особе које долазе из Босне и Херцеговине и Србије политички мотивисана и бесмислена, јер је познато да је у питању исти језик. 

„Друга ствар јесте то такозвано познавање црногорског језика, што је смијешно, јер знамо да су српски и остали језици који су се из њега ’испилили“, у ствари, један језик, из којег на политичкој основи настају и продукују се нови језици како би се подупрли нови идентитети. Дакле, ријеч је о једном дискриминаторском закону који има политичку димензију и идеолошку компоненту са јасним циљем да се отежа дјеловање Српске православне цркве као институције која по свим истраживањима ужива највеће повјерење грађана државе Црне Горе“, јасан је Алексић.