СТИЖЕ НАМ Су-25СМ3 „СУПЕРГРАЧ“: Најжилавији „летећи тенк“ икада направљен

8

Авион је добио најновији систем индивидуалне заштите ПеБ „Витебск“ који је на тестирању успео да избегне чак 20 ракета које су испаљене из ЛПРС „Игла“. Модернизован је нападно-навигацијски систем и уграђен електро-оптички комплекс нове генерације СОЛТ-25. Ради се о верзији авиона коју су пилоти прозвали „Супер-грач“ и његова основна функција је драстично повећање степена заштите од свих типова противваздухопловних ракета.

Како преноси интернет портал „Российская газета“, најновија модификација јуришног бомбардера Су-25СМ3 је спремна да уђе у наоружање Ваздушно-космичке војске Руске Федерације. Према речима произвођача, авион ће бити далеко отпорнија мета за лака преносна ракетна средства противваздухопловне одбране (у даљем тексту ЛПРС), која се испаљују са рамена ( „Игла“ „Стингер“ итд..).

Су-25 представља борбени авион који је и даље незаменљив у условима непосредне ваздушне подршке копненим јединицама. Представља модел правог тактичког јуришника, који захваљујући великој носивости убојног терета (4,500кг) може зачас да пројектује разарајући ударни потенцијал по зонама где се налази непријатељ. Међутим, овакав непосредан начин дејства га приморава да се спусти на висине испод 5000 метара, где улази у зону дејства „злокобних“ ЛПРС, које данас има свака војска, укључујући ту и велики број терористичких формација које делују на простору Блиског истока. Стандардна заштитна средства против ракета које имају тополотне главе за самонавођење, а која се састоје из топлотних мамаца, имају за циљ да на себе преусмере испаљену ракету.

Међутим, овакав начин одбране је можда био ефикасан пре 15-20 година, док је данас ситуација знатно другачија. Наиме, као и код противтенковских ракетних система, приметан је велики напредак и у развоју ЛПРС које добијају све савршеније самонавођене бојеве главе које су далеко отпорније на против-дејство топлотним мамцима. Такође, поред све веће отпорности на ометање, ове бојеве главе имају и знатно већу разорну моћ од ранијих модела ЛПРС, тако да је при поготку ракете у циљ, значајно порасла и вероватноћа његовог обарања тј. уништења.

Укратко, усавршавањем ових система, на посебном удару су се нашли управо тактички јуришници, али и хеликоптери који углавном своја борбена дејства изводе у зонама које покривају ЛПРС. Према томе, руски конструктори су морали да изнађу савршенија решења заштите својих тактичких ваздухоплова, од ових веома опасних пројектила. У супротном, ризик од борбених губитака би био превелики, а судбина ових летелица практично запечаћена.

Основна модификација која је примењена на авиону Су-25СМ3,тиче се управо ове проблематике. Како и на који начин максимално заштити овај авион, који је тако видљив на фронту, и који је на удару „свега и свачега“. Оклопна заштита авиона коју чини комбинација титанијума и специјалних челика, у потпуности га штити од муниције у кал. 12,7 мм. Посебно су ојачани витални делови авиона, коју су дуплирани и који могу да издрже погодак гранате калибра и до 30 мм! (примера ради овај калибар су користили топови на ПА оруђу М53/59 „Прага“). Дакле, овај „летећи тенк“ може без већих проблема да издржи „кишу“ пројектила из читавог комплекса стрељачког наоружања (аутоматске пушке, митраљези, тешки митраљези) укључујући ту делимично и топове у калибру 23 и 30 мм, чије гранате нису могле да пробију виталне делове авиона, тј. да га оборе.

Највећу опасност представљале су ПА ракете, које су захваљујући усавршеним и све разорнијим бојевим главама тачно погађале најосетљивије делове авиона, као што је простор где се налазе мотори и резервоар са горивом. Истина овај авион је знао да преживи и оваква оштећења, али је ипак степен преживљавања зависио и од других оклоности на које се не може утицати, као што је нпр. фактор среће. Данас, са усавршавањем ЛПРС на плану повећања отпорности самонавођене бојеве главе, и посебно њене разорне моћи, овај проценат преживљавања постаје толико безначајан да се морало нешто радикално предузети.

Суочени са овим изазовима, руски конструктори су схватили да морају што пре да модернизују овај авион. Они су одлучили да на овај пакет модернизације интегришу најновији систем за ПеБ „Витебск“. Њега је развио руски научно-технички институт ФГУП НИИ „Экран“ из града Самара, док је произвођач овог система КРЭТ.

Ради се о индивидуалном комплексу заштите, који своју примену има на авионима и хеликоптерима. Намењен је да штити авион од противничких ракета опремљених инфрацрвеним, ултра-љубичастим, оптичким и радарским главама за самонавођење. Дакле, поред ракета које се испаљују са рамена а које се врло лако могу наћи у рукама терористичких формација (нпр. „Стрела“, „Игла“, „Stinger“ и сл.), овај комплекс веома успешно омета и ракете средњег и великог домета које имају озбиљне војске („Patriot“, „Aster“, „Бук“). Основни елемент „Витебска“ представљају две компјутеризоване станице активног ометања Л-370-3С, које се налазе у специјалним контејнерима на поткрлним носачима авиона. Оне представљају нову генерацију уређаја за активно ометање које у великој мери деформишу и неутралишу радарски сигнал који емитују непријатељски радари, и ту у свим дијапазонима рада.

Ту се налази и систем Л-150-16М „Пастел“ који детектује озрачење авиона од стране противничких радара, и упозорава пилота да примени одговарајуће контрамере у циљу избегавања радарске видљивости. Поред ове две станице које ометају радарски сигнал, ту се налази и комплекс заштите од ракета које си испаљују из ЛПРС. Састоји се из детектора инфрацрвеног озрачења (2 сензора на предњем и задњем делу авиона) који је повезан са два диспанзера УВ-26М намењена пасивној заштити авиона који укупно имају 56 кетриџа. Ови кетриџи имају широк дијапазон своје примене и могу ефикасно да збуне противничке ракете које се наводе инфрацрвеним, оптичким и радарским путем. Тестирање овог комплекса је заиста показао одличне резултате. Наиме, на Ахтубинском полигону је по војно-транспортном хеликоптеру Ми-8 који је ојачан са системом ПеБ „Витебск“ дејствовано са чак 20 ракета испаљених из ЛПРС „Игла“.

Све ове ракете су у уводном и средњем делу своје путање, бескомпромисно кренуле у правцу своје мете, и онда у самој завршници путање, оштро заокренуле са свог дотадашњег курса и промашиле циљ. Ниједна једина ракета није успела да пробије тај невидљиви штит који је „Витебск“ образовао око хеликоптера.

Пројекције су да ће најкасније до лета 2018.године, руска Ваздушно-космичка војска добити ово веома озбиљно појачање. По својим укупним карактеристикама и озбиљности примењеног пакета модернизације, овај авион се од стране пилота већ прозвао супер-јуришником („Суперграч“). Иначе, Су-25СМ3 је требао још прошле године да буде испоручен јединицама ВКС РФ, међутим то је одложено услед додатног рада на унапређењу изузетно напредног електро-оптичког комплекса СОЛТ-25. Према неподељеном мишљењу експерата, ради се о веома ефикасној борбеној летелици. Она се може једнако ефективно користити у локалним конфликтима ниског интензитета, али и у комплексним ваздушно-копненим операцијама које подразумевају нападе на технички далеко озбиљнијег противника.

До краја ове године се очекује испорука 10 јединица Су-25СМ3, и то углавном у ваздухопловне јединице ЈВО (скр. Јужни Војни Округ) као и у 4-центар ВСК који је специјализован за преобуку пилота са седиштем у Липецку. Очекује се да следећа партија ових авиона, која је заказана за 2018. годину, попуни јуришне ексадриле у Забајкалском региону и Далеком Истоку. Планира се и формирање специјалне авио-групе коју би чинили јуришници Су-25СМ3, а која би била упућена у борбену мисију која се одвија у Сирији.

Зашто назив „Супер-јуришник“?

Су-25СМ3 представља дубоку модернизацију познатог совјетског јуришника Су-25 „Грач“. Овај авион је са великим успехом учествовао у великом броју локалних и регионалних сукоба. Последња његова активност је везана за учешће у руској ваздушној операцији у Сирији. Основу пакета СМ3 представља интеграција новог електро-оптичког комплекса СОЛТ-25, који по својим укупним карактеристикама представља озбиљан искорак унапред, када су у питању ови системи.

СОЛТ-25 представља вишеканални комплекс, који поред ТВ-канала, има термовизијску камеру и ласерски даљиномер. Захваљујући својим напредним карактеристикама он може успешно да детектује велики број „тачкастих“ циљева на озбиљним даљинама, и то у свим метео условима, дан/ноћ. Одликује се високим степеном аутоматизације, што до крајњих граница поједностављује посао пилота. Такође, значајно је унапређен и кокпит авиона који је обогаћен новим Head-up дисплејом, као и додатним екранима који помажу пилоту приликом контроле статуса главних система авиона.

Нема никакве сумње да је ова модернизација резултат и нагомиланог борбеног искуства из Сирије, што овај пакет чини посебно интересантним и веома конкуретним када је у питању светска „пијаца“ наоружања. Тренутно се у саставу ВКС РФ налазе 4 јуришна авио-пука и неколико самосталних ескадрила. За очекивати је да у блиском временском периоду све ове јединице буду преоружане новим супер-јуришницима Су-25СМ3.