Прочитај ми чланак

КАКО СРБИЈА ДА СЕ ПОСТАВИ према мигрантима

0

Основна грешка коју су редом поновиле све eвропске земље које су примиле највећи број миграната је што су их груписале на једном простору. Тиме су у први мах замаскирале проблем, склањајући их ван видокруга староседелаца али са увећањем броја на малом простору који им је првобитно био намењен дошло је до експлозије радикализма и они су почели да заузимају околне зграде па затим улице.

Уколико Србија буде због уласка у ЕУ приморана да прихвати одређени број ових људи, ми их морамо правилно распоредити по земљи. Ни случајно њима не насељавати напуштена села источне Србије већ их примити у градове где ће бити мањина и у њима им не дозволити груписање у једном крају већ их распоредити равномерно.То је једини начин за могућност њиховог уклапања у домаћи начин живота. Све друго води у гетоизацију, радикализам, екстремизам и на крају тероризам.

Миграције саме по себи могу представљати фактор угрожавања начина живота у Европи и рушења система вредности на који смо навикли. Не бих могао да подржим становиште да су само нелегалне миграције како су их поједини учесници трибине назвали опасност.Нелегалне миграције под којима вероватно сматрају нелегалне преласке границе јесу опасност због развоја криминалитета који је везан за њих као што је трговина људима, фалсификовање исправа као и прелазак лица са криминалном прошлошћу.

Међутим неупоредиво већи безбедоносни проблем је долазак миграната у милионском броју па макар они прелазили границу Европске Уније на граничном прелазу са регуларним пасошима.Зато што безбедоносни проблем није само оно што тренутно видимо, кривично дело које детектујемо одмах. Безбедност је много сложенији појам од тога и односи се на комплетан угођај, доживљај осећања да сте безбедни. Управо тај осећај безбедности нестаје у крајевима Европе где се насељавају мигранти из Авганистана и Пакистана .То се дешава јер они са собом доносе велике културолошке разлике које су нама Европљанима неприхватљиве што доводи до тога да Европски становници напуштају насеља где се смештају мигранати и тако настају ,,но-го“ зоне.

Посебан проблем са којима се службе безбедности ЕУ суочавају јесте одсуство воље придошлица да се уклопе у Европски начин живота.

Напротив они теже истицању своје индивидуалности и разлика између њиховог начина живота и Европског при чему они европски не да не прихватају већ га осуђују као накарадан и супротан својој вери. У томе заправо и лежи главни проблем. Наиме мигаранти у свему виде верске разлике и на своју веру се позивају приликом бојкота европског начина живљења.Изузетно су ретки случајеви уклапањања у Европски начин живота.Разлике су биле видљиве на снимцима хапшења терориста 2017 у Бриселу где на само неколико минута од институција ЕУ постоје мигрантска насеља која немају ништа заједничко са Европом и Бриселом.

Savile Town британски град некад и сад. То је место у Енглеској где су мигранти и муслимани у огромној већини.

Таквих зона у Европи има неколико десетина , предњаче Париз и још неколико градова Француске, затим их има у Шведској, Немачкој.То су подручја у којима влада шеријат, где полиција не улази, и о томе треба говорити исто тако гласно као што заговорници примања милиона миграната говоре о људским правима.

„ГУБИТЕ СЕ И НЕ ВРАЋАЈТЕ СЕ, НЕМАТЕ ШТА ТРАЖИТИ ОВДЕ”: Енглески град без белаца