ШТА ДОНОСИ ОДЛУКА О ПОМЕРАЊУ САТА?; „Може бити хаоса“

8

Европски парламент је већином гласова донео резолуцију којом би требало укинути летње померање казаљки на сату.

Резолуције ЕП нису обавезујуће за Комисију и Веће. Оне су само притисак на та тела да донесу одређену одлуку.

Према првим тумачењима, овом одлуком неће се аутоматски укинути летње рачунање времена за све чланице ЕУ, него ће оне саме моћи одлучивати о томе, преноси “Индекс“.

“Она ће само укинути усклађеност рачунања времена у целој ЕУ и вратити ту тему назад земљама чланица. Земље чланице моћи ће слободно да одлуче о властитим режимима: могу да одлуче да задрже летње време или ће га укинути“, наводи се у саопштењу.

Неки европарламентарци сматрају да би државе требало да имају право да одаберу време које ће задржати, односно да се могу одлучити и за трајно летње рачунање времена. Други пак упозоравају да ће самосталност у одлучивању створити проблеме за унутрашња тржишта.

Како је за портал “Индекс“ навела хрватска представница у ЕП Биљана Борзан најбоље би било када би се донело уједначено решење за целу ЕУ.

“Проблем је у томе што нису потребе свих земаља једнаке. На пример, у земљама на северу Европе дани почињу пар сати касније ујутру него у Хрватској или Грчкој. То пак значи, сасвим легитимно, да ће свака вући на своју страну па ће бити тешко договорити се. А ако се не договоре, ако Европа по рачунању времена буде личила на леопардово крзно, биће хаоса, проблема у ваздушном превозу, трговини и слично. Већ и овако, са три временске зоне, имамо проблема“, рекла је она.

Ненад Јарић Дауенхауер у тексту подсећа да многи стручњаци истичу да је летње рачунање времена застарела идеја која је неког смисла имала у време када су се у вечерњим сатима користиле свеће, али не и данас.

Бројна истраживања су међутим показала да оно нема неких озбиљних утицаја на потрошњу енергије, ако уопште има икаквих.

Увођење такозваног летњег рачунања времена изворно је предложено рди штедње енергије као “Дјелајт сејвинг тајм“ (ДСТ). Први ју је 1784. године предложио Беџамин Френклин у једном есеју. Прелазак је званично први пут спроведен у дело у Канади 1908, а потом су га 1916. године увече Немачка и Аустроугарска за време Првог светског рата, ради уштеде горива. Идеје се поново сетила Француска током нафтне кризе 1972. Иако померање казаљки није довели до неких мерљивих уштеда, Немачка је следила Француску, а за њом су се повеле и бројне друге европске земље.

Дмитриј Медведев је 2011, као тадашњи председник Русије, најавио укидање померања казаљки на сату из здравствених разлога. Ипак, одлучио је да нови стандард за Русију буде летње, а не зимско рачунање времена. Међутим, Дума је 2014. одлучила да стандардно време буде природно, зимско рачунање времена.

У последње време аргумената који говоре о уштеди енергије све је мање, такође све је више доказа да пребацивање сата узрокује здравствене проблеме због поремећаја у спавању.

Такође, постоје различите терорије према којима померање казаљки на летње рачунање утиче на број саобраћајних несрећа, да чешће људи страдају на послу, као и да у прва три дана од преласка на летње рачунање број срчаних удара расте за пет одсто.