ОВАКВУ СЛИКУ ТИТА КАО РОБИЈАША ЈОШ НИСТЕ ВИДЕЛИ: Највећа тајна Југославије о њему

292

Један потпис коштао га је 5 година живота али ни за то није много марио јер је имао тајни план.

Да ли сте знали зашто је Јосип Броз Тито 1927. године био најтраженији човек у Загребу и како је добио прво 7 месеци, а онда и 5 година робије?

Постоје детаљи о животу бившег председника Југославије којих се и он за живота нерадо сећао и које је гледао да како зна и уме крије од очију јавности.

Телеграф.рс вам открива како су изгледали Титови „робијашки дани“ и како је он тада изгледао.

Није изненађење ако се каже да је Јосип Броз и данас једна од омиљених „мета“ теоретичара завера.

Од тога да то никада није био „прави Тито“ до тога да је био страни агент пореклом из Пољске, јавност на Балкану наслушала се последњих деценија свега и свачега. Али не и података о томе како је доспео на петогодишњу робију.

Од оца до затвореника

Тито се у јесен 1920. године вратио у Загреб где ступа у редове Комунистичке партије Југославије. Исте године партија је одлуком краља забрањена.

Након што је остао без посла, Броз се 1921. запошљава у месту Велико Тројство где је добио троје деце.

Прво дете умрло му је у Загребу, а у Тројству су му сахрањени синчић Хинко, који је умро осам дана након рођења и ћерка Златица, чији се живот угасио након 17 месеци.

Годину дана пре него што напушта Велико Тројство, рођен је син Жарко, који је једини остао жив од четворо његове деце из првог брака.

Када се у априлу 1927. вратио у Загреб, осуђен је на 7 месеци робије и то због комунистичке пропаганде.

Суд у Огулину није имао милости али ни Тито у својој намери да по изласку из затвора уједини до тада подељену Партију. Уједињење га је коштало 5 година живота.

Потпис за ћелију и дружење са истомишљеницима

Наиме, Тито је ставио свој потпис на летке на којима се позивало на демонстрације радника у јуну 1928. године.

Полиција га је ухапсила 4. августа 1928. а потом га и суд осудио на 5 година затвора.

Казну је издржавао у Лепоглави, почевши од 1929. године. Ускоро му се ту придружио истакнути комунист Моша Пијаде. Кренули су с прављењем „ратних планова“ за организовање партијских јединица.

Пијаде је у слободно време волео да слика па је тако једном нацртао и Тита. Почетком 1931. године Јосип Броза су изненада преместили у затвор у Марибору, који је био на гласу као најгори у Југославији.

А онда се појавио Тито

Броз је стрпљиво у том затвору сачекао крај издржавања казне али уместо на слободу, поново су га пребацили иза решетака и то на три и по месеца у Огулину.

Тек крајем марта 1934. изашао је напоље али само до Кумровца. Тако су му наредили, да не сме даље од тог места.

Ту је Брозу „пукао филм“ – после само месец дана бежи и постаје илегалац познат под надимком Тито.