АЛБАНИЈА: Тирана пред немирима, Раму спасава Косово и Македонија?

0

Није искључено да се у Албанију убаце фактори са Косова или Македоније, ако протести опозиције постану озбиљни. Рама их је задужио и причама о „великој Албанији“.

Недостатак имена Албаније у Стратегији за придружење Западног Балкана ЕУ коју је изнела Европска комисија данас у Стразбуру, албанском премијеру Едију Рами долила је со на већ отворену рану.

Медији у Тирани који су против Раме, а уз опозицију, такав однос ЕУ према Тирани као да су једва дочекали. Ривали власти већ су поручили да би Рама требало сам да поднесе оставку. Опозиција најављује нове протесте, овога пута још жешће него оне које су одржали 27. јануара.

Уколико се политичка ситуација у Албанији заоштри, отвара се питање да ће се та криза пренети и на регион, посебно у деловима у којима живе Албанци. Упућени у политичке прилике у Тирани кажу да је Албанија поново на великом раскршћу, и да је, осим што је у „раљама нарко мафије“, ситуација сложенија, јер се пробудио и „великоалбански“ национализам, који би могао да дода уље на ватру.

Политиколог Неџмедин Спахију са Косова и Метохије, који је својевремено предавао и на Универзитету у Тирани, сматра да је сценарио „преливања могућих нереда“ из Албаније на регион немогућ. С друге стране, Дејан Мировић, професор међународног права, ту могућност оставља као реалну.

Спахију тврди да Рама, пре свега, нема никакву моћ међу Албанцима у региону, те самим тим нема ни улогу лидера својих сународника која му се приписује.

„Пре свега, не мислим да је Влада Едија Раме у опасности, мада је имала кризу са министрима који су повезани са дрогом. Овај нови проблем (у вези са пријемом у ЕУ) може поново да уздрма власт, али не мислим да ће она бити срушена“, каже Спахију.

Озбиљнији немири у Албанији, према речима нашег саговорника, можда су и могући, али он не мисли да би они могли да се распу ван граница Албаније. Иако Спахију тврди да Рама нема утицај у региону како се представља, чињеница је да он није није мали, пре свега када је реч о делу албанских лидера у Македонији, али и онима на Косову и Метохији.

Упућени у ситуацију кажу да је лако могуће да се деси да неко из региона скочи Рами у помоћ. Јер за то би имали интерес они којима одговара идеја „велике Албаније“ о којој је и Рама више пута говорио, додуше увијено у форму уласка „под капу ЕУ“.

„Другим речима, није искључено да се у Албанију убаце фактори са Косова или Македоније, ако протести опозиције постану озбиљни. Рама је задужио и Албанце на Косову и Албанце у Македонији, тако да лако може да се деси ову ситуацију Рама окрене у своју корист и да на улице Тиране изведе ’своју опозицију‘.“

„С друге стране, могуће је и да се организују неки инциденти и на територијама на којима живе Албанци“, каже саговорник Спутњика из безбедносних структура, који је желео да остане анонима.

Дејан Мировић подсећа да се Албанија од слома током деведесетих из периода Сали Берише још није до краја опоравила. У том смислу, Мировић каже да нема неке велике разлике између позиције Албаније и Косова, јер и једне и друге контролишу странци. На питање да ли оно што се дешава у Албанији може да изађе из оквира те државе, Мировић одговара:

„То зависи од странаца. Ако странци желе стабилност биће тако и у Албанији и у региону. Еди Рама, по мом мишљењу, није лидер Албанаца у региону, већ је марионета страних сила, која није у стању да обезбеди основну стабилност ни у својој држави.“

У сваком случају, Рама нема више подршку највеће албанске дијаспоре, оне из Америке, али је има од стране званичног Вашингтона и Британије. У том контексту треба читати и Рамино самопоуздање да ће остати на власти, јер он и његова Влада повлаче потезе који у региону одговарају овим светским силама.

Тако се Тирана врло позитивно огласила по питању идеје да Грчка призна Косово, али исто тако је и „пропустила да поново потпише споразум са Атином из 1996. године који је истекао 31. јануара, а који регулише питање Чамерије, области у Грчкој коју насељавају Албанци. Њему се приписује и успех у Македонији, а овај споразум са Грчком сматра се потезом који је од Раме захтевала Америка како би лакше манипулисала Грчком.

Рама има немале заслуге и за убрзани пријем Црне Горе у НАТО, што ће му се вратити већ кроз изборе на које се спрема Црна Гора.