Прочитај ми чланакПасуљ из Киргистана, холандски кромпир, мађарски грашак, бели лук из Кине, зелена салата из Италије. Јабуке и крушке из Пољске, лешник из Турске... Судећи по увозу, цео свет је на тањирима грађана Србије, и то оног воћа и поврћа које се и у нашој земљи традиционално гаји. Очито, не и довољно за наше потребе.
Србија је и извозник, али и увозник воћа и поврћа. Статистичке податке потврђују и рафови у продавницама. Јабуку извозимо највише у Руску Федерацију, али је увозимо и купујемо ону из Пољске, Италије и Македоније. Крушка се такође извози у Руску Федерацију, а увози из Пољске, па и Словеније. Лешник добављамо из Турске…
Крушке из Италије преко Словеније до Србије
У продавницама увелико могу да се купе крушке из увоза првог квалитета. Оне прозведене у Србији прве класе извозе се у Руску Федерацију. У маркетима има и домаћих сорти, али углавном друге класе. У појединим и увозне и домаће имају исту цену – 200-250 динара. Дешава се и да купујемо из рецимо Словеније крушке које су произведене у Италији… На београдској Бајлонијевој пијаци домаће крушке са Опленца, једна врста сортирана по величини, па тако и цена од 50 динара за најситније, до 150 динара за оне крупне…
Србија са посејаних 7.343 хектара стабала крушака, и просечним годишњим родом од 65.000 тона далеко је иза водећих произвођача – Италије, Шпаније, Белгије и Пољске, где иначе држава даје изузетно велике подстицаје за ову врсту производње како кроз мере директних плаћања тако и кроз подршку за рурални развој.
– Овакав систем јаких подстицаја у великој мери утиче на постизање ниже произвођачке цене услед снижавања трошкова у примарној производњи. Такође, примене високих технологија гајења, савремених агротехничких мера и научних достигнућа, у великој мери доприносе остваривању знатно већих приноса. Србија последњих година велики део рода прве класе крушке извози у Руску Федерацију, па на домаћем тржишту углавном остају мале количине и плодови најчешће друге класе – каже за „Блиц“ Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије.
Кромпир из Холандије, пасуљ из Египта
Иста прича и са поврћем. Купујемо и једемо домаћи кромпир, али и онај из Холандије, Немачке и Белгије. Широк избор имамо и код куповине пасуља. Тако за килограм домаћег требало би да издвојимо 340 динара, за онај из Киргистана 40 динара мање, док египатски кошта 250 динара.
Грашак продајемо Хрватској, Румунији и Македонији, а увозимо из Немачке и Мађарске. Чак се прибегава увозу и свежег краставца из Шпаније, Албаније и Македоније, као и парадајза из Албаније, Македоније и Италије.
Зелене салате има преко целе године, а у појединим маркетима продаје се она пореклом из Италије. Осим домаћег белог лука, ту је и онај крупнији из Кине…
Зашто је то тако
На питање „Блица“ шта је разлог повећаног увоза поврћа и воћа, као да ли и колико има везе сезонски карактер српске пољопривреде, у министарству пољопривреде кажу:
„Највеће количине воћа и поврћа увозе се ван сезоне сазревања и брања плодова, с обзиром на то да је сезонски карактер српске пољопривреде, односно да поврће стиже у одређено доба године, услед климатских услова у Србији. Ван сезоне, трговински ланци посежу за увозом како би надоместили потребне количине. Управо су овај недостатак произвођачи поврћа сагледали, и у последњих пар година је све већа производња поврћа у затвореном простору са контролисаним климатским условима (пластеницима), за шта постоје субвенцијске мере подршке од стране министарства“.
Као други разлог увоза, у министарству пољопривреде наводе нови сортимент одређених воћних врста и повртарских култура које још нису почеле масовно да се производе у нашој земљи, а постоји интересовање и потражња за овим сортама воћа и поврћа, као што су на пример неке сорте јабука.
Све због паковања
Такође, један од разлога увоза, је тај што наши произвођачи не могу да испоруче довољне количине воћа и поврћа у јединственом паковању и уједначеном квалитету, односно стандарду, иако располажу том робом. Из тих разлога, трговински ланци и индустрија, уместо да набављају поврће и воће од већег броја малих произвођача у земљи, увозе поврће и воће уједначеног квалитета и паковања из суседних земаља.
Заштита домаћих произвођача
У министарству пољопривреде наводе да у току сезоне, воће и поврће има добру царинску заштиту, где поред основне царине, имамо прелевмане и сезонске царине, који додатно штите наше воће и поврће од прекомерног увоза.
У исто време, наши произвођачи се опредељују за извоз ових производа, нарочито воћа, на друга тржишта, посебно тржиште Руске Федерације, за које су инострани купци спремни да плате вишу цену.
Да ли је безбедно за исхрану?
Оно што грађане Србија највише занима јесте да ли купују и једу исправно и безбедно увозно воће и поврће. У министарству одговарају – Да.
– На основу спроведених службених контрола и добијених лабораторијских анализа, на тржишту Србије у регистрованим објектима, воће и поврће је безбедно за исхрану – изричити су у Министарству пољопривреде.
Контролу воћа и поврћа као примарних пољопривредних производа контролише Фитосанитарна инспекција и то у оквиру редовних контрола и по плану мониторинга који се доноси на годишњем нивоу. Код увозника производе контролишу гранична фитосанитарна инспекција на местима царињења.
