ИСТОРИЈСКИ ОСВРТ ЈЕДНОГ СРЕДЊОШКОЛЦА… Сећања на славне претке

3

Марко Петровић, средњошколац из Ниша… о јунаштвима српске војске у Балаканским ратовима…

Листам једну дебелу књигу, пожутелих листова… једну од ретких књига које су остале моме деди, а да их нису узели Немци, комунисти или их је однела поплава 1948. То је књига укоричених новина из Првог Балканског рата.

Додирујем жути папир, …, подилази ме језа. Сваки ред који прочитам изузетно потресе моју душу… Све је тако величанствено, пуно описа јунаштва и страдања наших војника, официра и народа.

Помислио би човек да је то нека давна, давна историја… Али није! Све се збило пре нешто више од једног века.

У сталном фељтону „То може само српски војник!“ наишао сам на опис Битољске битке.

Битољска битка одиграла се пред Божић 1913. године.

Сем што је крунисала ондашње успехе српске армије, Битољска битка је скопчана највећим тешкоћама, пред којима би задрхтала свака друга војска.

Турци су иамли одморне снаге, добро утврђене позиције, војску која није учествовала у борбама, а и ако је учествовала, била се само са Грцима, те је имала бодар дух. Али ово није била највећа препрека Српској војсци.

У то време северно од Битоља, одакле је надирала српска I армија, излиле су се три реке: Црна, Драгор и Шемница, које су Битољско поље претвориле у право море.

Да би дошла до Турских положаја, српски батаљони морали су да пређу девет километара поља преплављеног водом. Поједине српске чете су се бориле с Турцима по цео дан и ноћ из воде. Српски команданти су се надали да ће се вода повући у корита река, али се то није догодило.

Међу српском војском владало је уверење да је битка за Битољ последња одлучујућа битка, којом српска војска треба окончати власт Отоманске империје на Балкану, међутим то мишљење нису делили и официри.

Време пред саму битку је било лепо и суво, и ништа није наговештавало на велику предстојећу поплаву, која ће у многоме успорити напредовање српске пешадије и артиљерије.

О трагичности и драматичности догађаја у Битољској бици, сведочи следећи опис једног војника 3 чете, 3 батаљона, 7 пука, прве армије:

Када су се налазили између села Добрушева и Новака северно од Битоља, Турска тешка артиљерија која се налазила на ободима града, отворила је на 7 пук бесомучну ватру. Војници су таржили заклоне, и већина је склониште нашла у кратерима граната који су услед кише били пуни воде.

Убрзо је српској пешадији притекла градска артиљерија, која је после десетак плотуна успела да, разорном и прецизном, ватром уништи Турске батерије.

Како је српска пешадија напредовала, услед јаких падавина, девет рукаваца Црне реке, се излило и поплавило цело подручје од села Новака до Битоља, у ширини од два км, и ту су успут биле страшне баруштине ширине седам хиљада и осам стотина метара. Баруштине су се још и могле газити, с тим да се неко удави, али када се дође до реке ван насипа се није могло ићи.

С обе стране друма су на, Турској страни била распоређена два батаљона и две батерије, а на српској страни друм је првог дана битке чувао бојвода Војин Поповић Вук са својим комитама, који је свугде био претходница првој армији.

Покрете српске војске Турци су пратили са једног црквеног торња који је арт. капетан Александар топом разрушио.

Полако се ближио крај првог дана битке, и сви су са стрепњом гледали у корито Црне реке која је била севе већа и већа.

Близу једне куће у селу Новаци, где се налазио 3 батаљон, била је разрушена црква са капелом и гробљем. Те ноћи 5. новембра 1912. сви су размишљали о преласку реке и шта ће их чекати у селу Чекркси.

О КАКО ЈЕ НИШТАВАН ЧОВЕК У СВОМ ТОМ ХАОСУ ОД РАТА И МОРУ ОД СМРТИ.

Око пет часова ујутру, 5. новембра, отпочела је офанзива 7 пука, тачније прво је , по наређењу ордонанса, кренула 4 чета, 3 батљона, седмог пука, у прелазак првог моста и у освајање леве обале Црне реке и села Чекркси. Остале чете трећег батаљона су посматрале четврту чету, чији су војници сигурним стопама пошли у смрт.

У току операције треће чете, оне две мало пре поменуте турске батерије су прецизним зрнима разориле мост, и тако успориле напредовање седмог пука за један дан.

Негде око четири часа после подне, колона ненаоружаних младића је у плавим мундирима, са даскама и балванима на раменима, кренула да оправи мост. Турски артиљерци су их лако уочили и почели да пуцају. Од једне гранате погинило је осам а реањено је седам малдића, и можда је баш ова граната била „најплоднија“ у току целог рата.

Услед великих губитака, стигла је по ордонансу наредба, од команданта прве армије, о повлачењу треће и четврте чете назад у село Новаци док се мост не поправи.

Већ 6. новембра ујутру после извиђања, VII пук је прешао оправљени мост и ушао у село Чекркси, из ког су се Турци повукли.
Погинулим подофицирима и војницима почаст је одао краљевић Ђорђе са својим официрима.

Битољска битка је једна од најкрвавијих битака Првог Балканског рата, и остаће упамћена и још као артиљеријска битка немачке и француске школе гађања, у којој је победила француска артиљеријска школа.

По уласку српске војске у Битољ Руски војни аташе је рекао Ђорђу Генчићу, дописнику руских листова у српској војсци, следеће:
„ У Европи, само је СРПСКИ војник у стању да се данима бори из воде, то може још једино само руски војник, али не и руски официр. Ја се вашима дивим! „

Епилог:

Наши преци када су ослобађали тада још поробљене Српске земље, имали су јак мотив да се на Косово враћају као осветници и ослободиоци.

То осећање им је дало снаге да издрже све напоре и муке које су их неминовно чекале на том путу.

За разлику од њих, који су одлучно и храбро водили ослободилачки рат, ми уживамо у благостању мира и нисмо ни свесни како ни жртава датих за слободу ове земље, тако ни сталне опасности од поновног рата.

Иако је стање националне свести код малђих генерација врло слабо, а самим тим је и однос према националној историји на ниском нивоу, ипак је стање могуће поправити организовањем историјских часоваи сталним подсећањем на жртве.

Само ћемо на тај начин моћи да очувамо своју слободу, коју су наши преци крвљу платили.

Приредио:

Марко М. Петровић, ученик првог разреда Гимназије „Светозар Марковић“, Ниш

Коришћена литература:

1. „То може само српски војник!“, новине Балкански рат у слици и речи, стр. 21, бр. 2, Београд, 27. јануар 1913. год.
2. „Битољска битка, опис једног учесника из седмог пука“, новине Балкански рат у слици и речи, стр. 162, бр. 11, Београд, 31. март 1913. год.