Прочитај ми чланакПослушајмо, најпре, шта - без лекторских интервенција, реч народа је светиња! - каже "наш народ", то јест "Сања".
Приликом редовне полумесечне инспекције подфамозног коментаторлука, осебујношћу стила и вртоглавошћу дубина размишљања привуче ме сматрање извесне „Сање“, па – будући да сам одлучио да на подобије Ђиласа, Драгана, не Милована – отворим неку врсту новинске народне канцеларије, нашу ћу данашњу колумну посветити одговорима на питања грађана.
Послушајмо, најпре, шта – без лекторских интервенција, реч народа је светиња! – каже „наш народ“, то јест „Сања“: „Заиста верујете“ – одмах „Сања“ иде крк па у ребра – „да Ацо Србин мозе остати преседник јос 9 година након сто потписе медј. обавезујуци акт о нормализацији односа са Косовом, илити преда и право Космет Албанцима? Заиста необицна процена градјана Србије. Ста је следеце? Највеца НАТО база на свету це бити у остатку Србистану? Српски војници предводе НАТО напад на Москву? Где су ту насим интерест И цоме Нас запад задузи? Отимањем земље, историје И бомбама оф којих умиремо на редовној бази?“
Идем редом. Да, Сања! Заиста верујем да Ацо Србин – бар што се грађана Србије и опозиције сербске тиче – може остати председник још дебелих девет година, а да је ономад добио Путинов орден – као што спољни Дачић јесте, а он није – веровао бих да може остати и свих двадесет девет. А тако, Сања, верујем зато нас историја – коју нам је отео НАТО, па смо је ваљда зато заборавили – поучава да рок трајања српских владара нимало не зависи од добре или лоше воље српског гражданства и сељаштва, него од воље моћних кнежева овог света, што је, иначе, заједничка судбина председника свих банана република који умисле да се околни свет може до у бесконачност замајавати и да се светом може манипулисати као српским гражданством и сељаштвом.
Следствено, поштована „Сања“, након што Ацо Србин потпише „обавезујући акт“ – а основано сумњам да хоће – моја ми „необична процена“ дошаптава да ће грађани Србије то потписивање прихватити сасвим мирно, да не кажем баш незаинтересовано, а да ће српско јунаштво и част два-три дана спасавати митрополит Амфилохије, Бошко Обрадовић и тристотинак друга протестно окупљених пред Домом Народне скупштине. Сви други „фактори“ на које „Сања“ вероватно рачуна – они много опаснији и деструктивнији од Амфилохија и Бошка – налазе се на Ацовом казану и под његовом контролом.
Овакав, међутим, развој ситуације не би требало да ражалости „Сању“, Амфилохија, Бошка и њихове следбенике нити, пак, да обрадује заговорнике нормализације односа или – пу, пу, далеко било – признања Косова, јер ће и на Косову и на Србији – осим на папиру – остати све исто. А зашто верујем да ће тако бити, о томе ћу „Сању“ и остале заинтересоване обавестити на следећој сесији народне канцеларије.
