Прочитај ми чланакВелико име руске кошарке, трофејни играч, а сада успешни тренер, Сергеј Базаревич, причао је о репрезентацији Србије, нашим играчима, Црвеној звезди...
Сергеј Базаревич, осим што је променио двоцифрен број клубова, као играч је освојио и сребрне медаље на Европском првенству 1993. и Светском шампионату 1994, а на Евробаскету у Истанбулу са репрезентацијом Русије, чији је селектор, завршио је на четвртом месту.
Да ли сматрате да се четвртим местом на Европском првенству Русија трајно вратила у врх европске кошарке после дуге паузе?
– Надам се да смо се вратили у врх европске кошарке. Али ми немамо велику резерву квалитета играча као, рецимо, Србија. И због тога, да бисмо опстали у врху, морамо да улажемо максимални напор да би нам ситуација ишла наруку. Ту мислим на здравље играча, да не буде повреда и да главни првотимци буду у саставу – каже Сергеј Базаревич у ексклузивном интервјуу за Блицспорт.
Да су вам пре почетка Евробаскета рекли да ћете се борити за медаљу, шта бисте му одговорили?
– Наравно да је после неуспешних наступа на претходна два Европска првенства, неодласка на Светско првенство и Олимпијске игре, било тешко бити оптимиста. Али као и сваки спортиста, екипа и ја смо покушавали да се боримо, трудили се да се спремамо и тренирамо са мишљу да смо способни за високе домете. Знали смо да пут ка врху морамо да почнемо од мањих циљева. Прво смо поставили задатак да изађемо из групе, а после тога сам био сигуран да је све могуће и да можемо да изненадимо, јер смо себе и сматрали за такве. И све нам је пошло за руком. Били смо спремни за утакмице против Хрватске и Грчке, зато смо и заслужено стигли до полуфинала.
Како оцењујете резултат ваше репрезентације?
– Високом оценом, јер је захваљујући постигнутим резултатима Русије у току шампионата порасло интересовање за наше наступе чега није било дуг период. И не само да смо играли полуфинале и меч за треће место, него се и пажња руске јавности вратила на кошарку после дужег времена што је главни успех. Четврто место? Мало је недоречено јер смо били близу медаља и нисмо их освојили, тако да наш успех изазива мало опречна осећања.
У групи на ЕП сте победили Србију од које сте изгубили у полуфиналу Евробаскета. Дали сте изјаву да су Срби имали у тој утакмици особине које ваши пулени нису имали?
– Са Србима смо играли не само у групи и у полуфиналу него и на турниру у Немачкој који нам је помогао да схватимо све вредности ваше екипе. Имали сте јаку екипу на свим линијама и било нам је тешко да се супротставимо тој снази. Зато смо у групи морали да искористимо све наше адуте. С обзиром на то да смо до полуфинала били у цајтноту, вероватно нам је зафалило тактичких решења. Ако смо у првој утакмици и успели да искористимо слабе стране српског тима, онда сте ви у полуфиналу били већ спремни на то, а нисмо имали времена да вас опет изненадимо. У кључним тренуцима Гудурић и Мићић су преузели улоге главних играча, а у последњим минутима мајсторство Богдановића је пресудило.
Одлична сарадња са браћом Фимић
Вашим ангажманом се баве менаџери који су рођени Београђани, Обрад и Александар Фимић. Како сте ви као руски тренер задовољни сарадњом са српским агентима?
– Са браћом Фимић имам одличну сарадњу. Сашу знају у Русији мало слабије, Обрада знају сви! Обојица одлично говоре руски језик тако да их људи и не доживљавају као странце, премда им и српско порекло даје предност, јер људи су у Русији склонији да више верују странцима него својима. Ми одавно сарађујемо и показали су се као велики професионалци – додао је Базаревич.
Србија је број два на свету, у Европи и на Олимпијским играма?
– У Србији је стасала још једна веома јака генерација. Снага Срба је не толико у екипи колико у школи, Саша Ђорђевић има велики избор, тако да упркос свим повредама које су пратиле тим пре првенства, то се није одразило на екипу и нови момци су били веома мотивисани. Због тога су и постигли резултат који су постигли. По томе се углавном и разликује репрезентација Србије од Русије јер ми немамо тако квалитетну резерву пошто много зависимо од наступа лидера и њиховог здравственог стања. Рецимо, учешће Карашева би нам дозволило много разноврснију игру, али је он, на нашу жалост, био повређен. За нас је било која повреда критична а за Србе није, јака вам је клупа, и као што смо видели, уместо оних који нису дошли, на ЕП су стигли момци који су били још мотивисанији.
Ко је од српских играча ваш фаворит, кога бисте можда желели да видите у вашем саставу?
– Мислим да је Богдановић израстао у велику звезду, и то не само европске него и светске кошарке, сваки тренер би пожелео да га има у свом тиму. Упркос повреди на почетку сезоне, он је био главни фактор Фенербахчеа у турској лиги и у Евролиги. Пун је самопоуздања, уме и да сакрије его и да у потребном тренутку одигра за колектив. Желим му да постигне такве успехе у НБА и да и у Америци бриљира. Наравно, сваки тренер може да позавиди Србији на избору играча, на позицији центра, на пример, ми то немамо. Ето, Огњен Кузмић је веома напредовао у последње две године. У Црвеној звезди се препородио јер није добро изгледао када су га драфтовали за НБА, а сада је постао комплетан играч. Нажалост, повређен је и желим му брз опоравак. На мене је оставио јак утисак јер уме да игра без лопте, веома је опасан у офанзивном скоку и поентира а да при том не захтева посед лопте. Ето, ова два играча бих радо видео код себе у екипи.
Милош Теодосић је оставио неизбрисив траг у руској кошарци и ЦСКА?
– Милош је, наравно, звезда. Као и сваки геније има неке своје слабије стране, али је без сумње генијалан играч, звезда европске кошарке. Ма светски ниво. А на тему неизбрисивог трага – није увек то само до играча. Можемо дискутовати о плусевима и минусима, али он је генијалан играч и мислим да ће успети у НБА.
У недавном интервјуу за “Блиц” лидер руске репрезентације и Химкија Алексеј Швед је изјавио да ћемо праву Русију видети на Светском првенству у Кини 2019. и на Олимпијским играма у Токију 2020?
– Надам се да је Алексеј у праву. За то морамо да се припремимо. Као што рекох у вези с Европским првенством, поставили смо мале циљеве да бисмо постигли велике. Зато морамо да се спремимо за Мундобаскет да бисмо успешно наступили. И мислим да ће од Алексејевог присуства и од његове игре такође много да зависи и да ће се његове речи преточити у дело.
Пратите ли Црвену звезду у Евролиги?
– Звезду ове сезоне нико није гледао као силу. По мом мишљењу, то што прошле године није доспела у осам најбољих била је неправда, ту су утицале више неке политичке ствари. А ове године, с обзиром на то да су распустили претходни састав и касно потписали нове играче, нико их није узимао за озбиљно. А Звезда је опет доказала да је уз подршку с трибина и уз помоћ клупског система могуће урадити нешто и за кратак период, уз очување темеља и традиције. Атмосфера на трибинама у Београду доприноси томе да Звезда постиже победе у тренуцима када није фаворит и када то противник од ње и не очекује. За мене је тешко играти на гостовању у Србији, али је уједно увек пријатно бити у узаврелој атмосфери!
Да ли планирате да се вратите у клупску кошарку док сте на клупи Русије?
– Да, планирам да се вратим у клупску кошарку, волим да тренирам екипе јер хоћу да стварам, из дана у дан, игру екипе, атмосферу, психолошку компатибилност играча. Док се у репрезентацији налазиш у шкрипцу са временом и то је много теже све извести, а носиш огромну одговорност. Мислим да се у Србији, као и у Русији, обраћа много више пажње на наступе репрезентације и притисак је много већи. Желео бих да преузмем неки већи клуб или, рецимо, да градим од основа па да издигнем клуб до неких виших достигнућа. Имао сам понуда да преузмем неке тимове, али их нисам прихватио због обавеза са репрезентацијом – закључио је Базаревич.
