Померила бих стене
(Француска шансона и романса; стихови, музика и пева: Карла Бруни)
Желим да моје очи буду у твојим,
Желим да мој глас одјекује твојим ухом,
Желим да твоје руке буду свежи ветар,
Још увек желим да волим зло,
Зло у свему што је лепо,
Још увек желим да полако изгорим
док се примичем Сунцу.
И желим да померим стене
и изменим лице својих ноћи,
Желим да твојој тајни и времену
дам облик, и да то буде мој посао.
Желим твој осмех на мојим уснама,
Желим да ти продрмам рамена,
Желим да се нежно спустим
у изгубљени рај.
Желим да нађем свог двојника,
Желим да нађем извор невоља,
Желим да милујем све што је непознато.
И желим да померим стене
и изменим лице својих ноћи,
Желим да твојој тајни и времену
дам облик, и да то буде мој посао.
Желим да умрем једне недеље,
са првим усхићењем пролећа,
под великим Сунцем Сатане.
Желим да умрем без страха,
стопљена са дубоким сном,
Желим да умрем отворених очију,
лицем окренута ка небу, као просјак.
И желим да померим стене
и изменим лице својих ноћи,
Желим да твојој тајни и времену
дам облик, и да то буде мој посао.
Déranger les pierres
Јe veux mes yeux dans vos yeux
je veux ma voix dans votre oreille
je veux les mains fraiches du vent
je veux encore le mal d’aimer
Le mal de tout ce qui émerveille
je veux encore brûler doucement
marcher à deux pas du soleil
Et je veux déranger les pierres
changer le visage de mes nuits
faire la peau à ton mystère
et le temps, j’en fais mon affaire
Je veux t’ouvrir dans ma bouche
je veux tes épaules qui tremblent
je veux m’échouer tendrement
Sur un paradis perdu
je veux retrouver mon double
je veux l’origine du trouble
je veux caresser l’inconnu
Je veux mourir un dimanche
au premier frisson du printemps
sous le grand soleil de satan
Je veux mourir sans frayeur
mon dieu,dans un sommeil de plomb
je veux mourir les yeux ouverts
aller au ciel,comme un mendiant
Превод: Paneurythmie