Прочитај ми чланакВојни врх на челу преваре – 12. Део
Од мајстора механичара до Заменика Начелника Генералштаба
Књига “Пад ноћног сокола” требала је да послужи искључиво у циљу афирмације успеха бившег 3.рд ПВО ,250.рбр ПВО, Војске Србије и Министарства одбране. Издавач књиге је Медија центар “Одбрана”,аутор пуковник Славиша Голубовић запослен у војнообавештајној агенцији Министарства Одбране. Стручни рецензент књиге је Јовица Драганић,пензионисани генерал-потпуковник,бивши заменик начелника Генералштаба Војске Србије.
Ја сам ратни заменик команданта 3.рд ПВО,потпуковник Ђорђе Аничић, једини официр у команди дивизиона са ракетног система С-125М1 „НЕВА. Остали су са других ракетних система и нису познавали ракетну технику. Као члан борбене послуге која је оборила Ф-117А једини нисам унапређен у виши чин,са одличном ратном оценом кога је одликовао председник Републике Србије ратним одликовањем. Официр чија је јединица ратовала свих 78 дана рата,имала успеха на ратишту (оборила Ф-117А и Ф-16ЦГ са материјалним доказима) и донела орден Народног Хероја 250.рбр ПВО. Као руковаоц гађања провео сам преко 750 сати на борбеном дежурству у станици за вођење ракета у борби са НАТО авијацијом у ваздуху. После рата мимо Закона о Војсци смењен сам са дужности и постављен на формацијско место нижег чина. Скинут сам са списка за школовање ратних официра. Ко се то и зашто играо са официром? Држава ме казнили што сам је бранио!
А онда 17,5 година после рата доживео сам ново понижење. У књизи је фалсификован:
1. Мој поподневни рад 27.марта 1999.године
2. Проглашен сам неодговорним и стављан на места где уопште нисам био;
3. Моје идеје и радње које сам предузимао приписиване су другим лицима;
4. Негирана су ратна војна документа и извештаји;
5. Као руковалац гађања проглашен сам другим помоћником руковаоца гађања који не постоји у Упутству за борбени рад,што значи да нисам члан борбене послуге која је оборила Стелт;
6. Прекројен је ток борбеног рада приликом обарања Ф-117А.
Четврта превара: Ко командује борбеном послугом за време обарања Ф-117А
У наставку бр.10 читалац је имао прилику да прочита како је оборен „невидљиви“ у 20.42. у ноћи 27.марта 1999.године. То су у више наврата потврдили скоро сви чланови борбене послуге у разним ситуацијама. Како је онда могуће да се запис у књизи Пад ноћног сокола толико разликује од ранијих изјава и свих војних докумената,службених записа,фото материјала и новинских чланака? Одговор је једноставан. Аутор књиге и стручни рецензент прекројили су догађај,свесно,тенденциозно и изнели неистине доводећи војну организацију у заблуду.
КАКО ЈЕ ОБОРЕН Ф-117А?- шта кажу актери догађаја у књизи,а шта у другим приликама?
ДАНИ ЗОЛТАН: командант 3.ракетног дивизиона ПВО
У књизи: на страници 63 каже:
Цитирам:…”Све време га пратимо на ВИКО. Са даљине 23 км долази већ на 20 км. Приближава се са азимута око 180 степени у смеру ка 190,довољно велики одраз и анемичан. Часна реч,помишљам да је то Ф-117А јер одраз не изгледа уобичајено,али послузи ништа не говорим,нећу да их узнемиравам.Циљ је циљ…”
Из изјаве се да закључити да циљ прати више људи што није тачно. Вико можемо да видимо он и ја и ако се окрене оператор праћења по Ф2. Изненада сам уочио три циља на азимуту 195 даљина 23 км. Пратим га само ја у станици за вођење ракета од 23-ћег до 18-тог километра. Он дрема и нема појима да је циљ у ваздуху,а камоли да се ради о стелт авиону Ф-117А. Било би врло интересантно да нам Дани Золтан објасни где је то и када видео одраз “стелта” на показивачу осматрачког радара. До те ноћи нисмо видели одраз било ког америчког ратног авиона у ваздуху. Разбудио сам га речима:”Дани овај иде на нас” када је авион био на даљини око 18 км.
На осматрачком радару П-18 прати га и оператор водник Љубенковић са војником Радовановићем.
Дани Золтан на истој страници даље каже:
Цитирам:…”На око 16 км идемо у његово прво откривање. Командујем: “Азимут 195 даљина 16 тражи.” Дарко укључује прекидач антена и наводи Сенада. (Договорили смо се да тражење буде изнад 5 км висине.). Сенад открива циљ на висини 6 км,предаје на ручно праћење,али оператори не успевају да успоставе праћење,односно немају циљ на показивачу УК-33. Дарко искључује антену и “скида” високи напон…”
у следећем пасусу исте странице следи други неуспели покушај …”Након неколико тренутака ја поправљам податке и командујем:” Азимут 215,даљина 14,тражи”.Понављају поступак,али је резултат исти. Оператори не успевају да захвате циљ на праћење. Дарко искључује антену…”
Прилог бр.1. Стр 63 Данијеве изјаве
У овим цитатима има више неистина. Прва је да се руковаоц гађања Дани договорио са мојом борбеном послугом да тражење циља буде преко 5 км висине. То сам наредио неколико дана касније официру за вођење ракета Муминовићу да на станици точкићем месног угла заузме почетак тражења од 19,3 степена што одговара висини у ваздуху од 5 километара. Наредио сам му да ту информацију пренесе и другом официру за вођење потпоручнику Јанковићу. Друга неистина односи се на то да је Николић самоиницијативно без команде руковаоца гађања у оба случаја прекинуо борбени рад. То је незабележено у ракетним јединицама.
У првом неуспелом покушају,у Данијевој изјави стоји да, Дарко Николић искључује антену и скида високи,а у другом покушају искључује антену. Потпоручник Николић то није смео нити је урадио сам . У оба неуспела покушаја ја сам као руковалац гађања командовао прекид јер је тражење циља трајало дуже од 10 секунди. Свестан опасности командовао сам: “Прекини тражење – еквивалент!” Николић за пултом командира батерије, или не чује или није навикао да командују два руковаоца гађања, и даље наводи официра вођења на циљ. Командујем сада много гласније „СКИДАЈ ВИСОКИ”, јер и у режиму еквивалент предајник нишанског радара емитује у простор високофреквентну енергију на коју може бити наведена ПСР (противрадарска самонавођена ракета), поготову ако је у лету близу нас. Тек тада Николић извештава „Високи скинут”.
Врло важан детаљ у Данијевој изјави јесте чињеница да он не наводи да је наредио Николићу да на крају првог покушаја искључи антену и скине високи. Зна да сам то ја командовао,а зна и како су сведочили Стоименов и Матић у суду по овом питању. Дакле упетљан у лажи потврдио је управо оно што се заиста догодило у станици. У првом покушају скинут је и високи и постављен преклопник “Антена-еквивалент” у “еквивалент.”на моју команду. У другом покушају наредио сам само “Прекини тражење-еквивалент” .Николић је тада искључио антену. Подсвест је чудо.
ТРЕЋИ ПОКУШАЈ
На страници 65 изјаве Дани Золтана каже:
Цитирам:…”Командујем и трећи пут: Азимут 235 и даљина 13,сугеришући Сенаду и Дарку да узму мало претицање јер се авион креће у правцу ка 240 степени. Ђорђе…виче”Гаси,гаси,погибосмо,то је трећи пут,треће тражење нема,гаси,гаси…Након тога,Дарко извршава моју команду,Сенад такође,Дарко укључује антену…”
Прилог бр.2.стр.65 Данијева изјава
У ракетним јединицама С-125М1 НЕВА команда иди у претицање не постоји. Када се циљу зна правац кретања командује се да циљ иде ка том и том азимуту (мења се азимутх тражења). Горња изјава је у наставку потпуно исконструисана. Ја вичем гаси,гаси, пре него што је Дарко Николић уопште укључио зрачење на нишанском радару. Шта то да угаси и ко да угаси? Станица је укључена централизовано и струка зна шта то значи,којим редоследом и како се укључују и искључују средства. Ово може да изјави само лаик. Даље се наводи да нема и да не постоји треће тражење.
Ни једним Правилом,Упутством и било којим другим документом није прецизиран број тражења циља у ваздушном простору. Циљ се тражи до год је у зони уништења ракетне јединице и није лимитиран бројем тражења, једино је ограничен временом боравка циља у зони. У трећем покушају који је успешан нисам имао потребу да било шта командујем нити сам било шта рекао у току борбеног рада. У том покушају моје примедбе и запажања односиле су се на извештаје официра вођења и оператора праћења у току лета ракета.
Фактор трећег зрачења је измислио аутор књиге идући на руку Дани Золтану. Командант је забога ризиковао и трећи пут без обзира што то не предвиђају Правила успешно извршио задатак. Ова тврдња је намештаљка за лаике,а глупост за струку.
Изјава Дани Зилтана на суду:
Цитирам:…”У ранијим нашим увежбавањима и по борбеним правилима,је уобичајено да се циљ тражи два пута,јер у супротном долази до повећања времена зрачења нишанског радара,што повећава могућност да посада добије противрадарску ракету. Ја сам наредио да се тражи трећи пут,а вероватно из најбоље намере,тужилац је рекао да то не радимо и да се гаси,јер ћемо изгубити главе.“…
Потпуно бесмислена тврдња. Број тражења сам већ коментарисао,али овде има једна нова превара,а она се односи на повећање времена зрачења нишанског радара. Ово је замагљивање начина борбеног рада. Никаквог повећања времена зрачења нема јер после 5-6 секунди зрачења нишанским радаром у простор тражење се прекида,прави пауза 10-так секунди и тек онда поново зрачи 5,6 секунди у простор.
Изјава команданта ракетног дивизиона је лажна,непримерена команданту и командној линији.
Шта кажу Борис Стоименов и Сенад Муминовић по овом питању? Једном су већ лагали по питању где се ја налазим ту ноћ. Да ли ће поново лагати? „Ко је по други пут продао веру за вечеру?“
БОРИС СТОИМЕНОВ:
Официр од кога је почела превара по питању састава борбене послуге.Шта он каже ко командује борбеним радом? У књизи Пад ноћног сокола на страници 71 и 73 у својој изјави коју је потписао како рече 24.новембра 2015.године у касарни „Бањица“он каже:
Цитирам:…“Дани тада први пут командује да тражимо циљ,на око 20 км…Не успевамо и прекидамо тражење…Дани поново командује:”Тражи циљ”,али га оператори опет не захватају. Дани трећи пут даје азимут циља и командује: “Тражи”. Само тражење траје нешто дуже него што је уобичајено,због чега у том тренутку Ђорђе тражи да више не зрачимо,да искључимо антену,односно да више не тражимо тај циљ. Тражење се ипак наставља…”
Прилог бр.3.стр.71 изјав Стоименова
Прилог бр.4.стр.73 изјав Стоименова
Исти официр као мој сведок на суду против Дани Золтана 11.02.2015.под заклетвом дао је следећу изјаву:
Цитирам:…”Циљеви су и даље ишли према нама на око 15 км укључен је нишански радар. Укључивање антене је командовао тужени (Д.З.),а пошто официр за вођење и командир ракетне батерије нису ништа извештавали заменик команданта командује еквивалент,што значи да се зрачење у простор са нишанским радаром искључи. Осматрачки радар је и даље радио и поново је тужени командовао укључењем антене. Други пут није откривен циљ,поново је тужилац командовао еквивалент,што је по мени било исправно и када је трећи пут укључен нишански радар је открио циљ и кренуло се на гађање циља и по мом сећању је тужени дао команду “лансирај”…У кабини није било каквог сукоба између тужиоца и туженог. Гледао сам емисију на Хепи тв. По мени је тужени у емисији ситуацију представио другачије него што је била у стварности,као да је он све то урадио сам и да екипа уопште није постојала,а сматрам да је омаловажио учешће тужиоца као заменика команданта.”
У интервјуу датом 27.новембра 2017 године војнополитичкој осматрачници он ме проглашава криминалцем.Тврди да сам као заменик команданта кривотворио документа лажно извештавајући команду 250.рбр ПВО.
Цитирам:”… Треба рећи да је те вечери он (мисли на мене) диктирао списак борбене смене претпостављеној команди, а касније као заменик команданта и сам израђивао остала документа у којима ме је константно изостављао, стављајући себе…”
А онда је 14.12.2017 године јавност Србије имала прилику да на телевизији ПРВА у емисији “Живот прича” у којој сам гостовао код новинарке и водитељке Татјане Војтеховски види и чује Бориса Стоименова како образлаже ко командује обарањем Ф-117А. Достављам читаоцима линк за емисију да се сами увере.
Пада у очи да су изјаве Бориса Стоименова потпуно контрадикторне. Изјава у књизи Пад ноћног сокола је монтирана,врло тенденциозна и лажна. Како је стигао од дугогодишњег промотера мог ратног дневника “Смена” у земљи и иностранству до тога да седи на мом радном месту за време борбеног рада,прикрива моје командовање борбеном послугом до тврдње да сам лажно известио команду бригаде о саставу борбене послуге-познато је њему и онима са којима се договарао.
С годинама човек постане сенилан и почне да умишља па се деси моја машта може свашта. Да би се додворио новој средини и ономе чије понашање у јавности је годинама осуђивао постао је већи католик од папе. После издања књиге крајем 2016.године као да ништа није било Борис Стоименов одлази у кућу Дани Золтана, у кућу човека против кога је сведочио на суду. Које су то моралне вредности и једног и другог нека процени сам читалац. Који су их интереси и по чијој идеји ујединили?
Прилог бр.5. Стоименов други с десна-Већи католик од папе
СЕНАД МУМИНОВИЋ
На страници 78 књиге у својој изјави каже:
Цитирам:…”Недуго затим Дани командује да усмеримо антене ка 180 степени. Веома брзо након тога командује азимутх 195,даљина 16…Дарко искључује антену…Следи други покушај тражења и праћења. Ниџо поново добро игра улогу. Наводи ме на циљ,ја га поново предајем на праћење,али опет не успевамо да га захватимо. Матке извештава:“Немам га“. Чак ми се учинило да га Декс у једном тренутку има по Ф1,јер видим нешто на мом левом показивачу. Ипак била је то само моја жеља. Дани трећи пут командује азимут и даљину наглашавајући да узмемо претицање јер циљ иде удесно. Ђорђе по мом мишљењу,у том моменту паничи. Стојећи иза Данија гласно виче: „Гаси,гаси,скини,скини више од 10 секунди зрачите“,хистерично тражећи да искључимо антену,јер је то трећи пут да тражимо…Дани понавља азимут 235, даљина 13. Ниџо ме поново одлично наводи”…
Прилог бр.6.стр.78 изјава Сенада Муминовића
На страници 80 књиге у својој изјави даље каже:
Цитирам:…”Слушао сам искључиво Данијево командовање,Ниџино навођење,Дексово и Маткетово извештавање…Све време рада борбена послуга је поступала по командама руковаоца гађања и зато је одлично одрадила посао”…
Прилог бр.7.стр.80 изјава Сенада Муминовића
Првог децембра 2017. године Сенад Муминовић је дао интервју војнополитичкој осматрачници.
Цитирам:…” Прва два покушаја тражења и откривања, била су нешто дужа. Након другог покушаја потпуковник Аничић је противно команди команданта захтевао искључивање високог напона. Командир батерије, за тренутак у недоумици, али због поступка ненадлежног старешине, не поступа по том захтеву. Повишеним тоном Аничић поново захтева скидање високог напона и прекид тражења циља, што је и урађено. У трећем покушају, због велике угловне брзине циља, тражење, откривање и навођење опет траје дуже од 10 секунди. Командант, руковалац гађања Дани Золтан командује „прати циљ“. Следи поновни захтев потпуковника Аничића за искључење високог напона и прекид борбеног рада…”
Упоређујући ове две изјаве долазимо до апсурда. Он негира сам себе. У првој изјави за књигу у опису прва два неуспела покушаја Муминовић не наводи ко командује прекид борбеног рада. Дарко Николић није смео сам да искључи зрачење на нишанском радару без команде. Дани не наводи да је он командовао прекид борбеног рада. Па ко је онда то наредио?. Сенад то објашњава у другој цитираној изјави. Додуше мало се забројао. Нисам ја захтевао да се прекине тражење у другом и трећем покушају, већ командовао у првом и другом покушају. То сам урадио јер то није командовао Дани Золтан,а морао је. Потпуна је лаж да сам у трећем покушају инсистирао на било чему. Оно што је значајно јесте тврдња да је борбена послуга извршила моју команду.
Скрећем пажњу читаоцу на реченицу: “Повишеним тоном Аничић поново захтева скидање високог напона и прекид тражења циља, што је и урађено.” Моменат када је борбена послуга извршила моју команду доказ је да су оба руковаоца гађања командовала борбеним радом. Поред Сенада то наводим ја у својој изјави,то су тврдили Стоименов и Матић у изјавама на суду. Коначно је макар и делимично Муминовић јасно рекао оно што се заиста збило у кабини.
Камо среће да су сви руковаоци гађања у 250.рбр ПВО примењивали дословно овакав начин борбеног рада,примењујући Правило гађања, чувајући људе и технику. Сенад није руковаоц гађања,нити је за то оспособљен. Дискутовати о улози руковаоца гађања са неким ко то није нема никаквог смисла. У условима борбеног рада када се живот мери секундама расправљати о принципима руковођења и командовања,надлежностима и примопредаји дужности потпуно је бесмислено. То је друго питање. Основно је питање у овом случају да ли је борбена послуга поступила по мом наређењу? Сенад тврди да јесте. Да ли је наређење било правилно и благовремено? Наравно да је било.
Даљом анализом његове изјаве за књигу уочава се нова глупост. Ја вичем гаси,гаси, у трећем покушају пре него што је Дарко Николић уопште укључио зрачење на нишанском радару. Ту није крај. Сенад је отишао и мало даље и прогласио ме паничарем и хистериком. Шта је паника,а шта хистерија?
Паника је изненадно и безразложно опште престрављење и збуњеност,а хистерија одомаћен израз за душевне болести. Употребио је врло тешке речи очито несвестан њиховог значења. Врло лепо ме је окарактерисао, а већ на следећем положају за ,мање од 10 сати поново сам командовао том истом борбеном послугом. Из његове друге изјаве јасно се види да није било ни панике ни хистерије.
Сенад Муминовић не само што је лагао да стојим у станици за вођење ракета од 20.30-21.15. Он манипулише и по другом питању- ко командује борбеним радом. То значи да је свесно учествовао у превари,у намештању састава борбене послуге и начина борбеног рада.
Никада ни у једној прилици нисам рекао да сам најзаслужнији за обарање Ф-117А као што тврди Стоименов. Напротив, увек сам у први план износио значај комплетног ракетног дивизиона и заслугу борбене послуге. Демантовао сам једино Дани Золтана. Модификацију коју је наводно извршио и тврдњу да је једини командовао борбеним радом. Коме је сметао мој допринос и улога те ноћи? Зашто су официри у пензији дали лажне изјаве и коме је то било од користи? С ким сам то ја радио и шта је награда за лажи? Шта су то прикривали сазнаћемо врло брзо?
