Прочитај ми чланакЧетири слова "С" су чест мотив у историји српске хералдике. Као и двоглави орао, преузета су из Византије, а на нашим просторима су га први на свом грбу носили Мрњавчевићи (краљ Вукашин, Угљеша, Марко Краљевић...).
Шта је уопште оцило? Оцило или огњило је врста турпије савијена у облик који се може видети на српском грбу. Кресањем кремена о оцило правила се варница која је служила за потпаљивање ватре.
На српски грб оцила је ставио деспот Стефан Лазаревић, након што је постао византијски вазал 1402. године. На грбу обновљене Византије налазила су се четири слова „β“ која имају идентичан облик са ћириличном слову „В“. Реч је о акрониму мотоа династије Палеолог, односно крилатице Византије, који је опет прерађен из времена римске иперије: „Цар Царева, Царује над Царевима“ („Βασιλεὺς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων“).
У старом Риму се мислило на титулу Цезара коју је као титулу устоличио император Октавијан Август, који је после смрти изједначаван са божанством, а касније се, под владавином Константина гесло променило и односи се на Исуса Христоса – цара небеског, који царује над свим царевима света.
Деспот Стефан је увео варијацију овог грба и уместо четири „β“ ставио четири „С“. Визуелно су изгледала готово идентично, а реч је била о почетним словима имена Срба. После српских средњовековних владара тај грб је преузео 1838. године Милош Обреновић и он од тада чини неодвојиви део српског идентитета.
Ипак, значење „Само слога Србина спасава“ које је постало и незванични мото српског народа дошло је тек много касније.
