Прочитај ми чланак

У РУСИЈИ УСВОЈЕН ЗАКОН о додатној новчаној исплати за прво дете

0

Руска Државна дума једногласно је усвојила законе о побољшању демографске ситуације у земљи, који су у парламентарну процедуру ушли на иницијативу председника Владимира Путина.

Реч је о закону о исплати месечних накнада родитељима за прворођено дете и продужетку трајања програма мајчинског додатка, који је дао ванредно добре резултате, до 2021. године.

Два законска предлога која је иницирао председник усмерена су на решење демографских проблема у земљи, пише РГ, напомињући да први предлог предвиђа накнаду за прво или друго дете све док оно не напуни 18 месеци.

Према нашим предвиђањима 47 одсто породица моћи ће да буду корисници ове помоћи, рекао је први заменик руководиоца парламентарне групе Јединствена Русија Андреј Исајев, истичући да су то оне породице у којима рецимо ради само муж, а жена се у периоду од годину и по дана налази на породиљском одсуству, док њихов просечан приход по особи не премашује један и по минимум потребан за живот у одређеном субјекту федерације. Додао је да би то требало да увећа приходе поменутих породица за 20 одсто.

Такве породице добијаће помоћ у висини минимума потребног за живот детета. Сматрамо да је ово решење изузетно важно и актуелно у тренутној ситуацији када се Русија суочава са новим демографским тешкоћама, рекао је Исајев.

Исплата помоћи почеће 1. јануара идуће године из федералног буџета. Према подацима владе обухватиће око 340 хиљада људи годишње. Просечна исплата ће догодине износити 10 500 рубаља (око 150 евра), са тенденцијом раста у наредне две.

Предвиђена је и могућност месечних давања за биолошко или усвојено друго дете, до 18 месеци живота. Ове исплате обезбеђиваће се из средстава мајчинског додатка.

Други нацрт закона односио се на продужење програма мајчинског додатка за још три године, као и проширење сфере његове примене.

Мајчински додатак ће сада моћи да се користи за плаћање јаслица за децу до три године, односно тако се решава проблем са запослењем мајке, објаснио је Исајев. Тренутно право на мајчински додатак може да се оствари тек пошто дете напуни три године.

Како је нагласио тренутно је за формирање породице стасала генерација рођена деведесетих година прошлог века.

Знамо да је тада из обективних околности дошло до незапамћеног пада наталитета, затварали су се вртићи, учионице биле полупразне. Данас имамо младе људе рођене тих година који формирају своје породице. И веома је важно да они буду мотивисани на стварање породице и рођење деце, кажа парламентарац.

На тај начин доносећи закон на иницијативу председника Државна дума шаље важну поруку која ће омогућити да се преброде тешкоће у демографској политици у земљи и помогне младим породица, пише РГ.

Како се у Русији стимулише наталитет?

Руске власти се труде да спрече пад наталитета забележен од 2015. године. Шта је држава учинила по том питању и зашто само жене имају олакшице?

Министарка образовања Олга Васиљева предложила је да се студенткињама које су постале мајке обезбеди бесплатно студирање. Сада је нацрт дотичног закона стављен на јавну расправу, а ако буде усвојен почеће да важи већ ове године.

Та иницијатива је само једна у низу мера којима држава прибегава како би стимулисала наталитет. Пад наталитета забележен од 2015. године (пре тога, од 2009. до 2015. забележен је пораст наталитета) проузрокован је тиме што су стасала деца рођена 1990-их, када је наталитет био у великом паду, тако да сада та генерација има пропорционално мање деце од претходних генерација. Са друге стране, морталитет је у регионима Русије остао исти, а понегде је и већи него што је био.

Новим стимулансима у виду „додатка за бебе“ који примају млади родитељи држава је успела да сузбије негативан природни прираштај. Крајем децембра 2016. године руски премијер је наложио шесторици министара да припреме нове мере, а предлог министарке образовања је само један од њих.

Матерински капитал

Директор Центра за демографска истраживања универзитета „Висока школа економије“ Сергеј Захаров сматра да је у Русији политика стимулисања наталитета готово увек везана за новац, а не за човека, односно за његово слободно време, за флексибилно радно време и улогу оца или мајке.

Једна од најважнијих ставки државног финансирања у овој области је матерински капитал који добијају све мајке за друго дете. Програм је покренут 2007. године и важи на територији целе Русије. Ради се о значајној суми новца. Она се сваке године индексира и за десет година је са почетних 250.000 рубаља порасла на 453.026 рубаља (са 4.465 долара на 8.000 долара). Истина, новац се може добити тек када истекну три године од порођаја, и то само за одређене сврхе. На пример, новцем од материнског капитала може се отплатити кредит за стан, јер се тај трошак може подвести под побољшање стамбених услова. У појединим регионима укупна вредност материнског капитала може покрити 70% вредности стана.

Према најновијој одлуци, програм ће важити још две године (али се сума више неће индексирати), а за регионе се издвајају додатне субвенције. На пример, све преостале рате стамбеног кредита у Хабаровску замењује рођење трећег, а у Мордовији четвртог детета.

Разматра се и предлог да се породице са много деце ослободе од пореза на имовину.

На питање у којој мери тако велика новчана помоћ као што је матерински капитал доприноси повећању наталитета експерти поменутог универзитета „Висока школа економије“ одговарају да је према њиховим анализама број деце по једној жени у репродуктивном узрасту порастао само за 0,15%.

„Ми смо мало пренаглили са додацима и материјалним стимулансима од 2007. до 2015. године. Такви стимуланси боље дејствују у краћем периоду“, рекао је у интервјуу за „Руску реч“ Захаров. Он је тиме хтео рећи да је у појединим случајевима то утицало на „календар рађања“, јер су родитељи жељено дете добили раније него што су првобитно планирали, или је интервал између првог и другог детета био краћи од планираног, али да су матерински капитал и остали програми слабо утицали на мишљење грађана Русије о оптималном броју деце у породици (према последњим подацима просечан показатељ је 1,6 детета на једну жену у репродуктивном узрасту). Другим речима, породице са много деце нису постале стандард, сматра Захаров.