Прочитај ми чланак

МАКРОН У БУРКИНИ ФАСО ДОКАЗАО да је синтетички политички производ без мозга

0

Француски председник Емануел Макрон, којег је у Елизејску палату, заједно с његовом партнерицом Брижит, довео Жак Атали, заиста је уверен да је велики државник.

Раније је ирачком премијеру рекао “како шиитска армија у Ираку, која броји 120 000 војника, мора бити разоружана”, што је поновио и током сусрета с премијером регије Курдистан, Нечирваном Барзанијем, на заједничкој новинској конференцији у Паризу одржаној у суботу, 2. децембра (просинца) 2017.

Наравно, одговор Багдада је исти као и Вашингтону, када је упутио исти захтјев.

Ирачки премијер је изјавио како САД немају право рећи што Багдад мора да чини, додајући како су снаге Хашд Ал-Шааби снаге “патриотских бораца под командом ирачког премијера”.

Дакле, Емануелу Макрону остаје једино да крене сам у ирачку пустињу и да с “другарицом учитељицом” Брижит присили Абу Махдија Ал-Мухандиса и Хадија Ал-Амирија и њихове борце да положе оружје.

Треба споменути и занимљивост дипломатских напора председника Макрона у Буркини Фасо.

Подсетимо да је у тој земљи 15. октобра (листопада) 1987. године, заједно са својим замеником Блаисеом Цомпаореом, убијен је Томас Санкара. Разлог овог трагичног догађаја је било Санкарино одбијање плаћања колонијалног јавног дуга и покушај да од Буркине Фасо створи самодостатну и суверену државу, чиме је неизбјежно навукао антипатије земаља као што су Сједињене Државе, Француска и Енглеска.

Овај догађај показује колико вреди дипломатија Емануела Макрона, који је у Африци готово изазвао дипломатски инцидент.

Макрон је крајем прошлог месеца отишао у Буркину Фасо, тачније у главни град Уагадугу, како би се сусрео са студентима и позвао их да о Француској размишљају као о “патерналистичкој” земљи. Да је рекао само то, изазвао би осмијехе, али то није све, јер је Макрон позвао студенте “да га не третирају као да је председник Буркине Фасо”. Али, није се зауставио ни овдје.

“Говорите ми као да смо још увијек колонијална сила, али ја се не желим бринути о електричној енергији на универзитетима Буркине Фасо! То је задатак вашег председника”, рекао је Емануел Макрон.

Када је председник земље Каборè напустио просторију, Макрон је додатно погоршао ситуацију.

“Ето, одлази. Ма не, остани овдје! Ништа, отишао је поправити клима уређај”, рекао је Макрон, што је била шала која се није свидела никоме.

Али најбоље је тек требало доћи. Макрон је одговорио на отворена питања студената који су га питали о трговини избеглицама.

“То су трговци људима? То су Африканци, пријатељи моји, а не Французи”, одговорио је Макрон.

Наравно, медији су покушали умањити значај инцидента смушеног председника и синтетичког политичког производа Жака Аталија, који је измишљен на брзину само како би се отклонила и најмања могућност да Марин Ле Пен победи на изборима.

Чак и да је изјава Емануела Макрона истина, и даље је приметна бахатост којом је француски председник изговорио ове речи. Рећи то у земљи која више од других платила терет западног колонијализма је неопростиво.

Када је изјавио “да треба захвалити француским војницима”, још једном је показао бездушност не само према земљи с којом је било горких спорова због колонијалне прошлости, него и због разних врста злостављања од стране француских војника, који очигледно нису остали упамћени по добру међу локалним становништвом.

Чак и ако је истина да су у трговину људима укључене злочиначке групе из Африке, још више је истина да стотине хиљада и милиони људи беже од извоза “универзалних западних вредности”, што је на Црном континенту обично попраћено “хуманитарним” војним интервенцијама. Ако и није тако и гдје су на власти марионетске владе, становништво је толико осиромашено да у Европу беже као економске избјеглице.

Чињеница је да је у прошлости премало је учињено како би се створили услови да афричке земље саме створе пристојну будућност за властите грађане. Трагичан крај Санкаре је пример који народе Африке треба подсетити да Макрона и њему сличне треба третирати онаквима какви јесу.