Прочитај ми чланакДа ли данас можете да замислите овакав призор?
Како су медији средином 30-их година 20. века писали, послератни свет је измислио атракцију која је обузела читаву планету и проширила се на све стране света. Реч је изборима за мис. На синоћној изложби „Градови у покрету“ у Историјском музеју Србије приказана је и фотографија на којој су мис Србије и мис Хрватске у народним ношњама.
Медији су пратили мисице на сваком кораку и извештавали о свему. Писали су о њиховој новој фризури, о хаљинама, о искуствима са путовања по градовима Европе и о анегдотама са снимања.
На фотографији која је приказана на синоћној изложби приказане су мис Србије и мис Хрватске које су у народној ношњи. Седе на столици, на себи имају ленту и гледају у страну.
Биле су симбол лепоте тог времена и све девојке су желеле да буду као оне. А и не само то – на фотографији су њих две загрљене и са осмесима. Изгледају као да су сестре. Обема је на ленти ћирилицом исписан назив територије. Никоме то није сметало у то време.
Први избор за мис Југославије је одржан 1926. и две лепотице које су највише профитирале од тог такмичења биле су Италина Лида – Ида Кравања из Диваче код Трста и Штефица Видачић из хрватске Пожеге.
Према једној причи, Иди Кравањи је мајка забранила учешће на финалном избору за најлепшу Југословенку, али је та лепотица последњим возом стигла у Загреб у тренутку када је жири већ бирао најлепшу од три финалисткиње.
Изложба „Градови у покрету“ приказује новинске фотографије из међуратног периода двеју новооснованих националних држава, фокусирајући се притом на четири града која је ова промена погодила на сасвим различите начине: Истанбул и Анкару у Републици Турској, Београд и Сарајево у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Слике које су представљане на овој изложби пружају неочекивани увид у туђе, а ипак блиске начине живота.
Пролазници, одевени по најновијој моди, пробијали су се кроз саобраћај модерног града, тик уз новоизграђене објекте и бројна градилишта.
Фотографије су распоређене у пет тематских целина: Центар града, Народ и култ тела, Одевање и друштвене класе, Доколица и дружење и Чаршија.
Њима се документује урбани јавни живот, који је у Истанбулу, Београду, Анкари и Сарајеву био зачуђујуће сличан.
Велики део фотографија из међуратне штампе приказује спортске активности и параде. Упадљива је мобилизација оба пола. Док су се младићи излагали телесним вежбама како би бранили нацију, девојке су са својим револуционарним кратким фризурама и минималистички кројеном спортском опремом отелотвориле народни препород.
У Југославији су велики број поборника имала пансловенски оријентисана соколска друштва. Она су промовисала национално заједништво југословенских народа раскошним слетовима, хусарским униформама и стилизованим народним ношњама.
