Прочитај ми чланак

НАЈВЕЋИ НЕРЕШЕНИ ЗЛОЧИНИ 90-ТИХ: Убиство Белог прво политичко смакнуће

0

Бранислав Матић Бели брутално ликвидиран пре 26 година испред своје куће на Вождовцу, одмах после повратка из Тополе са великог оснивачког скупа Српске гарде и присталица опозиције.

Убиство Бранислава Матића Белог у августу 1991. упамћено је не само као прво „јавно смакнуће“ познатог београдског криминалца већ и због начина на који је изведено: била је то добро планирана и у том тренутка најбруталнија ликвидација.

Јавност тада још постојеће Југославије убиство је одмах оквалификовала као политички злочин, а основни разлог за такав став утемељен је у мери у којој су све друге теорије биле неуверљиве.

Против Милошевића

Последњих година живота Матић је постао политички веома ангажован, уверен да свом народу и држави може помоћи. Раније велики симпатизер председника Слободана Милошевића, у чију част је штампао и календар с његовим ликом, с временом је постао убеђени опозиционар, одлучивши да у „повратак српства“ уложи и сопствени капитал. Управо је престројавање с једне на другу политичку страну био, и до данас остао, једини видљив разлог његове ликвидације.

Матић је усмрћен испред своје куће на Вождовцу рафалном паљбом из аутоматских пушака двојице нападача.

Тог 3. августа у Тополи је одржан скуп Српске гарде, на којем се окупило око 7.000 несуђених питомаца, по обележјима и замислима прве српске војске после Другог светског рата. Уз Матића, који је био задужен за све потребе Гарде, паради нове војне формације присуствовали су Ђорђе Божовић Гишка, њен командант, и Александар Кнежевић Кнеле.

Како је касније испричао Кнелетов отац Душан, по повратку у Београд сви заједно су свратили до њега, с намером да потом оду до Матићеве куће.

У међувремену су се раздвојили, а непуних пола сата касније сазнали су да је Бели убијен. Душан Кнежевић је сигуран да је замка за Белог била заправо ступица за сву тројицу, али је стицај околности хтео да том приликом Гишка и Кнеле преживе.

Дошавши пред кућу, Бели је сачекао да из аутомобила изађу његова супруга, комшиница са двоје деце и Гишкина девојка. Затим је и сам изашао. Зачувши пуцње, стигао је тек да викне: „Лезите!“

Убице из „мерцедеса“

Након испаљених хитаца убице су ускочиле у бели „мерцедес“ без регистрације и побегле. На месту убиства пронађено је 27 чаура. Због чињенице да је убиство уследило после повратка са скупа у Тополи, готово нико није веровао у претпоставку да је реч о намиривању мафијашких рачуна.

Не само зато што Бели није припадао „стандардном профилу“ криминалца већ и због јасних наговештаја да тадашњој држави, притиснутој ратним невољама и снажним притисцима из иностранства, никако није одговарало да има „опозиционе богаташе“ способне да финансирају своје добровољце.

Бели објаснио мајци
УШАО У ПОЛИТИКУ ЈЕР ЈЕ МУШКАРАЦ

Матићева мајка Милица причала је како је још у време првих кривичних прекршаја њеног сина ипак имала утеху: „Није ми било лако што сам морала да га обилазим у затвору и носим пакете, али сам бар богу била захвална што га политика не интересује“.

Кад је касније схватила да Бранислав и његови најближи другови нису остали имуни на политичко вишестраначје, често их је питала: „Па добро, што вама, кад имате све у животу, треба петљање с политиком?“ И увек добијала исти одговор: „Па, кад смо мушкарци.“