Прочитај ми чланак

ОВО СИГУРНО НИСТЕ ЗНАЛИ: Ко је крив када дође до ланчаног судара…

0

Само током 2016. у Србији је било 43 велика ланчана судара у којима је седам особа погинуло, док је мањих, са материјалном штетом било чак 1.953

Када се догоди саобраћајна незгода између два возила или возила и неког другог учесника у саобраћају (пешак, бициклиста итд) релативно је лако одредити ко је крив за то. Међутим, када у саобраћајној незгоди учествује више возила, пет, шест, десет, а некад чак и више, одређивање правог узрока и кривца није једноставно, па се у помоћ морају позвати вештаци. Само они из полицијског записника и других посредник доказа могу одредити виновника. Ово је важно, не само да би кривац сносио санкције и платио казну, већ и због тога да сви остали учесници који нису криви, могу да наплате одштету осигуравајућих кућа, пише магазин САТ.

 

ПРВИ У КОЛОНИ

Возач првог возила у ланцу слупаних аутомобила, биће крив уколико се утврди да није поступио у складу са Чланом 32. Закона о безбедности саобраћаја, који каже да „возач не сме нагло да мења начин вожње, осим у случају избегавања непосредне опасности“. Ако реалне опасности нема, свака неопрезна радња коју почини возач (престројавање, скретање, нагло заустављање возила, претицање итд) обележиће га као кривца за судар. Типичан пример је престројавање у граду, када возач из једне траке у другу прелази без давања мигавца, нагло и преблизу возачу који се креће својом траком, а који због тога не може да закочи на време, као и остали иза њега. На отвореном путу се ланчани судари дешавају када возач у последњем тренутку промени мишљење јер је промашио скретање или је видео згодно место за предах. Он нагло кочи или се зауставља, не проверивши пре тога да ли иза њега има других возила и колико су удаљена.

ПЕШАК

Возачи јесу најчешћи, али не и једини кривци за ланчани судар. Типичан пример за то је пешак који неопрезно истрчи на коловоз, што је супротно одредбама Члана 93 ЗОБС-а, који каже да „пешак не сме да изненада ступи на коловоз“. Другим речима, свако истрчавање испред возила, посебно на месту на коме није дозвољен прлеаз пешацима, може изазвати реакцију возача (нагло кочење, скретање итд) која за последицу има судар са другим возилима. У судској пракси је било примера када су пешаци одговарали за изазивање ланчаних незгода. Једини пример је што возач коме пешак истрчи на коловоз мора да сазна идентитет пшешака, јер ће у супротном само он бити крив за ланчани судар. Све што важи за пешаке, важи и за бициклисте.

ПОСЛЕДЊИ У КОЛОНИ

Како први у колони може да буде крив за ланчани судар, тако и последњи. Кривица се утврђује на основу Члана 42. ЗОБС-а, у коме пише: „Возач је брзину кретања возила прилагоди особинама и стању пута, видљивости, прегледности, атмосферским приликама, стању возила и терета, густини саобраћаја, и другим саобраћајним условима, тако да возило може благовремено да заустави пред сваком препреком коју под датим околностима може да види, или има разлога да предвиди.“ Другим речима, ово значи да ће за незгоду одговарати возач који је налетањем на возило испред кога је стајало, изазвао ланчану реакцију.Најчешћи пример је налетање на колону која стоји на семафору, или слично.

ОДШТЕТА

До одштете се долазипутем осигуравајућег друштва преко кога је возач који је крив за незгоду осигуран. Неопходно је да полиција обави квалитетан увиђај на лицу места и да правилно скицира ситуацију.