Прочитај ми чланак

ЛЕПО: Чувају српство далеко од отаџбине

0

Црква светих Ћирила и Методија у Малмеу обележава две значајне годишњице. Трудимо се, најбоље што можемо, да будемо добра деца свога рода - каже прота Милан Гардовић.

Црква светих Ћирила и Методија у Малмеу, ових септембарских дана обележава две значајне годишњице – 45 година од оснивања Српске православне црквене општине са седиштем у овом шведском граду и 35 година освећења храма. За више од 6.000 парохијана из Малмеа и околине, ова богомоља је деценијама, како кажу, „најбоља духовна и културна спона са отаџбином“.

Старешина ове цркве, у Улици Цедергатен број 4, од 1998. године је прота Милан Гардовић (49). Његовим доласком, тврде верници, богомоља се, пре свега, духовно уздигла и ојачала. А, све што је учинио за своју цркву и вернике, кажу – не може се набројати.

– Слава Богу, много смо урадили, али нам и много посла тек предстоји – каже прота Милан Гардовић (49). – Из године у годину, корак по корак, уређујемо нашу богомољу. Урађен је иконостас, осликане фреске, постављена нова часна трпеза…

Споља је црква заштићена новом фасадом од цигле, има нову бакарну куполу са крстом, па је сваком пролазнику сада јасно да је храм православни.

– Далеко смо од Србије и родних места „расутих“ по негдашњој Југославији, али увек кад се окупимо у овој нашој светињи срцем и мислима смо у отаџбини – прича прота Гардовић. – Често организујемо духовне и културне вечери, чувамо свој језик, ћирилицу, традицију… Гостују нам угледни Срби, приређујемо трибине, промоције књига… Срећа је тамо где је стварамо. Трудимо се, најбоље што можемо да будемо добра деца свога рода, да достојно и достојанствено носимо свој православни крст.

Ове речи прота Милан Гардовић изговара сталожено, мирно, поучно. Баш како се и очекује од свештеника.

Али, док прича, не можемо да не питамо је ли њему његов крст био претежак? Како се изборио са искушењем које је пред њега постављено пре две и по деценије, када су му на дан венчања, 1. марта 1992. године, муслимански националисти предвођени Рамизом Делалићем Ћелом, на Башчаршији, убили оца Николу? Како се изборио са породичном трагедијом и тешким бременом догађаја који се често помиње као „окидач за почетак рата у Босни“?

– Вера, само вера у таквим данима може да спасе душу, да човека потпуно не обузме мржња!

Одмах потом предочава нам прота да у њиховој породици већ 25 година поштују договор да о тешком првомартовском дану не говоре за медије. Људски лако, али професионално тешко пристајемо на ову протину одлуку.

У замену за своју „исповест“ прота нам даје искрен и драгоцен савет:

– Мирна савест и чиста душа превазиђу сва искушења. Човек без душе је ништа, а тек са њом је жив. Све друго је материја која бива и нестаје.

ФРЕСКА ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ

Од доласка у Малме, кажу верници, свештеник Милан Гардовић је несебичним пожртвовањем отпочео реновирање храма, не запостављајући своју паству. Сам прота, пак, најрадије говори о храму, његовом значају и светињама:

– Под сводовима наше богомоље чувамо мошти светитеља и вредне реликвије – део крста на ком је разапет Исус Христ и део моштију Светог Јована Крститеља. Посебно се молимо и пред фреском Светог Василија Острошког, који је, верујемо, спасао наш храм током великог пожара 1992. године. Уништио је велики део цркве, али је пред овим свецем велики пламен устукнуо.

ИСТОРИЈА

Посвећена првим словенским просветитељима Ћирилу и Методију, ова црква има необичну историју и архитектуру.

– Изграђена је, најпре, за потребе протестаната – прича прота. – За свакодневна богослужења српских православних верника освећена је 5. септембра 1982, а откупљена две године касније. Кад буде потпуно реконструисана, биће у византијском стилу.