ПРАВОСЛАВНЕ ВЕСТИ: Устоличен Епископ бихаћко-петровачки Сергије

1

На дан Сабора свих српских светитеља у цркви Светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу устоличен Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије.

Торжественом архијерејском Литургијом началствовао је Високодостоњејши Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, а саслуживали су Преосвећена господа Епископи: бихаћко-петровачки Сергије, врањски Пахомије, шумадијски Јован, далматински и изабрани зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, брегалнички Марко, горњокарловачки Герасим, тимочки Иларион, умировљени средњоевропски Константин и канадски Георгије. Свечаном чину устоличења присуствовали су Преосвећена господа Епископи: бањалучки Јефрем, сремски Василије, канадски Митрофан, умировљени зворничко-тузлански Василије и изабрани Епископ далматински архимандрит Никодим.

Саслуживали су и архимандрити Серафим из манастира Рмња и Павле из манастира Ораховице (Епархија славонско-пакрачка); протојереји-ставрофори Миладин Тешановић из Епархије бихаћко-петровачке и Љубомир Ђошић из Епархије зворничко-тузланске; протођакони: Радојица Жагран (Епархија бањалучка), Никола Перковић (Епархија милешевска), Слободан Вујасиновић (Епархија сремска)  и Иван Гашић (Епархија шумадијска), као и ђакон др Драган Радић, доцент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду (Митрополија загребачко-љубљанска). 

Величанственим пјенијем песме славе и хвале Господу узнели су чланови хора Јединство из Бањалуке,  вођени диригентском руком редовног проф. Немање Савића. 

Славски колач којим је обележена и слава Епархије преломили су митрополит Порфирије и владика Сергије.

Одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о избору Његовог Преосвештенства г. Сергија за Епископа бихаћко-петровачког прочитао је Митрополит загребачко-љубљански Порфирије који је потом пренео честитке Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја устоличеном епископу Сергију и увео га у трон Епископā бихаћко-петровачких. 

Митрополит Порфирије је пожелео владици Сергију да васпоставља Цркву Христову и народ свој, да служећи Господу и проповедајући Јеванђеље и Христову науку,  укрепљује народ у вери. -Позвани сте да градите мостове међу људима и да будете први који прелази мост, казао је митрополит Порфирије и додао да је наша Православна Црква – Васељенска, а то значи отворена за све.

Новоустоличени Епископ бихаћко-петровачки Сергије поздравио је све присутне, заблагодарио на указаном поверењу, казујући приступну беседу и подсећајући на историјат страдалне Епархије бихаћко-петровачке, позивајући сав народ на окупљање око Господа Творца свега света. 

Свечаном устоличењу присуствовали су представници Исламске заједнице, представници Римокатоличке Цркве, члан Предсједништва БиХ г. Мледен Иванић, генерални секретар Председника Србије г. Никола Селаковић, представници Влада Републике Србије, Републике Српске, Републике Хрватске, представници дипломатског кора, начелници општина, представници Oружаних снага БиХ, часно монаштово, многобројно свештенство и благочестиви народ Богом спасаване Епархије бихаћко-петровачке.

Животопис Eпископа бихаћко-петровачког Сергија

Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије (Карановић),  рођен је 4. јула 1975. године у Бачкој Паланци, од родитеља почивших, оца Петра и мајке Мике, рођене Бенић, добивши на крштењу име Зоран.

Према породичном пореклу и родитељском завичају потиче из мјеста Бобољусци, које се налази у непосредној близини Мартин Брода односно манастира Рмња. Основну школу  завршио је у родном месту, одакле 1990. године, благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, одлази у Богословију Света Три Јерарха, у манастир Крку. Школовање у овом богословском училишту завршава са успехом, у времену највећег распламсавања рата у Републици Хрватској 1995. године, а уочи самог егзодуса и страдања крајишких Срба. Исте године добија благослов и канонски отпуст од Епископа бачког г. Иринеја и пријем у Епархију бихаћко-петровачку, која је такође трпела ратна страдања у јесен 1995. године и уподобила се библијској слици „мерзости запушченија“. Било је неке симболике да у години највеће опустелости, материјалног разарања и људске муке, будући отац Сергије од стране црквених власти буде одређен да служи Богу Живом и Истинитом, управо у Босанској Крајини, у постојбини свога племена и свога презимена.

Услед  ратних дешавања Зоран Карановић замонашен је 12. августа 1995. године у манастиру Гомионица, добивши на монашењу име Сергије. Нови монах, долази на чудесан начин до мјеста својих предака, поставши причислен братији историјског манастира Рмањ, који се налази у Мартин Броду. Недуго пре завршетка рата у Босни и Херцеговини, заједно са братијом манастира Рмањ, бива прогнан у Србију, где га прима блажене успомене тадашњи Епископ банатски Хризостом (Столић) и распоређује на службу у манастиру Војловица код Панчева. У поменутом манастиру рукоположен је у чин ђакона, 31. октобра 1995. године, а исте године уписује, као редовни студент, Богословски факултет у Београду.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома (Јевића), прекида редовне студије и 1996. године одлази у Немачку, да као ђакон буде на испомоћи тамошњем Епископу средњоевропском г. Константину, у манастиру Пресвете Богородице у Химелстиру. Школске 1997/98. године одлази на усавршавање немачког језика у Регенсбург.

Након  завршетка овог послушања, вратио се у свој матични манастир Рмањ у Мартин Брод. Повратак манастирског братства  пратио је и српски народ. У манастиру Рмањ добија послушање и обавља дужност економа. Рукоположен је у чин презвитера 5. априла 1998. године у Шипову од стране Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома. Исте године бива постављен за администратора парохија у Дрвару, Прекаји и Великом Цвијетнићу.

Од 1998. до 2002.  године, предавао је веронауку у Дрвару, Мартин Броду и Прекаји, а 2000. године бива постављен за архијерејског замјеника у делу Епархије бихаћко-петровачке на територији Федерације Босне и Херцеговине, што је у послератним годинама био изазов прожет неповерењем и искушењима порушених међуљудских и међуверских односа. Такође је обављао дужност архијерејског намесника у намесништвима граховско-дрварском, петровачко-бихаћком и лијевљанско-гламочком, гдје је био обавезан да унапређује духовни живот,  организује богослужења, црквене саборе, и на тај начин охрабрује народ на повратак и успостављање редовног стања.

Због показане ревности у обнови духовног живота на парохији дрварској, бива одликован чином синђела на празник Вазнесења Господњег, 13. јуна 2002. године у Дрвару.

На Благовести, 7. априла 2004. године у манастиру Рмањ, произведен је у чин протосинђела.

Године 2005. благословом Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома, одлази у Грчку, где на Аристотеловом Универзитету у Солуну уписује студије православне теологије, које 2010. године, као редован студент окончава са врло добрим успјехом.

Услед труда у обнови манастира Рмањ, пре свега изградње новог манастирског конака, одликован је правом ношења напрсног крста 2. октобра 2005. године.

Дана, 5. октобра 2008. године, због показане свештеничке ревности и пастирске бриге, одликован је чином игумана у манастиру Рмањ.

У чин архимандрита, произведен је благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасија (Раките), а руком Његовог Преосвештенства Епископа далматинског г. Фотија (Сладојевића), на Благовести 7. априла 2014. године у своме манастиру, светониколајевској обитељи у Рмњу, где га је затекао и избор за Епископа богомчуване Епархије средњоевропске, на редовном пролетном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ у Београду, 23. маја  2014. године.

Хиротонисан је за Епископa средњоевропског, 26. јула 2014. године у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду. Свечани чин устоличења у трон епископа средњоевропских обављен је 7. септембра исте године, од стране Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја  у  манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру.

Године 2014. оснива епархијску славу и патрон епархије средњоевропске Светог Николаја Жичког и Охридског.

На предлог Епископа средњоевропског г. Сергија, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, на свом редовном заседању у мају 2015. године, премешта административно седиште Епархије средњоевропске из Химелстира у Франкфурт и преименује Епархију средњоевропску у Епархију франкфуртску и све Немачке.

Владика Сергије завршава 2016. године, постдипломске студије на православном Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву одбранивши мастер рад на тему „Мисијски значај божићних и васкршњих посланица СПЦ, од 1941. до 1945. године“.

Учествује као члан делегације СПЦ, од 18. до 26. јуна 2016. године на Светом и Великом православном Сабору на Криту.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, изабран је 24. маја 2017. године за Епископа бихаћко-петровачког.

БОНУС ВИДЕО

Др Милош Весин, професор Богословског факултета у Либертвилу, САД је током своје беседе, коју је одржао у Храму Вазнесења Господњег у Жаркову, говорио о туђицама у српском језику (01:13:00), о апостолима и причешћивању (01:15:00), о паклу (01:17:00), о хришћанском животу (01:18:40); као и о мати Макарији са Косова (01:20:00). Послушајте:

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.