Прочитај ми чланак

ЖИВОТ У ПАТЊИ И КРВИ Зашто су православци у Египту вековима на мети екстремиста?

0

Хришћанске цркве у Египту јуче су прослављале празник Цвети, али се та церемонија завршила у крви. Египатски Копти, хришћански православни део становништва био је главна мета Исламске државе на два места: У Александрији и у Танту, граду на северу земље. Ово није први пут да су Копти мета екстремиста у Египту.

Копти су народ хришћанске вере који насељава долину реке Нил. Потомци су хамитских Египћана који ни после арапског ни турског освајања нису прихватили ислам, већ су остали хришћани.

Назив Копт је истовремено и етничка и верска ознака. Имају свој коптски језик, али се његова употреба задржала још само у богослужењу Коптске православне цркве. Копти чине око 10 одсто становништва Египта, што је око 8-10 милиона људи. Египатски хришћани представници су једне од најстаријих грана хришћанства, и сачували су хришћанско предање дубоко у својој историји и култури. Међутим, баш због своје верске припадности, Копти су често жртва напада екстремиста.

Муслимани и хришћани били су сложни током демонстрација које су збациле председника Хоснија Мубарака, али међуверско неповерење није превазиђено. Штавише, подстакнуто је јачањем салафиста, који су главна покретачка снага напада на хришћане.

Однос са влашћу

Египатска хришћанска заједница, која чини 10% популације, већ неколико година функционише у крајње чудном односу са владом те земље. Власт је одговорна за њихову сигурност, а заузврат Копти шаљу слику толеранције и успешне коегзистенције на Запад.

Међутим, након што је свргнут вишедеценијски председник Египта Хосни Мубарак, а на његово место дошао Мохамед Морси, демократски изабрани кандидат исламистичке политичке опције (Покрет Муслиманске браће), проблеми Копта почели су да се интензивирају. Напади на хришћанске цркве расле су из дана у дан, а између осталих организују их и исламистичке омладинске организације, писао је „Њујорк тајмс“.

Након свргавања Морсија 2013. године, на чело Египта долази садашњи председник Абдел Фатах ал-Сиси. Однос хришћанске цркве и Сисија почео је да бива далеко бољи него што је то био случај с његовим претходником. Штавише, Сиси је постао први председник Египта који је присуствовао божићној литургији (2015.), за шта је добио вероватно најгромогласнији аплауз хришћанске заједнице од свих председника Египта.

Подршка има границе

Међутим, колико год Сиси био пун подршке за хришћане, показало се да и она има границе. То се најбоље видело у граду Мињи, у којем 40% популације чине хришћани. Поруке мржње, графити на црквама, пале се куће и радње, а Копти се неретко нападају и на улицама. Од доласка Морсија, а затим и Сисија на власт, у Египту је забележено више од 400 напада на хришћане, пише амерички лист.

Око 40 цркава је опљачакано и порушено, а 23 је озбиљно оштећено од почетка Сисијевог мандата, мада се сумња да је број далеко већи. Иста судбина стигла је и многе школе, куће, продавнице, које припадају хришћанима.

Тачка пуцања за коптску заједницу био је инцидент у мају 2016. када је хришћанка јавно скинута гола од стране руље, због наводне љубавне везе њеног сина са муслиманком. Да ствар буде још гора, поједини званичници египатске владе су порицали да се тај скандалозни инцидент уопште и догодио!

Штавише, египатски имам Махмуд Гома, иначе одређен а одржавање мира између хришћана и муслимана (влада му је директно дала тај задатак), тада је срамном изјавом додатно ражестио Копте и посредно потврдио у колико се подређененом положају хришћанска заједница у Египту налази.

– Нико није убијен. Нико није рањен. Нема конфликта. Проблем је у новинарима који о томе пишу – рекао је Гома.

Са друге стране, локални коптски бискуп Макариос изјавио је да је било убијених, те да је један младић девет пута избоден ножем када је руља налетела на њега. ПОред тога, Макариос је додао да је ИСИС само у једном инциденту на Синају убио девет коптских хришћана.

Прогон траје од памтивека

Од инвазије муслимана на просторе Египта Копти трпе прогон – практично током читаве своје историје. „Хјуман Рајтс Воч“ је у свом извештају уочио „растућу верску нетолеранцију“ и верско насиље над коптским хришћанима у последњих 10 година, и истакао неуспех египатске владе да ефикасно истражи правилно и гони оне који су одговорни за нестанак стотина хришћанских коптских жена и девојака, који до данашњег дана није решен.

У Египту влада званично не признаје прелазак из ислама у хришћанство. Такође одређени међуверски бракови нису дозвољени, а деца хришћанских парова се често класификују као муслимани и даје им се муслиманско образовање.

Влада такође захтева дозволе за поправку цркве или изградњу нових, које се с друге стране често ускраћују.

Специфични инциденти

17. новембар 1981 – Коптски свештеник свештеник Макимосе Гуиргуис је киднапован, након чега му је прећено смрћу ако не осуди хришћанство и јавно пређе на ислам. Он то одбија, а екстремисти му секу грло остављајући га да крвари до смрти.

1997 – Ебу Куркас. Три маскирана нападача ушла су у цркву Светог Ђорђа у Абу Куркасу и убили осам Копта на недељном састанку младих. Током бекства убили су и хришћанског фармера док је заливао своје њиве.

Фебруар и април 2001. – „Међународни Хришчански концерн“ извештава да су у фебруару 2001. године радикални исламисти спалили цркву и 35 хришћанских домова у Египту.

7. јануар 2010. Митраљески напад тројице салафиста из племена Бербер (Ал-Хавара) на коптске хришћане који су прослављали Божић. Седам њих је убијено, укључујући и муслиманског полицајца који је покушао да их одбрани.

1. јануар 2011. – Ауто-бомба експлодирала је испред Александријске Коптске православне цркве и убила најмање 21 и ранила најмање 79 хришћана. Инцидент се догодио неколико минута након поноћи, када су хришћани одлазили са новогодишње Црквене службе.

5. март 2011. – Црква је запаљена у месту Соле од стране групе муслиманских мушкараца љутих што је муслиманка у љубавној вези са хришћанином. Копти су покренили су велике протесте који су зауставили саобраћај у виталним областима у Каиру.

9. октобар 2011. – Најтеже верско насиље догодило се када је египатска војска убила најмање 24 хришћана, што је постало познато као „масакр Масперо“.

Април 2015. – Исламска држава објављује видео-снимак на коме се види како екстремисти одрубљују главе 21 коптском хришћанину.11. децембар 2016. – Експлозија у близини коптске катедрале у Каиру однела је 20 живота, док је рањено више од 50 људи. Мета су били хришћани.

9. април 2017. – У серији бомбашких напада погинуле су најмање 44 особе, а више од стотину је повређено. Одговорност за нападе су преузели припадници Исламске државе (ИСИС). Извршени су напади на коптске цркве које су биле пуне верника током великог празника Цвети.