Прочитај ми чланакЈункерс Ју 87 је био обрушавајући бомбардер Луфтвафеа, ратног ваздухопловства Трећег рајха, и током првих пар година Другог светског рата постао је симбол блицкрига и немачких војних успеха у том периоду овог сукоба.
Јункерс Ју 87 је био обрушавајући бомбардер Луфтвафеа, ратног ваздухопловства Трећег рајха, и током првих пар година Другог светског рата постао је симбол блицкрига и немачких војних успеха у том периоду овог сукоба.
Можда најинтересантнија ствар везана за њега налазила се на левој главној нози стајног трапа.Јункерс Ју 87 је био обрушавајући бомбардер Луфтвафеа, ратног ваздухопловства Трећег рајха, и током првих пар година Другог светског рата постао је симбол блицкрига и немачких војних успеха у том периоду овог сукоба. Можда најинтересантнија ствар везана за њега налазила се на левој главној нози стајног трапа.
Други светски рат на простору окупиране Краљевине Југославије врло брзо се одметнуо у крвави и братоубилачки грађански рат који се, на немачко запрепашћење, водио махом мимо њих, као да нису номинални господари нашег тла. Клали смо се међусобно као да Шваба и не постоји.
Међутим, пре него што је сукоб између Срба, Хрвата и Југословена отишао тим током, Немци су водили главну реч. (Да се разумемо, ми сад мало претерујемо, водили су Немци главну реч непрестано, и муку су мучили да униште покрет отпора, а уосталом имали су и усташе као своје љубимце које су подржавали у борби са српским и југословенским “отпорашима”.) Тада, а и касније, имали смо прилике да се добро упознамо са немачким војним потенцијалима и да нам се нека од њихових оружја усаде у колективну свест.
Једно од тих оружја је “штука”, односно обрушавајући бомбардер и ловачко-бомбардерски авион Јункерс Ју 87; “штука” је заправо немачка слоговна скраћеница која долази од њиховог термина за обрушавајућег бомбардера, “Стурзкампффлугзеуг”, скраћеница у којој су издвојена прва три слова прве речи у тој сложеници, и два из друге речи.
Бомбардовање Београда на Васкрс 6. априла 1941. године био је први наш додир са овим авионом који је постао практично симбол немачког блицкрига, муњевитог рата. Пројектовао га је Херман Полман за компанију “Јункерс” још 1935. године, тако да је могао да се докаже већ у Шпанском грађанском рату.
Био је изванредно инжењерско достигнуће: у току обрушавања отварале су му се аеродинамичке кочнице које су повећавале отпор како би ограничиле брзину и тиме омогућиле пилоту да се касније лакше извуче из тог режима лета; притом, при вађењу из обрушавања су се извлачила закрилца која су генерисала моменат пропињања без команде пилота; након што би се нос авиона вратио на линију са хоризонтом, пилот је давао гас и пео се на безбедну висину.
Мана му је била слабо наоружање за борбе у ваздуху због чега је могао да оперише само у случају апсолутне ваздушне превласти или под пратњом ловца који ће да га штитити. У супротном, био је лак плен непријатеља.
“Штука” је била врло лако препознатљива због специфичног изгледа пулавски-крила које је било под “сломљеним” углом диедра, као и због фиксираног стајног трапа.
Још једна ствар због које је “штука” била препознатљива је био звук који је правила. Када гледате старе партизанске филмове и видите Ју 87 како се обрушава на главе наших дедова и прадедова уз језиво завијање сигурно мислите како су то кинематографски звучни ефекти; па, можда и јесу, али су додати само зато што је “штука” тако стварно и звучала.
Наиме, прве варијанте овог авиона су добиле сирене за ваздушну опасност уграђене на леву главну ногу стајног трапа са погонском елисом пречника 0,7 метара. Пилот ју је укључивао неколико секунди након кретања у обрушавање што је имало психолошки ефекат на непријатеља, деморалисало га је, страшило и паралисало.
Ове сирене су назване “Трубе Јерихона“, по оној чувеној библијској епизоди када су Јевреји срушили својим трубама зидине истоименог града, што је прилично циничан избор за назив имајући у виду шта су нацисти радили Јеврејима.
Након почетка Операције Барбароса и инвазије на Совјетски Савез сирена је избачена зато што су Немци схватили да Руси нису ни Пољаци ни Данци ни Норвежани ни Холанђани ни Белгијанци ни Французи ни Срби ни Грци, и да су сирену почели да окрећу у своју корист, пре свега зато што су због ње лакше детектовали “штуку” и тачније дејствовали по њој.
Поред тога, немачки непријатељи су се већ били навикли на тај звук, а и сирена је ионако смањивала брзину лета за око 20 км/х, што је вероватно био најважнији разлог за њено уклањање.
Уместо ње, Немци су модификовали бомбе на које су почели да стављају пиштаљке за генерисање звука током кретања бомбе ка циљу, са истим ефектом а без успоравања и откривања положаја.
