Шајкача је српска национална (оригинално војна) капа коју чак мошете видети на улицама широм Србије. Материјал од је којег је направљена се популарно зове "шајак" и углавном се састоји од вуненог предива због чега се капа носи у свим годишњим добима јер одржава константну температуру главе.
Шајкача је српска национална (оригинално војна) капа коју чак мошете видети на улицама широм Србије. Материјал од је којег је направљена се популарно зове „шајак“ и углавном се састоји од вуненог предива због чега се капа носи у свим годишњим добима јер одржава константну температуру главе.
Зими се капа може спустити преко ушију. Шајкача је веома практична и може се носити око појаса или на разне друге начине по избору. Најчешће је маслинасто-зелене боје, што подсећа на војну униформу, али може се наћи и у другим бојама попут плаве или тегет, пише Славорум.
Капа име није добила по материјалу од којег је направљена, већ по српским граничарима у подручју Шајкаша. Име шајкача чува сећање на српске борбене речне јединице припаднике службе Аусроугарске монархије са подручја Баната у 18. веку. Ови војници су називани шајкашима. Деловали су у водама Дунава, Тисе, Саве и Мориша на граници са Отоманским царством. Носили су капе које су обликом врло подсећале ба бродове који су називани шајкама.
Не постоји податак о томе како су Срби из Шајкаша називали своје капе, али су оне убрзо преузете као део војне униформе 1870. године.
Шајкаче су се масовно носиле међу српским становништвом за време Првог српског устанка, а биле су и назаобилазан део српске војне униформе од почетка 19., па све до краја 20. века. Не треба мешати војну и народну шајкачу.
Војна, за разлику од народне, има кокарду, коју такође имају и паравојне или четничке шајкаче, каже се на сајту Славорум.
Данас шајкачу најчешће можемо видети на главама старијих мушкараца у руралним срединама.