Прочитај ми чланак

ПОМОЋ ХЕРОЈУ СА КОШАРА: Што није могла Србија, позлатили Срби из расејања!

0

Рањен, лежао сам сатима, и тада сам осетио шта је самоћа, празнина... Решио сам, ако преживим, да имам велику породицу... Надао сам се и да ће држава да буде уз мене, не да ми да помоћ, већ оно што сам заслужио. Aли, нажалост, до данас ми никада ништа нису дали, каже за "Вести" Новица Спасић, вишеструки херој у животу.

И срцем уз јунака: Михајло Здравковић из Канаде уручује донацију. (Фото:  vesti-online.com - В. Секулић)

И срцем уз јунака: Михајло Здравковић из Канаде уручује донацију. (Фото: vesti-online.com – В. Секулић)

Рањен је на Кошарама 1999. док је из суседног рова покушавао да спасе животе повређених сабораца. Херој је и што је победио животну кризу која је уследила са сазнањем да је изгубио једно око, и да ће због повреде леђа и кичме бити инвалид до краја живота. По ко зна који пут је постао херој, када је пре шест месеци добио и седмо дете, близанце Лазара и Лену, које одгаја у недовршеној кући са 12 чланова, крпећи финансије од дечјег додатка и инвалиднине.

Часно и поштено

– Ми смо бранили своју земљу, часно и поштено, а држава нас се стиди, сви нас се стиде… A ипак, ми смо је одбранили. Многе велике земље нису. Они су бацали оружје, предали се. Ми нисмо. Када све те муке прођете, видите тај пакао, будете део њега, очекујете да се нешто лепо деси. Aли, остајете део тог пакла. Има људи који су још у сенци, бранили су отаџбину, а живе у тешким условима – подсетио је још једном Новица Спасић на своје ратне другове.

Можда је држава Србија таквог јунака заборавила, али његови земљаци нису. У име Централне управе Српске народне одбране из Канаде и Српске братске помоћи из Торонта, која постоји већ 62 године, у Музеју старих аутомобила у Београду, недавно је 37-годишњем Новици Спасићу уручена новчана помоћ од 2.500 канадских долара.

– Покретач и организатор ове акције је Централна управа Српске народне одбране из Хамилтона. На пикнику поводом Видовдана прикупили смо 2.100 долара, а Српска братска помоћ додала је још 400 долара. Част нам је да их уручимо човеку који је преживео страхоте на Кошарама, поред свих тешкоћа које му је усуд наменио, у време када влада бела куга, има велику и лепу породицу са седморо деце. Желимо да допринесемо да их збрине, да одрасту у здраве и нормалне људе.

Намера и једне и друге организације је да учинимо више и за остале борце са Кошара, да и они добију макар малу помоћ – застајкујући, преплављен емоцијама, казао је Михајло Здравковић, потпредседник Српске братске помоћи, уручујући донацију.

Породица Спасић прилог ће потрошити да заврши кућу у Бојнику, да купе и поставе врата на собама и купатилу, ламинат и намештај за децу.

Шамар држави

У оваквој прилици увек прораде емоције. Желео бих да ово није само иницијатива појединаца, него државе.

Ово је шамар држави која не брине о својим јунацима, рекао је на уручењу донације Братислав Петковић, власник Музеја старих аутомобила и бивши министар културе.

A у име Српског удружења – Ћирилица, пуковник Милорад Ђошић је истакао да му је част да се рукује са херојом са Кошара. Он је такође подсетио и на значај ћирилице, а малишанима поделио беџеве удружења.

ПОЗИВ ДОНAТОРИМA

Aко желите да се укључите у неку од акција Хуманитарног моста, јавите се на мејл адресу: [email protected]. Добићете адресу и број телефона породице којој желите да помогнете и договорити се са њима о начину доставе донације. Информације можете да добијете и од новинара Хуманитарног моста на: +381 11 31 93 771 и +381 11 31 90 924.

„Сав тај новац ће ићи у наш будући дом. Као ратни војни инвалид, са 70 одсто инвалидитета, примам 20.000 динара инвалиднине, и то је све. На једно око не видим, на другом ми је ослабљен вид, повређени су ми нога и леђа. Држава каже да сам радно способан, али ко ће нас инвалиде да запосли? Радио сам у Спортском центру у Бојнику, али су ме отпустили због „страначке неподобности“ – истиче Новица који опет понавља да ће прихватити било какав посао на обезбеђењу објеката, јер је за то и специјализован, а супруга додаје да је овај прилог велики подстрек и за дечицу, јер држава даје помоћ само за четворо малишана!

Трагедија ратних војних инвалида не сме да има границе ни у времену ни у простору, они су својом жртвом задужили и свој народ и своју државу и ако остану заборављени, онда је њихова трагедија колективна и потпуна. Да не остану на маргинама живота, јер заборав пече јаче и од сваке ране, већ су се потрудили и бројни читаоци „Вести“ из Aустралије, Немачке, Aустрије, Aмерике и Канаде, али и добри људи из Србије Републике Српске. Хвала им!

Захваљујући се добротворима, Новица Спасић, са супругом Јеленом и четворо малишана с којима је дошао из Бојника у Београд, сетио се својих сабораца:

„Хвала браћи из Канаде, ово нам много значи. Захвалио бих се команданту Љубинку Ђурковићу, хероју одбране Кошара, Дверима без којих ништа од овога не би било. Била ми је част да се борим за свој народ. Палима нек је вечна слава и хвала, а живима нека ова држава мало помогне да ти људи који живе у сенци, у тешким условима, мало испливају.”

Реч команданта

На помоћи из Канаде захвалио се и пуковник Љубинко Ђурковић, некадашњи командант одреда на Кошарама. „У српском роду, као да је то уклето, је традиција да се не обраћа пуно пажње на оне који су извојевали слободу. Зато смо моји саборци и ја на себе преузели бреме да и после рата водимо борбу за опстанак хероја и витезова, чланова породица чији су синови изгинули на Кошарама. Назадовољан сам односом државе према људима који су дали животе, постали инвалиди, а данас живе незавидном материјалном положају, да не могу да привређују и подижу породицу. Искрено и братски се захваљујем земљацима из дијаспоре на овом што сте урадили“, поручио је Љубинко Ђурковић.