Реч је о ратним злочинима и злочинима против човечности у селу Резале на Космету и скривању тела жртава. Према овим сазнањима, Тужилаштво сада проверава наводе из кривичне пријаве, коју је ФХП поднео у октобру, и то „прикупљањем потребних података и обавештења“.

У Тужилаштву је потврђено да је након идентификације и ексхумације жртава у масовној гробници Рудница у току предистражни поступак против Н. Н. лица, пошто је утврђено да се ради о убиству албанских цивила. Како је објашњено, сада се у предистражном поступку ради на идентификацији могућих починилаца ових убистава. Иначе, Тужилаштво је, у сарадњи са Еулексом, саслушало преко 100 сведока.

Село Резала се налази око седам километара јужно од града Србица. ФХП је утврдио да су 5. априла 1999. припадници Војске Југославије и МУП-а истерали мештане тог села из њихових кућа, а затим убили најмање 41 албанског цивила, од тога 39 у једној масовној егзекуцији. Према извештају ФХП-а, у масовној гробници у Рудници су пронађена тела 27 жртава убијених у Резали.

На основу ових података, ФХП закључује да је злочин у Резали почињен у оквиру акције војнополицијских снага под командом 37. бригаде ВЈ којом је тада командовао актуелни начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић.

„Према званичним војним документима, на дан злочина у Резали, у широј области Горње Дренице, која обухвата и село Резалу, спроведена је акција српских снага, под командом 37. бригаде ВЈ. Војни документи и изјаве официра ове јединице указују да су припадници 37. бригаде ВЈ, са за сада непознатом јединицом МУП-а, учествовали у извршењу злочина у Резали“, наводи се у досијеу „Рудница“ Фонда за хуманитарно право.

Иначе, ФХП је већ два пута јавно оптужио Диковића за ратне злочине. Први пут у свом досијеу „Љубиша Диковић“ из 2012, а други почетком ове године у већ споменутом досијеу „Рудница“. Представници ове НВО понављају да постоје докази који указују на одговорност или улогу припадника 37. моторизоване бригаде ВЈ у злочинима на Косову, чији је командант тада био управо Диковић. Тужилаштво за ратне злочине је 2012, како је навело, утврдило да први човек ВС „није пријављен као учесник ратног злочина“.

Такође, Министарство одбране најоштрије је осудило „иступање представника“ ФХП-а. „Тврдње о поседовању наводних докумената који указују на одговорност начелника Генералштаба генерала Љубише Диковића за злочине почињене у селима Разала и Старо Читаково на Косову и Метохији, у априлу и мају 1999. године, када је командовао 37. моторизованом бригадом, доживљавају се као наставак очигледне оркестриране кампање против система одбране“, саопштило је тада Министарство одбране.

Суђење са Наташом Кандић

Због оптужби да је одговоран за ратне злочине на Космету, генерал Диковић је 2012. поднео тужбу против ФХП-а и његовог некадашњег извршног директора Наташе Кандић због повреде угледа и части. Суђење је у току, а последње рочиште је било затворено за јавност, због чега су представници ФХП-а исто напустили. Следеће рочиште је најављено за 24. новембар. У тужбеном захтеву Диковић тражи милион динара које ће, ако победи, како је рекао, дати у хуманитарне сврхе.

Кандић: Диковићу више ни Николић не може помоћи

„Уколико Србија стварно жели да унапреди владавину права, онда њене институције не могу да воде личности у чији се професионални и морални кредибилитет јавно сумња. У случају начелника Генералштаба та сумња коју је јавно изнео Фонд за хуманитарно право правно је појачана покретањем предистражног поступка против генерала Љубише Диковића од стране Тужилаштва за ратне злочине, тако да њему више не може помоћи подршка председника Србије, ново одликовање или претња ‘Ко ће мене да смени?’“, истиче за Данас Наташа Кандић, бивша директорка Фонда за хуманитарно право.

Она напомиње да „Србија има начелника Генералштаба који наноси велику моралну и политичку штету држави Србији и сваком њеном грађанину“.

„Под његовом командом у општинама Глоговац и Србица, припадници 37 МТРБР спроводили су операцију против албанских мушкараца, жена и деце који нису учествовали у непријатељствима. Уместо воде и хране, за њих су имали снајпере и гранате. Старце, који нису могли да се склоне у шуме, спаљивали су у њиховим кућама. Тела мушкараца, побијених у шумама, затрпавали су у масовним гробницама без ознака или су их одвозили у Србију и слагали их у тајне гробнице. Масовна гробница у Рудници, откривена у децембру прошле године, прећутана је, а тамо је требало одвести начелника Генералштаба, и пред очима целе Србије га питати зашто 15 година ћути о злочинима за које је знао и наредио скривање трагова. Да је то учињено, Србија би се одужила жртвама, породицама које су 15 година трагале за посмртним остацима својих најближих, и показала да је спремна да се суочи са неделима почињених у име Србије. Нажалост, нема Србија таквог председника, а ни јавност која би протестовала испред Генералштаба све док на место начелника не буде постављен частан официр“, каже Наташа Кандић.

Наташа Кандић сматра да „Србија има институције, има Владу, која је обавезна да створи гаранције да се не понове злочини које је 1999. године починила 37. МТРБР којом је командовао садашњи начелник Генералштаба Љубиша Диковић“.

„Први услов је да премијер Србије јавно затражи од председника да смени недостојног начелника, и да га упути да пред кривичним судом докаже своју невиност. Покушај генерала да у парничном поступку обезбеди ‘невиност’, ускраћивањем и јавности, још је једно упозорење да се кретање погрешним путем мора зауставити“, закључује бивша директорка Фонда за хуманитарно право.

(Данас)

Ознаке: Љубиша Диковић, наташа кандић, ратни злочини