Прочитај ми чланак
(Мајкл Чосудовски)
Америка је на путу рата. Сценарио трећег светског рата је више од десет година био одложен у фиоку, да би се сад војна акција против Русије разматрала на „оперативном нивоу“. Сенат и Бела кућа усвојили су закон који легитимише отпочињање рата против Русије. Овде дакле није у питању хладни рат. Ниједна од безбедосних мера из хладног рата данас није активна. Догодио се крах дипломатије у односима између Истока и Запада, повезан са све шире заступљеном ратном пропагандом, док Уједињене нације жмуре на огромне ратне злочине које је починила западна војна алијанса.
Усвајање великог законског акта у Представничком дому америчког Конгреса 4. децембра ће после гласања у Сенату de facto дати зелено светло америчком председнику и врховном комаданту да, без одобрења стране Конгреса, покрене процес војне конфронтације са Русијом. Светска безбедност стављена је на коцку. Историјско гласање – које би потенцијално могло да утиче на животе стотина милиона људи широм света – медији су буквално је и потпуно игнорисали. Наступио је тотални медијски мрак. Свет је на опасној раскрсници. Москва је одговорила на претње САД и НАТО. Њене границе су угрожене.
Трећег децембра министар одбране Руске Федерације (Сергеј Шојгу) најавио је увођење новог војно-политичког субјекта који би преузео команду у случају рата. Отворрен је нови објекат националне одбране чији задатак је да надгледа претње по националну безбедност у мирнодопским условима, али који би у случају рата преузео задатак управљања целом земљом, како је тог дана известила RT (Russia Today).
ХРОНОЛОГИЈА ПРИПРЕМА ЗА РАТ
Маја 2014. године Резолуција о спречавању руске агресије (RAPA или S 2277) у коме се позива на милитаризацију Источне Европе и балтичких земаља и размештање трупа НАТО и САД на самом прагу Русије, представљен је америчком Сенату. Том резолуцијом председнику се налаже да спроведе план повећања америчке и НАТО подршке оружаним снагама Пољске, Естоније, Литваније и Летоније, као и других НАТО чланица, а сталном представнику САД у НАТО налаже се да захтева разматрања трајног размештања НАТО снага у тим земљама.
Председнику се такође налаже да пред Конгрес изнесе стратегију за повећање напора у циљу убрзања реализације програма НАТО и европске противракетне одбране.
Док се поменута резолуција S 2277 тек шаље на разматрање сенатској комисији за спољне послове, кључне премисе су већ у процесу имплементације. Средином јула шеф одсека за Европу у НАТО генерал Филип Бридлов у консултацији са Пентагоном и британским Министарством одбране позвао је на: „гомилање довољне количине оружја, муниције и других залиха да се подржи брзо размештање више хиљада војника против Русије“.
Судећи према генералу Бридлову, за НАТО су потребне „претходно размештене залихе и капацитети, као и одговарајућа локација која би могла да у кратком року прихвати поменуте снаге“. Како Тајмс наводи 22. августа, „он планира да штабу препоручи постављање залиха оружја, муниције и хране да би омогућио изненадни прилив хиљада НАТО војника“.
Бридловљев „блицкриг сценарио“ – који би могао потенцијално да доведе до војне ескалације – потврђен је у септембру на самиту НАТО у Велсу. Такозвани НАТО акциони план усмерен против Руске Федерације био је донесен пре тога. Самит у Велсу му је само дао зелено светло.
Једва месец дана касније, у октобру, одржане су војне вежбе САД-НАТО у балтичким државама. Почетком новембра други део вежби проширен је и на територију Источне Европе. Као део ширих настојања, почетком новембра на територији Литваније одржане су војне вежбе НАТО под називом „Гвоздени мач“, у којима је учвествовало девет држава чланица Алијансе. Улазак америчких тенкова у Литванију представља демонстрациу снаге, чији циљ је да Русији стави до знања да у региону није добродошла.
Ове војне вежбе су биле експлицитно усмерене против Русије. Судећи према Москви, садржале су „повећану борбену готовост“, као и трансфер НАТО „војне инфраструктуре ка руским границама“. Као одговор на распоређивање НАТО трупа на руској граници, Руска Федерација је такође почетком новембра одржала велике војне вежбе у Баренцовом мору. Руски маневри садржали су тестирање „комплентне нуклеарне тријаде састављене од стратешких бомбардера и подморница“, као и тестирање „Топољ-М“, интерконтиненталне балистичке ракете лансиране из подземног силоса у Плесецку, у Архангелској области“, што се догодило 1. новембра.
РЕЗОЛУЦИЈА 758 У КОНГРЕСУ
Осамнаестог новембра представљена је велика резолуција Представничког дома Конгреса под бројем 758. Њен основни део састоји се у представљању Русије као „агресорске нације“, која је извршила инвазију на Украјину, као и од позива на војну акцију усмерену против Русије.
Констатујући да је по уласку у председничку канцеларију 2009. Барак Обама најавио жељу да „ресетује“ односе са Руском Федерацијом, у Резолуцији 458 стоји: „Снажно осуђујемо потезе Руске Федерације – под председником Владимиром Путином – која води политику агресије против суседних земаља са циљем стицања политичке и економске доминације“.
Резолуција 758 не само да оптужује Русију за инвазију на Украјину већ и призива члан 5 Вашингтонског уговора, тј. НАТО доктрину колективне безбедности, која каже да напад на једну чланицу НАТО представља напад на све чланице. Основни наратив учвршћен је неоснованим оптужбама усмереним против Руске Федерације. Русија је оптужена за инвазију на Украјину, а, уз оптужбе за војну агресију, без доказа се наводи и да је Русија стајала иза обарања Малезијског авиона MH17.
Иронично је да се Руска Федерација оптужује и за увођење економских санкција не само против Украјине, Грузије и Молдавије већ и против неколицине ненаведених држава ЕУ. Резолуција такође оптужује Русију да користи „снадбевање енергентима као средство политичке и економске принуде“.
У суштини, резолуција 758 на путу је да постане закон који ће de facto дати зелено светло председнику САД да објави рат Руској Федерацији без потребе за формалном дозволом америчког Конгреса. У том смислу, могла би да буде интерпретирана и као „донекле неуставна“, јер је у супротности са суштином првог члана Устава САД, који под тачком 8 Конгресу даје „дозволу за објаву рата“.
Резолуција позива председника САД да, у сарадњи са Конгресом, „размотри стање, спремност и одговорност оружаних снага САД и оружаних снага других чланица НАТО како би се одредило да ли су доприноси и активности сваке од њих довољни за испуњавање обавезе о колективној одбрани из члана 5 НАТО уговора, као и да одреди мере неопходне за исправљање потенцијалних недостатака“. Оно што се у овом параграфу заправо предлаже је да САД размисле о коришћењу доктрине НАТО о колективној безбедности, садржане у члану 5, гледајући да се преко ње покрене процес војне конфронтације са Русијом.
Структура војних савеза је од кључне важности. Намера Вашингтона је да изолује Русију. Члан 5, који су САД наметнуле Западној Европи, погодан је механизам за тако нешто. Он приморава НАТО чланице – које су најчешће и чланице ЕУ – да ступе у рат који је у интересу Вашингтона. Штавише, разматра се и референдум у Украјини по питању чланства у НАТО. У случају да Украјина постане чланица НАТО и/или редефинише свој безбедосни споразум са Алијансом, члан 5 би могао бити искоришћен као оправдање да се поведе рат против Русије, који би био спонзорисао НАТО.
ЗАКОНОДАВНА БРЗИНА
Брзина којом је закон усвојен била је неуобичајена уколико погледамо историју америчког Конгреса. Резолуција 758 је представљена 18. новембра, затим је брзо прослеђена Комитету за спољне послове, па потом опет послата назад на пленарно заседање, где је након дебате и усвојена. Две недеље – прецизније, 16 дана – пошто ју је први пут представљио републиканац Кинзингер (Илинојс), 18. новембра усвојена је готово једногласно (410 гласова за, 10 против) на гласању 4. децембра.
Чланови Конгреса су обичне марионете. Њихове гласове контролишу вашингтонске лобистичке групе. За војно-индустријски комплекс, као и за нафтне гиганте са Волстрита и из Тексаса „рат је добар за бизнис“.
Како је рекао Денис Кучинић у отвореном писму објављеном 2. децембра, „Резолуција захтева да Русија буде изолована…“ Другим речима, „приремајмо се за рат са Русијом“.
Исти овакав тип звецкања оружјем претходио је зачетку и ескалацији хладног рата. Време је да захтевамо да приликом формирања међународног поретка САД примењују дипломатију уместо што гомилају војне трошкове.
Човек би очекивао да ова историјска одлука буде широко заступљена у медијима. Међутим, завладао је тотални медијски мрак. Амерички медији 4. децембра нису преносили дебату у Представничком дому Конгреса приликом усвајања резолуције 758. Мејнстрим медијима је наложено да не извештавају о одлуци Конгреса. Нико се није усудио да покрене питање њених драматичних импликација, њеног утицаја на „глобалну безбедност“. Трећи светски рат није вест за насловне стране.
Без мејнстрим медија који би извештавали о ратним припремама САД и НАТО, шира јавност остаће неупућена у важност одлуке Конгреса. Зато предлажемо да се читаоци информишу на интернет претраживачима исто колико и у штампаним медијима. Потребно је ширити реч и зауставити ратни талас. Разбијмо мрак који влада у мејнстрим медијима!
Превео и приредио АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
(Global Research)
