Прочитај ми чланак
Сабор СПЦ почиње 14. маја у Студеници, када ће се служити свечана литургија, а дан касније, у београдској Патријаршији, започињу радни део најзначајнијег годишњег окупљања великодостојника Српске православне цркве.
Претпоставља се да ће једна од главних тема бити избор епископа на упражњене епархије. Вероватно је да ће неке епархије остати и даље под управом администратора, али ће оне које се сматрају важним за функционисање Цркве, вероватно добити нове владике.
Можда су управо због кадровских питања и амбиција појединих епископа, најаве уочи Сабора неуобичајено штуре и вероватно да се сада припрема терен за унапређења, унутар зидова патријаршије. Хоће ли бити и разочарења?
Веома значајне епархије, попут жичке, централне епархије СПЦ, којом администрира владика шумадијски Јован после смрти владике Хризостома, морају добити новог епископа, каже за „Политику” извор из врха Патријаршије. Од мањих епархија, празна је и славонска, којом администрира патријарх Иринеј.
Наш саговорник подсећа да је упражњена и аустријско-швајцарска епархија, којом тренутно управља Иринеј Бачки. Ова епархија је изузетно важна, зато што обухвата и територију Италије, као и Аустрију и Швајцарску, дакле, три државе у којима живи огроман број православних верника.
Ни немачка епархија, такође, нема надлежног епископа, и њоме администрира патријарх Иринеј. Ове две епархије су до скора чиниле јединствену, западноевропску епархију, коју је водио епископ Константин. Он је, међутим, суспендован, а потом пензионисан прошле године, после оптужби за финансијске малверзације.
У западној Европи, још једна епархија тражи новог шефа. Управљање француском епархијом је угрожено и тражи хитно реаговање Синода, јер је њен епископ Лука, због тешке болести, тражио да се пензионише. И Митрополија дабробосанска треба новог епископа, јер је митрополит Николај у дубокој старости и тешко је болестан, те сада владика захумско-херцеговачки Григорије администрира том митрополијом.
После недавног упокојења митрополита загребачко-љубљанског Јована, треба именовати новог митрополита. Митрополијом са седиштем у Загребу тренутно управља далматински Фотије.
Чланови Светог архијерејског Синода, како тврди наш извор, још нису донели коначну одлуку о избору новог митрополита загребачко-љубљанског, јер то место осим верске, представља готово и једну врсту „политичке функције”, с обзиром на традиционално снажан утицај СПЦ у Хрватској.
Медији у Хрватској као најозбиљније кандидате помињу Фотија и Григорија, са нагласком на подршку Григорију, кога описују отворенијим од Фотија. Епископа далматинског, са друге стране, медији у Загребу виде као ригидног и означавају га као припадника тврде струје у СПЦ.
Наш извор из Патријаршије сматра да медијска подршка Загреба, уколико би Григорије имао шанси међу епископатом, самом Григорију заправо штети, јер би конзервативни кругови СПЦ у таквом фаворизовању Григорија могли да виде жељу званичног Загреба за кадровањем у самом средишту београдске Патријаршије.
Међутим, сам Григорије, уколико жели место митрополита, сигурно неће седети скрштених руку. Он се, недавно, после изненадне посете Андрићевом венцу у друштву са својим кумом, кошаркашком легендом Дејаном Бодирогом, помирио са председником Србије Томиславом Николићем, чиме је учинио први корак у смиривању политичко-верских страсти између световних и духовних вођа Србије.
И, коначно, Григорије који иначе воли фудбалски речник, па себе понекад назива „Мурињом у СПЦ”, са образложењем да је увек спреман „за фајт”, сигурно унапред неће подићи белу заставу.
На сабору би било логично, очекује наш саговорник, да се учини и још једна територијална епархијска подела. Наиме, због ефикаснијег пастирског рада, требало би да се коначно оконча процес започете поделе Архиепископије београдско-карловачке.
Мишљења већине епископа у Патријаршији су да тако великим епархијама не може ефикасно управљати неко ко има надлежност над неколико значајних епархија истовремено, па макар то добио и патријарх Иринеј. Можда је то злурадост, указује наш извор из Патријаршије, али би то било исто као када би једна особа истовремено возила два или три „мерцедеса”.
Кадровска решења, свакако ће доминирати Мајским сабором који је митрополит Амфилохије упоредио са сабором из 1947. године. Наиме, и митрополит је имао у виду чињеницу упражњених епархија којима су потребни нови епископи, а не управници са дугогодишњим стажом.
Што се тиче Амфилохија, његов предлог о канонизацији Његоша, није прихваћен на прошлогодишњем сабору. Митрополит црногорско-приморски је тада имао и критички однос према Бриселском споразуму и приближавању односа између Београда и Приштине, па се чак није либио да изнесе неколико песничких метафора које су описиване као клетве упућене државном руководству.
Како је ово иначе период мировне коегзистенције између Патријаршије и нове владе, кругови из врха СПЦ сматрају да, уколико ико буде желео да стави на тапет Бриселски споразум и изазове евентуалне варнице са новим властима, то ће свакако бити Амфилохије. Нарочито ће бити занимљиво ако буде употребљавао епске метафоре.
Мандат у Синоду истиче Василију и Јовану
Епископима Василију сремском и Јовану шумадијском истиче мандат и Синод СПЦ би требало да добије два нова члана. Поред Василија и Јована, чланови Синода, то јест црквене владе су епископ зворничко-тузлански Хризиостом и епископ рашко-призренски Теодосије. Патријарх је председник Синода.
(Политика)
