О томе шта је значајно у вези црквене историјске прошлости и садашњости Косова и Метохије за истраживање, управник Центра за црквене студије у Нишу, др Драгиша Бојовић, каже: Све је актуелно и све је важно. Ако желимо да тражимо везу између прошлости и садашњости лако ћемо је наћи без обзира што ће постојати све већи глобални и локални притисак да се тиме не бавимо.

Центар за црквене студије у Нишу основан је 2002. године са благословом тадашњег Епископа нишког, а садашњег патријарха Иринеја, окупивши велики број доктора и магистара наука, који се баве научним проучавањем православне духовности. Један од основних циљева оснивања овог центра је окупљање бројних сарадника ради научног истраживања из области православне духовности и културе.

О најзначајнијим резултатима рада Центра за црквене студије на чијем је челу, др Драгиша Бојовић каже:

– Центар је остварио важне резултате у бројним областима. Организован је велики број научних скупова са намером да се осветле многе теме из црквене историје и афирмишу трајне хришћанске вредности. Наводимо скупове: Свети цар Константин и хришћанство, Грчка и српска цркве кроз векове, Свети Никита из Ремезијане, Стефан Немања и Топлица, Владета Јеротић – делом у времену, Православна теологија и култура, Манастир Бањска у доба краља Милутина и Историја и значај призренске Богословије. На овим скуповима је учествовало преко 350 научника из земље и света, а објављени су и зборници радова.

Афирмација трајних хришћанских вредности

Центар за црквене студије у Нишу има богату издавачку делатност у оквиру које је објавио 50 издања вредних и капиталних дела међу којима су: три књиге познатог православног теолога Жан Клод Ларшеа (Пут, истина, живот, Теологија болести, Иконограф и уметник). Затим књиге Старо и ново, Студије о књижевности православних Словена , аутора Александра Наумова професора Универзитета у Кракову и Венецији, Византијска Венеција Рената д Антиге. Три библиографије српских манастира (Хиландара, Сопоћана, Ђурђевих Ступова) аутора Бојане Мелцер су такође значајна издања од којих библиографија манастира Хиландара спада у капитална остварења. Црква светог Пантелејмона у Нишу дело је више аутора. Попови и протопопови српске цркве  у средњем веку Марије Копривице, студија проф есора др Драгише Бојовића Свети Јефрем Сирин у српској црквеној књижевности и Српска есхатологија и књижевност. Издвајају се такође и издања Беседништво код Срба професора Милентија Ђорђевића и  Логос и бесмртност професора Слађане Ристић Георгиев…

За издавачку делатност Центар за црквене студије у Нишу је 2002. Године добио награду Сајма књига у Нишу – ИНИЦИЈАЛ.  Центар за црквене студије у Нишу објављује и часопис Црквене студије, најбољи тог профила у земљи и један од најзначајнијих у свету. До данас је изашло десет бројева. У њему је објављено око 400 радова најеминентнијих научника из земље и света (Ниш, Београд, Нов и Сад, Стразбур, Краков, Венеција, Софија, Скопље, Франкфурт, Загреб, Солун, Москва, Велико Трново, Кијев, осло, Атина, Рим, Праг, Познањ, париз, Либертвил, Санкт-Петербург, Њујорк, Амстердам…За уређивање часописа др Драгиша Бојовић је добио угледну награду „Константин Острошки „ у Пољској.

– Тешко је побројати све библиотеке у свету које поседују издања Центра за црквене студије у Нишу. Захваљујући сарадњи центра са националним институцијама као што су Народна библиотека Србије и Српска академија наука и уметности издања центра се налазе у најзначајнијим националним, универзитетским и славистичким библиотекама и научним центрима у свету. Центар је основао и јединствену библиотеку у Нишу која носи има Светог владике Николаја и поседује неколико хиљада књига и часописа , као и рукописне и старе и ретке књиге. Библиотека ради већ осам година и у њој је на по словима библиотекара волонтирало преко 90 студената србистике.

Центар је задужио град Ниш и бројним духовним семинарима, предавањима, промоцијама и трибинама на којима су говорили домаћи и страни научници. Центар за црквене студије спада у оне ретке и нституције које су у конзинуитету припремале обележавање 1700 година од Миланског едикта.

Резултат озбиљног приступа било је и учешће преко 150 научника из свих крајева света.

Са овог скупа су објављена два тома зборника. Опште је мишљење да је ово био нај значајнији скуп у свету о Светом цару Константину и Миланском едикту у години јубилеја. Тиме је Центар дао најбољи допринос прослави.

Суорганизатори овог скупа биле су угледне институције: Центар за византијско-словенске студије „Иван Дујчев“ Софија, Институт за национална и верска питања Солун, Институт за православне студије Универзитета у Кембриџу, Филозофски факултет у Нишу, Одељење за историју Филозофског факултета у Београду. Центар за црквене студије је добитник најугледније награде Града Ниша „11. Јануар“.

Значај црквене историје Косова и Метохије

О томе шта је Центру за црквене студије у Нишу значајно у вези историјске црквене прошлости и садашњости  Косова и Метохије  др Драгиша Бојовић каже:

Није фраза ако кажем да је све актуелно и све важно. Ако желимо да тражимо везу између прошлости и садашњости лако ћемо је наћи без обзира што ће постојати све већи глобални и локални притисак да се тиме не бавимо.

– Центар за црквене студије у складу са својим могућностима бавио се Косовом и Метохијом . Да поменем научни скуп Манстир Бањска и доба краља Милутина. То је био први међународни научни скуп на Косову и Метохији после рата из 1999. Године. Недавно смо објавили и књигу даровитог историчара из Штрпца Срђана Младеновића „Крушевска Метохија”. Реч  је о књизи која се бави другим хиландарским метохом на Косову и Метохији, каже др Бојовић. 

До пре две године Центар за црквене студије у Нишу додељивао је награду „Старац Исаија“.

– Награда је установљена на мој предлог , јер сам као универзитетски професор увидео колико је важно стимулисати студенте да се баве темама из црквене историје и културе. Наградом „Старац Исаија“ стимулисани су и награђивани најбољи дипломци из области црквених студија у Србији, Црној Гори и Републици Српској. Неки од њих данс су угледни научни истраживачи.

На жалост, због недостатка финансијких средстава ова надрада се не додељује две године. А најважније од свега нам је да сачувамо центар од побеснелих вукова за будућност, каже на крају др Бојовић.

(СРБИН.ИНФО – Славица Ђукић)

Ознаке: др Драгиша Бојовић, Ниш, православље, Славица Ђукић, Центар за црквене студије