(Бранко Бојовић)

Истина о „Београду на води“ гласи: У питању је урбанистички дилетантизам који није добро промишљен и неће добро донети српској економији, производњи и науци.

Најновија иницијатива око пројекта Београд на води започела је, за јавност, пре скоро две године, у време претпрошлих избора. Тај пројекат се и данас налази у некој врсти полуилегале – о пројекту нема квалификованих стручних информација. С времена на време појаве се доста површни новинарски текстови са похвалама инвеститорима и панегирицима генијалном пројектанту. Појавиле су се и неке електронске анимације, као и слике неких политичара који са удивљењем гледају оно што не разумеју. Али оно што политичари не разумеју, разумеју професионални урбанисти, већ на први поглед. Неколико маргиналија које следе говоре о ономе што се, на први поглед, види у понуђеном пројекту Београд на води. Налазим да су то теме за врло озбиљан стручни разговор.

1. Контекст

Савски амфитеатар се простире од Господраске механе до Косанчићевог венца и обухвата леву и десну страну Саве које треба интегрисати. Пројектом Београд на води обухваћен је мали део Савског амфитеатра, који се третира аутономно као фрагмент укупног простора Амфитеатра, што није добро. Из понуђеног решења види се да се задржава Зарићев (трамвајски) мост, да се не планира мост у Немањиној улици. Представа околног простора је нетачна, јер није „подигнута“ из геодетске подлоге па садржи нетачне габарите, односно волумене објеката, што отежава оријентацију у простору.

2. Река

Сава је међународни пловни пут коме се мора обезбедити минимална ширина од 120 м између стубова планираних мостова и најмање 12 м висине моста изнад новоа велике воде. Ширина Саве у зони Савског амфитеатра је око 200 м. Због кривине реке матица је ближа десној обали, која је вековима изложена бочној флувијалној ерозији. Дубљи део корита је ближи десној обали реке. Неке од интервенција у оквиру пројекта Београд на води битно мењају карактер тока реке, што ће имати значајан утицај на њено коришћење.

3. Мостови

Планирани пешачки мост постављен је ниско изнад воде са много стубова, односно лукова малог распона. Оваква концепција моста укида Саву као пловни пут. Зарићев (трамвајски) мост се задржава, мост у продужетку Немањине улице за који постоји урађена техничка документација се не предвиђа. Овај мост је био предвиђен за моторни саобраћај.

4. Кула

Планирана кула око 50 м улази у речно корито Саве из потпуно нејасних разлога. Једини разлог за то може бити жеља да се оствари оригиналност по сваку цену. Оваква позиција куле изазваће поремећај протока воде – успор узводно од куле и убрзање протока у профилу куле. Позиција куле ће отежати маневар бродова и баржи. Појавиће се велики проблеми фундирања куле, одбране од леда и друго, јер Сава под Београдом није поток у Прованси. Облик куле је неоригиналан тј. он је имитација лондонског „краставца“ . Кула ће апсолутно домининирати сликом и силуетом Београда, односно оспориће доминацију Храма светог Саве у слици и силуети града. Планирана кула ће исто као и црна Београђанка бити део обичног пословног сервиса Београда, односно биће симбол ничега.

5. Развој

Планирано је између 1,5 и 2,0 милиона м2 пословног простора. Рачунајући са 15 м2 по запосленом то је 100 до 130 хиљада радних места у једној смени, односно 200 до 260 хиљада раних места у две смене. Ако 1/3 тога броја попуне незапослени Београђани осталих 130 до 160 хиљада радних места попуниће се имиграцијом у Београд, односно редистрибуцијом становништва унутар Србије. Просечна породица у Србији има три члана, што значи 390 до 480 хиљада нових становника у Београду. Београду већ недостаје 100 до 120 хиљада станова, а за имигранте треба изградити још око 150 хиљада станова. Све ово значи даље пражњење Србије, односно стварање у Србији два гета – гета Београд и гета Србија. После реализације пројекта Београд на води прича о равномерном регионалном развоју Србије може бити намењена само малумним грађанима.

6. Шопинг мол

Шопинг молови великог капацитета који захтевају хиљаде и десетине хиљада паркинг места најбоље је да се граде на периферијским локацијама уз приступне аутопутеве а не у центру града на најскупљем градском грађевинском земљиишту.

7. Технички параметри

Сваки урбанистички пројекат па и овај пројекат остварује се не само финансијским него и техничким средствима. Пројекат ове врсте не може се представљати само компјутерским анимацијама него и техничким параметрима који потпуно недостају.

Као релативни стручњак, који се урбанизмом бави преко 40 година из наведених чињеница изводим следеће закључке:

– Људи укључени у пројекат Београд на води показују озбиљан дилетантизам тј. показују да не знају ни где су ни шта раде.

– Очигледно је да српски модел демократије подразумева да свако ради оно што не зна.

– Демократија је по дефиницији поштовање процедура и јавност тих процедура. У случају овог пројекта све одредбе закона и подзаконских аката, Генералног урбанистичког плана (ГУП-а) и др. су поништене или произвољно тумачене.

– Постоји потребе сваке нове власти у Србији да се обележи и запише у урбану структуру Београда неким стварним или лажним симболом, без обзира на цену. Примери су Адски мост, жеља за изградњом жичаре између Тврђаве и Ратног острва и слично. За неуспеле урбанистичке и друге инвестиционе захвате у Београду и Србији треба увести лустрацију у политичко-правни систем. Лустрација за Адски мост спроведена је вољом грађана у протеклим изборима.

– Елиминација домаће памети и знања има цену. То показује пример моста код Бешке који је уговорен за 36 милиона евра, а извођач тражи скоро 100 милиона евра, то показује и Адски мост и низ других инвестиција у Београду и Србији.

– Елиминације домаће памети и знања показује профинцијални комплекс наше власти, коју је прецизно дефинисала народна пословица „У туђег татка, слађа патка“. Потребно је проучити резултате стављања домаће памети и знања ван употребе, тј. колико кошта увођење у разне инвестиционе послове фирме и људе који не познају ни град, ни проблем, ни простор, ни политичко-правни систем.

– Треба сагледати огромне социјалне последице те политике. Тако, на пример, све наше техничке факултете треба прогласити за факултете за школовање подизвођача, као следећи корак поробљавања домаће техничке памети. Треба на одговарајући начин променити наставни и школски систем, а студенти заједно са дипломом треба да добију и пасош.

– На крају, посебан коментар, односно предлог да се уведе нова револуционарна демократска пракса и да се та пракса озакони новим Законом о планирању и изградњи. Сваки јавни посао подлеже примедбама. Оне могу бити паметне и глупе, злобне и пријатељске, умесне и неумесне, аргументоване и неаргументоване. Творци пројекта Београд на води очекују само похвале. На многе примедбе разних врста и несмислене и смислене, одговор је био само један – имате ли ви 3 милијарде евра? Као стар човек схватио сам друштвену суштину овог одговора – не може свако да има право на мишљење о овом пројекту нарочито ако нема 3 милијарде евра. Дух примедбе је увођење економског цензуса на право на мишљење. Ја лично имам око 300 хиљада евра у некретнинама, библиотеци, хемеротеци, фототеци, фонотеци и друго. То је један десетохиљадити део од 3 милијарде евра. За толико сам и примедбовао.

(Двери)

Ознаке: Београд на води, Бранко Бојовић, урбанизам