Прочитај ми чланак
Руски енергетски гигант драстично подигао цену гаса Украјини на дан почетка пуњења склоништа за транзит сировине на запад.
Компанија „Гаспром”, највећи руски произвођач природног гаса, саопштила је у уторак да у другом кварталу подиже цену гаса Украјини на 385,5 америчких долара за 1.000 кубних метара, са 268,5 долара из првог тромесечја, јавио је Танјуг. Том одлуком „Гаспрома”, Украјина је изгубила попуст на цену гаса који је договорила пре избијања политичке кризе у Кијеву прошлог новембра. Криза у Украјини завршена је смењивањем председника државе Виктора Јануковича и припајањем украјинског полуострва Кримa Русији, пренео је Ројтерс. Према речима извршног директора „Гаспрома” Алексеја Милера, украјински дуг за руски гас достигао је 1,7 милијарди долара.
„Не можете очекивати да продајемо гас за џабе”, упозорио је Алексеј Милер, након објаве да „Гаспром” Украјини повећава цену гаса за 44 одсто. И, док је званични Кијев трпељиво одреаговао на ову драматичну вест из „Гаспрома”, Брисел се истим поводом подигао на ноге, док је Вашингтон упозорио да „енергенти не треба да се користе као оружје”.
Украјина, која је енергетски апсолутно зависна од Русије, пре новембарске кризе је гас из суседства плаћала око 400 америчких долара за 1.000 кубних метара. „Гаспром ” је након одлуке Јануковича да не потпише трговински споразум са ЕУ оборио цену гаса на 268,5 долара, с тим да се овај договор квартално преиспитује. Најновија одлука „Гаспрома” уследила је након препоруке ММФ-а Кијеву да – у циљу добијања између 14 и 18 милијарди долара кредита од Бретон Вудс институције – од 1. маја подигне цену гаса у јавној потрошњи за 50 одсто.
„Нова цена гаса од 385,5 долара је потпуно очекивана”, оценио је у уторак Андреј Коболев, нови шеф „Нафтогаза”, државне енергетске компаније Украјине, која – према подацима америчке ЦИА – иначе троши око 53,16 милијарди кубних метара природног гаса годишње. И, док се Коболев спрема на пут у Москву ради преговора о даљем снабдевању руским гасом, представници Европске уније већ су се у Бриселу сусрели са шефом „Гаспрома”.
Гинтер Етингер, европски комесар за енергетику, и Франк-Валтер Штајнмајер, немачки министар иностраних послова, по хитном поступку угостили су Милера, коме је до пре неки дан из Брисела прећено да ће се наћи на листи „санкционисаних особа” због припајања Крима Русији.
„Велики број питања која се тичу билатералне сарадње”, званично је насловљен дневни ред састанка, за који Ројтерс истиче да није прецизирано када се тачно десио. Иза саопштења да су обе стране изразиле жељу за задржавањем „узајамно добрих односа”, вођен је у ствари опсежан разговор о „питању безбедности испорука руског гаса у Европу”.
Интерес Европљана за журни разговор са Милером, као и њихова забринутост, у контексту нове цене гаса за Украјину очигледни су. Са једне стране, ЕУ из Русије набавља трећину гаса на домаћем тржишту: половина од те количине допрема се преко Украјине где је у међувремену за 10 одсто подигнута цена транзита стратешке сировине.
Са друге стране, датум објаве одлуке „Гаспрома” о рекордном повећању цене гаса Украјини више је него симболичан.
Наиме, 1. април је по правилу термин када у Украјини почиње пуњење подземних складишта гасом. Убризгавање гаса у та складишта у Украјини већ годинама је деликатна тема, истичу агенције.
Континуирани транзит руског гаса ка Европи зависи, наиме, од нивоа сировине похрањене у украјинским складиштима, што је 18 чланица ЕУ осетило на својој кожи 2009. године због ондашњег спора Москве и Кијева око висине „енергетског дуга”.
Европљане овог пролећа не брине толико што је руски премијер Дмитриј Медведев запретио да ће од Кијева тражити повраћај свих досадашњих субвенција. Брисел више стрепи од чињенице да је „Гаспром” још раније утврдио да количина руског гаса у подземним складиштима у Украјини треба да буде 19 милијарди кубних метара да би се обезбедио континуирани транзит сировине за испоруке Европи. Авај, тренутно се у украјинским складиштима налази само 7,2 милијарде кубних метара гаса!
Транзит руског гаса Европи преко Украјине у овом тренутку више је него под знаком питања. Наиме, уз важеће цене руског гаса за Украјину за пуњење складишта у тој земљи биће потребно обезбедити између 3,6 и 4,6 милијарди америчких долара, преносе руске агенције.
Ко ће тај новац обезбедити и одакле?
Амерички државни секретар Џон Кери апеловао јуче, на састанку Савета за енергетику САД и ЕУ, да „енергенти не треба да се користе као оружје”. Керијев апел уследио је након што је „Гаспром” осетно подигао цену гаса за Украјину, а амерички Конгрес усвојио закон о милијарду долара помоћи Кијеву.
Прва транша кредита ММФ-а Кијеву, у очекиваној висини од око три милијарде долара, би, према најавама, могла да буде исплаћена током априла.
Најновијим потезом „Гаспрома”, даље пуњење украјинских складишта руским гасом и непрекинути транзит те сировине за Европу зависиће од прагматичности друге стране.
(Политика)
