Прочитај ми чланак
Јаковљев Јак 141 Јаковљев Јак 141 (НАТО ознака ““Freestyle”) је био совјетски суперсонични борбени авион са способношћу вертикалног полетања и слетања.
Први лет имао је марта 1987, а произведена су два прототипа пре него што је пројекат обустављен 1991. Совјетски савез је још 1971. поседовао морнаричке ловце са способношћу вертикалног полетања и слетања типа Јак 38, али је све време постојала потреба за развојем бољег и способнијег борбеног ваздухоплова него што је то био Јак 38. Тако је већ средином седамдесетих година прошлог века компанија Јак добила задатак да направи нов авион сличне концепције, али овај пут са једним јединим задатком – ваздушном одбраном морнаричке флоте.
Пројектни тим Јаковљева разматрао је чак 50 различитих решења за развој новог авиона док није нашао коначно решење. Јак 141 поседује 3 мотора, међусобно интегрисана дигиталним системом. Главни мотор је МНПК Сојуз Р-79В 300, а два помоћна за потребе вертикалног лета су РКБМ РД-41.
Кокпит поседује клима уређај и непробојна предња стакла, а труп авиона израђен је од композитних материјала. Било је планирано да Јак 141 буде опремљен најсавременијом електроником и наоружањем које је СССР тада поседовао (нпр. нишански систем интегрисан са визиром пилотске кациге, широк спектар вођених пројектила, итд). Јаковљев је добио средства за израду четири прототипа, али су од тога само два била прави авиони са летним способностима.
На тестирањима се показало да авион има изузетно добре маневарске способности, а развијао је максималну брзину од 1800 км/х. Извршено је и неколико успешних полетања и слетања на носач авиона, али је октобра 1991, због незгоде при слетању један од два прототипа изгорео у незгоди. Пилот је преживео незгоду катапултирањем. Истог месеца је совјетска ратна морнарица обуставила развој пројекта због недостатка финансијских средстава.
Интересантно је да је један Јак 141 учествовао на Фарнборо аеромитингу у Великој Британији, септембра 1992. До овога је дошло посредовањем америчке Локид Мартин корпорације, која је била заинтересована да ближе проучи пројекат Јак 141 јер је у то време и сама радила на развоју ловца са способностима вертикалног полетања и слетања (Х-35). Представници компаније Јаковљев су чак изјавили да су са Локид корпорацијом уговорили пријем од око 390 милиона долара за даљи развој авиона. Сарадња ове две компаније почела је крајем 1991, а Локид Мартин је њено постојање јавно признао тек јуна 1994.
(За Србин.инфо – Војислав Гавриловић Гавра, Борбени ефективи)
