Прочитај ми чланак

Права цена ГМ животињске хране (3)

0

gm pig

(counterpunch.org)

Први део:   Права цена ГМ животињске хране (1)
Други део: Права цена ГМ животињске хране (2)

У скорије време, истраживање које је предводила др Џуди Карман, ванредни професор на Универзитету Флиндерс, Аделаида, тврди да је здравље свиња оштећено храном која садржи ГМ усеве.

Карман је проучавала две групе свиња – једну храњену ГМ, другој је давана не-ГМ храна – из америчких узгајалишта свиња а током периода од више од пет месеци. Свака група је идентично узгајана у погледу смештаја и услова исхране, пре него што је заклана и обдукована.

Истраживачи су открили да су женке храњене ГМ храном имале за 25 одсто тежу материцу од женки храњених са не-ГМ храном, што је могући индикатор болести, према студији тима. Ниво тешког запаљења стомака је такође наводно виши код свиња храњених са ГМ храном.

Хауард Влиглер, фармер из Ајове и један од координатора истраживања др Карман, рекао је за Еколигист:

„На основу резултата стављања ГМ хране у сточну храну и одстрањивања ГМ хране из оброка животиња, нема сумње у то да је здравље животиња боље ако су на обичној храни и житу.“

На почетку истраживања, Влиглер је рекао: „Према мом искуству, фармери су открили повећање трошкова производње и повећање коришћења антибиотика када су за исхрану коришћени ГМ усеви. У неким случајевима, смртност стоке је висока, а постоје и проблеми необјашњивих спонтаних побачаја, деформитети новорођених животиња и свеукупна млитавост и недостатак чилости животиња.“

Као и код Сералинијеве студије, Карманин рад је критикован од стране неких академика који су оптужили истраживаче да су бирали неколико „статистички значајних“ резултата из великог броја тестова и да су употребили слабу статистичку методологију у процени разлика код упала.

farmer_owned_2013_corn_is_95_corporation_owned_90_gmo_and_apparently_you__2013-06-24

Фармери се приморавају на ГМ
Сматра се да се у Европу увезе 30 милиона тона ГМ животињске хране сваке године, за исхрану свиња, живине, млечних крава и јунади, као и за узгајану рибу. Увоз Велике Британије се процењује на 140 000 тона ГМ соје и чак 300 000 тона ГМ кукуруза, намењених за сточну храну.

У стварности, кажу активисти, то значи да се већи део меса и млечних производа сада производи од животиња храњених ГМ храном. Већи део соје и кукуруза који се користе гаји се у Јужној Америци, укључујући Бразил, Аргентину и Парагвај.

Тренутно у Великој Британији закон захтева да храна која садржи ГМ материјал буде обележена. Међутим, људска храна од животиња храњених ГМ храном – месо, риба, млеко и млечни производи – не морају да буду обележени. То представља рупу у закону, тврде активисти, што значи да потрошачи могу нехотице да једу ГМ производе.

Питер Мелчет коментарише: Обележавање свих производа од животиња храњених са ГМ требало би да буде законски обавезно широм ЕУ. Супермаркети у многим европским земљама сада почињу да обележавају производе од животиња храњених са ГМ храном.“

„Скандал је што британски супермаркети одбијају да пруже ове информације својим купцима и намерно их држе у мраку, са, у најбољем случају, информацијама на својим вебсајтовима и конфузним одговорима људима који их зову преко линије за помоћ. Знамо да људи желе тачно етикетирање, а у овом тренутку супермаркети издају своје купце по том питању.“

Удружење за земљиште наводи резултате анкете Агенције за прехрамбене стандарде по којој 67 одсто јавности сматра важним да производи од животиња храњених ГМ храном буду обележени.

У Француској је малопродајни гигант Carrefour у 2010 покренуо шему означавања да обавести купце да животиње коришћене за производњу намирница нису храњене генетски модификованом храном за животиње. Сада је више од 300 производа са етикетом „без ГМ хране“, пошто је супермаркет рекао да су анкете откриле да би више од 60 одсто купаца престало да купује производе, ако би знали да су од животиња којима је давана ГМ храна.

Сличне шеме су усвојили и други велики европски трговци прехрамбеном робом.

piglet

У Великој Британији, раније ове године, тензије су порасле пошто су четири британска супермаркета – Tesco, Sainsburys, Co-op и Marks and Spencer – објавила да не могу више гарантовати да ће храна из њихове живинске линије производа бити не-ГМ, наводећи своје добављаче који очигледно имају потешкоћа у снабдвању не-ГМ храном.

Све у свему, купци ће и даље имати не-ГМ опције, укључујући органску и храну премиум опсега. Ланац Waitrose  је наставио да гарантује не-ГМ храну за своју живину, наводећи да жели да корисници имају могућност „избора“.

Британски пољопривредници се суочавају са дилемом – прихватити ГМ храну или се окренути органској – према неким изворима из индустрије, који се слажу да ће конвенцијалну храну бити све теже добити по економски одрживој цени.

Они кажу да, иако је доступност не- ГМ хране спорна ( произвођачке организације у Бразилу тамо одржавају обимно снабдевање конвенционално гајеном сојом, али кажу да је лоша инфраструктура лука условила задржавање неких пошиљки), поједине велике компаније за снабдевање храном сада својим клијентима нуде само ГМ опције, или органске.

„Ноћна је мора доћи до извора не-ГМ хране“, каже један извор из супермаркета. Реалност је да ју је набавити у количинама потребним великим трговинамаа веома тешко. Компаније за храну поседују бродове, млинове, оне контролишу снабдевачки ланац.“

Један британски трговац храном рекао је Екологисту да је ГМ сада ефективно наметнута фармерима: „Као фармер, ви сте стално под притиском, запослени сте, морате бити добри у финансијама, добар производни менаџер, тако да када неко нуди ГМ храну то је јефтиније, лако је рећи да.“

„Немати избора није добро. Али када имате увозника који каже да је ГМ у реду и да неће набавити не-ГМ, тешко да ће се мали фармер окренути и поћи да се снабдева сам. „

Трговац је рекао да нису сви фармери били свесни ГМ састојака, мада признаје да неки ионако нису баш бринули. Рекао је да су неки од њих веровали да су жртве двоструких стандарда: “ Зашто можемо да увозимо ГМ из САД или одакле год , али нам није дозвољено да је овде производимо“, кажу.

За Србин.инфо превео и приредио: Александар Јовановић