Прочитај ми чланак
Педерсен ми показује део објекта где се крмаче прасе, њихова велика тела стиснута металним шипкама и окружена са до дванаест прасића одбијених од сисања. Истиче своје најбоље животиње – најпродуктивније, „ветеране“ – и застаје да провери оне због којих је забринут, испитујући отечене зглобове овде и упаљене брадавице тамо. На једној свињи су примењени антибиотици.
У главној хали свиње се слободније крећу, као и у низу мањих просторија где се млађе животиње држе да расту. Фармер руком баца пуне прегршти ситне хране, да допуни храну у конусним валовима. Мешавина хране, објашњава, садржи соју, рибље брашно и друге састојке – али ништа што је ГМ порекла.
Педерсен признаје да његов рад није научан, али каже да би резултати требало да алармирају људе. Он је забринут што многи фармери немају појма о потенцијалном утицају ГМ хране, а исто важи и за потрошаче: када се користила ГМ храна, каже, „Све је пало доле, у измет и блато…Имали смо једанаест умрлих свиња у једном дану.“
Деформитети и смрт као „нова нормалност“
Фармерово истраживање, и отворени став, изазвало је буру контроверзи у данским пољопривредним круговима пошто је уважена пољопривредна публикација Effektivt Landbrug објавила чланак, детаљно интервјуишући Педерсена о његовој сугестији да се ДДТ и талидомид – повезани са деформитетима до 10 000 беба – могу сматрати тривијом у поређењу с потенцијалним ризиком од ГМ и глифосата.
Критичари су га оптуживали да шири страх а његове налазе као ненаучне и „немериторне“ – истичући да ако су његове тврдње истините, онда би хиљаде других фармера који користе ГМ храну имали сличне проблеме.
Упркос томе, Педерсенов рад је изазвао дански Центар за истраживања у свињогојству ( Danish Pig Research Centre – VSP) да најави дубинско истраживање и тестирање ефеката ГМ и не-ГМ соје на здравље животиња. Налази истраживања тек треба да буду објављени.
А налази Педерсена почињу да се шире и ван Данске: раније овог месеца, немачки телевизијски канал АРД је емитовао документарац са фармеровим тврдњама, док је сам Педерсен недавно путовао у Велику Британију да се обрати препуном Доњем дому Парламента, а у организацији свепартијске посланичке Групе за агроекологију.
Анти – ГМ активисти кажу да су закључци посебно убедљиви јер су запажања стечена у реалном окружењу фарме, не у лабораторији. Клер Робинсон из GM Watch каже за Екологист:
„Налази су забрињавајући и у складу су са извештајима из појединих фармера и ветеринара у САД, који су приметили погоршање здравља и репродуктивних способности код свиња и говеда пошто је ГМ- храна постала уобичајена. „
„Фармери који су искључили ГМ састојке из хране извештавају о драматичном побољшању здравља животиња. Фармери треба да буду забринути и не треба да пристану на оно што неки научници називају “ новом нормом “ у повећању стопа малформација, смрти и дигестивних и репродуктивних проблема, како ГМ храна постаје уобичајена .“
Питер Мелчет ,из Удружења за земљишта (Soil Association), каже: “ Фармери у далеким земљама као што су Данска и Индија годинама говоре да примећују озбиљно погоршање здравља својих животиња када их хране ГМ храном … практична истраживања на свињама су показала значајан утицај ГМ у поређењу са не – ГМ храном . „
Тврдње данског фармера такође су подржали ветеринарски стручњаци. Професор Моника Кругер са Лајпцишког Универзитета каже да је све више доказа да је глифосат опасан и за људе и животиње:
„Много стоке је оболело а нико није заинтересован. У већини случајева највише концентрације долазе из ГМ производа као што су соја, уљана репица и кукуруз. Такође смо нашли глифосат у месу.“
Професорка Кругер, чија сопствена истраживања сугеришу да глифосат може бити токсичан за краве млекуље, и његову очигледну повезаност са случајевима ботулизма код говеда, каже да фармери – и прехрамбена индустрија укључив супермаркете – треба да буду „веома забринути“ због изнетих тврдњи, и верује да глифосат треба елиминисати из пољопривреде.
Њени коментари прате прошле године објављено контроверзно истраживање професора Жил-Ерика Сералинија, стручњака за молекуларну биологију са Каенског Универзитета у Француској, који је тврдио, да се код пацова, храњених ГМ кукурузом две године или изложеним глифосату, развија више канцера и умиру раније него контролна група.
Студија, објављена у публикацији која вреднује научне радове Прехрамбена и хемијска токсикологија (Food and Chemical Toxicology), била је прва такве врсте, проверавајући утицај ГМ и глифосата током тако дугог периода – многи ранији експерименти су трајали 90 дана. Налази су Сералинија довели до тврдње да очигледни ендокринални поремећаји имају узрок у глифосату.
Студија је критикована од стране агроиндустрије и академика, који су рекли да има методолошке недостатке, да је испод научних стандарда и да су њени налази сензационалистички.
Европска комисија за безбедност хране је касније закључила да се Сералинијево истраживање не може сматрати научним, због неадекватности у дизајну, извештавању и анализи студије. Ово је оспорено од истраживачког тима.
Напомена приређивача: И то није све. Сералинију су недавно повукли студију из публикације у којој ју је објавио. О тој орвеловштини можете прочитати у Економисту (economist.com) а радозналији читаоци ће на страним алтернативним медијима пронаћи и занимљива размишљања на тему ко је и зашто публикацију купио.
Крај другог наставка
Први наставак: http://srbin.info/2013/12/03/
За Србин.инфо превео и приредио: Александар Јовановић
