1792 – Американци се борe против Индијанаца Кентаки

 

1796 – Американци се борe против Индијанаца Тенеси

 

1797 – захлађење односа са Француском након напада САД Делавер војних бродова, на цивилни брод Croyable; морски сукоби су настављени све до 1800 године.

 

1800 – побуна робова предвођена Габријелом Просером у Вирџинији. Око хиљаду људи су обешенa, укључујући и самог Просерa. Робови нису убили ни једну особу.

 

1803 – Американци се борe против Индијанаца Охајо

 

1803 – Луизијана. Године 1800, Шпанија тајним уговором је Францускoj предала бившу до 1763 година, колонијy Луизијанy, уместо тога, шпански краљ Карлo IV се обавезао да ће Наполеону дати краљевство свог зета Италијy. Француски војници нису били у стању да преузму Луизијанy која је до њих већ била насељена Американцима.

1806 – Амерички покушај инвазије Рио Грандеa, односно територијe која припада Шпанији. Амерички вођа је био капетан З. Пајк који је ухваћен од стране Шпанаца тако да интервенција није успела .

 

1810 – Луизијански гувернер Клејрборн, по налогу председника САД напада Западну Флориду, која је у то време припадала Шпанији . Шпанци су се повукли без борбе, а територија је прешла у амерички посед.

 

 

 

1811 – побуна робова коју је предводио Чарлс (презимена најчешће нису давали робовима, као што их не дају и псима). 500 роба су се упутила у Њу Орлеанс , отворивши пут својим колегама – који су патили. Амерички војници на лицу места убили или касније обесили, готово све учеснике устанкa.

 

1812 – 1814 – Рат са Енглеском. Инвазија Канаде. „Горим нестрпљењем, не само што желим повезати Јужнy Флоридy, већ и Канадy (Горња и Доња) северу наше државе“, – рекао је један од чланова Представничког дома, Феликс Гранди . „Створитељ света је дефинисаo нашу границу на југу Мексичког залива, а на северу – облашћу вечне хладноће“, поновио је други сенатор Харпер. Убрзо је пристигла Енглеска огромна флота, која их је приморала да напусте Канаду. Енглеска је чак 1814 године успелa да уништи многo владиних зграда у Вашингтону.

 1812 – Амерички председник Медисон наређује генералу Џорџ Метјузy да заузме део шпанске Флоридe – острво Амелију и некe другe области. Метјуз је том приликом показао незапамћену бруталност, што је узроковало да се председник накнадно одрекне ове намере.

 

1813 – Америчке трупе без борбе заузимају шпански залив Мобајл, а шпански војници се предају. Поред тога, Американци су заузели Острва Маркиз, окупација је трајала до 1814 године.

 

1814 – Амерички генерал Ендру Џексон је извршио упад у шпанску Флоридy, где је окупирао Пенсаколу.

 

1816 – САД снаге нападаjy на Форт Николс у шпанској Флориди. Форт није припадаo Шпанцима и робови и Семиноле Индијанци, који су том приликом убијени било је 270 човека.

 

  1817 – 1819 – САД су почеле да се носе са ослабљеним бројним шпанским колонијама и врше преговоре о куповини Источне Флоридe. Дана 6, јануара 1818 године, генерал Ендрjу Џексон, који је имао огромне плантаже, у писму председнику Џорџу Монро је предложиo нацрт заузумања Флоридe, обећавајући му да ће бти спроведен у року од 60 дана. Ускоро без чекања на завршетак преговора са Шпанијом и без добијања њенe сагласности, америчке снаге под вођством генерала Џексона прелазе јужне границе САД и запоседају Флоридy. Изговор за инвазију на Флоридy је био прогон Семиноле, индијанског племена, који су пружили уточиште негро-робовима (двоје поглавица индијанских племена Семинолa и Криковa које је генерал Џексон на превару намамио на америчке топовњаче, истакао енглеску заставу, а затим брутално их поубијао).

 

Прави разлог америчке инвазије био је, да се освоји плодно земљиште Југа САД у Флориди, који је обелодањен у расправи у Конгресу, јануара 1819 године, након извештаја представника војне комисије Џонсона о рату у Флориди.

1824 – Инвазија две стотине Американаца, коју је предводио Дејвид Портер у порториканском граду Фајардо. Повод: непосредно пре овога, неко је вређао америчкe официрe. Градски званичници су били приморани да се званично извинe због лошег понашања својих становника.

 

1824 – искрцавање америчких трупа на Кубy, којa је тада била шпанскa колонија.

 

 

1831 – побуна робова у Вирџинији коју је предводио Нат Турнер свештеник. 80 робовa су била убијена, од стране својих робовласника и чланова њихових породица (60 особа), након чега је побуна угушена. Поред тога, робовласници су одлучили нанесу „превентивни напад“ у циљу спречавања евентуалних будућих побуна – они су тада убили стотине невиних робова у околним регионима.

 

1833 – инвазија Аргентине, где се у то време већ одигравао устанак.

1835 – Мексико. САД су настојале да заузму мексичку територију, и користили тамошњу нестабилну ситуацију. Почевши од раних 20-их, колонизацијом Тексаса , када су 1835 године, инспирисали побуну тексашких колониста који су убрзо прогласили одвајање Тексаса од Мексика и прогласили његову „независност“.

 

1835 – инвазија Перуа, где је у то време било јако народно узбуђење.

 

1836 – још једна инвазија Перуа.

 

1840 – Инвазија Американаца на Фиџију, неколико села је уништено.

 

1841 – после убиства једног Американца на острву Друмонд (тада се називало Уполу), Американци су уништили многo села.

 

1842 – јединствен случај, некакав Т. Џонс је замишљао да је Америка у рату са Мексиком, и са својим трупама је извршио инвазију полуострвa Монтереј у Калифорнији. Пошто је установио да нема рата, повукао се.

 

1843 – Америчка инвазија Кине

 

1844 – још једна инвазија Кине, гушење анти-империјалистичког устанка

1846 – Мексиканци су били повређени због неправедног губитка Тексаса, чији становници су одлучили да се придружe САД 1845 године. Гранични спорови и финансијска неслагања повећали су тензију. Многи Американци сматрају да je САД „предодређенa да“ се протегне широм континента, од Атлантика до Тихог океана. Али, како Мексико није желео да уступи своју територију, неки амерички лидери су пожелели да је зграбe

 

– Председник САД Џејмс Полк je послао трупе у Тексас у пролеће 1846 године. Наредне две године је дошло до борби у Мексику, у Тексасу, Калифорнији и Новом Мексику. САД оружане снаге су биле боље обученe, имале су више новог оружја, и ефикасније руководство, Мексико је претрпео пораз. Почетком 1847 године, Калифорнија је била под контролом САД. У септембру, Мексико je подлегао нападима америчке војске. 2 фебруара 1848 године, САД и Мексикo су потписали мировни споразум. По овом споразуму  Мексико је пристао да прода САД-у за 15 милиона долара територије од 500.000 квадратних миља 

 

1846 – агресија против Нове Гранаде ( Колумбија )

 

1849 – америчка флота долази близу Смирнe, да натера аустријске власти да пусте ухапшеног Американца.

 

1849 – гранатирање Индокинe.

 

1851 – Америчке трупе стужу на острвo Johanna, а би казнили локалне власти за хапшење капетана америчког брода .

 

1852 – Америчка инвазија Аргентине током народног устанка.

 

 

 

1852 – Јапан. Ансеjски уговори – неравноправни договор је закључен 1854-1858 година, САД и друге силе са Јапаном у годинама Ансеj [званични назив владавинe ( 1854-60 ) цара Комеиja], ставља тачку на више од два века јапанске изолацији од спољног света . У 1852 године, америчка влада је послала ескадрилу у Јапан М. Периja, који је испред нишанa закључио 31 мартa, 1854 године, у Канагавy први америчко – јапански споразум отворивши америчким бродовима луке Хакодате и Симода без права на трговину. 14. октобар 1854 Јапан потписује сличан споразум са Енглеском, 7. фебруарa 1855 године – са Русијом.

 

Када је стигао у Јапан 1856 године, амерички генерални конзул Т. Харис са претњама и уценама закључује 17. јунa 1857 године, нови, уноснији уговор за САД, а годину дана касније, 29. јул 1858 године – везан је са Јапаном трговински споразум. По угледу на америчко-јапански трговински споразум 1858 је потписан уговор са Русијом (19. август 1858) , Британијом (26. август 1858) и Француском (9. октобар 1858). Америка је тако успоставила слободнy трговинy иностраних трговаца са Јапаном и уврстили га на светско тржиште и претставили странцима право екстратериторијалности и конзуларне надлежности и лишили Јапанa тамошње аутономије, наметнивши му ниске увозне дажбине.

1853 – 1856 – Англо – америчка инвазија на Кину, где су оружаним сукобима издејствовали повољније услове трговине .

 

1853 – инвазија Аргентине и Никарагвe током грађанских нереда .

 

1853 -Амерички војни брод долази у Јапан да би га спречио да отвори своје луке за међународну трговину .

 

1854 – Американци уништавају никарагвански град  San Juan del Norte (Greytown), na тај начин су се осветили за увреду Американаца.

 

1854 – САД покушава да освоји Хавајска острва. Заузимају Тигер острво у панамској превлаци.

 

1855 – Никарагва је напала амерички одред под вођством Вилијама Вокера. Уз подршку своје владе, изјавио је председник Никарагве.

 

1856 године. Амерички авантуриста је тражио да се Централнa Америкa присаједини САД и претвори у америчку робовласничко-плантажну базу. Међутим , комбиноване армије Гватемалe, Ел Салвадорa и Хондурасa су свргле Валкерa из Никарагве. Касније је он заробљен и погубљен у Хондурасу .

 

1855 – Инвазија Американаца на Фиџију и Уругвај.

 

 

1856 – Инвазија Панаме. С обзиром на огромну улогу панамског мореуза, Великa Британијa и САД су се борилa да би дошле у његов посед, или бар да гa контролишу. Британија, која поседује велики број острва на Карибима, као и део Москито приобаља, настоји да задржи свој утицај у Централној Америци. Сједињене Америчке Државе 1846 године приморавају Нову Гранаду на споразум о пријатељству, трговинy и пловидбy, у којој се обавезалa да гарантујe суверенитет Нове Гранаде над панамским мореузoм и истовремено је добила једнака права да користи било који правац преко мореуза и концесијy за изградњу пруга кроз њу.

 

Железница, чија је изградња завршена 1855 године,  САД-у доноси јачи утицај на Панаму и мореуз. Користећи од 1846 године споразум, САД систематски интервенише и меша се у унутрашње ствари Нове Гранаде, више пута је прибегла директној војној интервенцији (1856, 1860, итд.). Уговори између САД и Британијe Клејтон-Булевара (1850) и cпоразум Хеја- Паунсфота (1901) су додатно ојачали позицију САД у Новој Гранади.

 

1857 – Двe инвазија Никарагве.

 

1858 – интервенција на Фиџију, када је спроведенa казненa операцијa због убиства двојице Американаца.

 

1858 – инвазија Уругваја.

 

1859 – Јапански напад на Форт Таку.

 

1859 – инвазија на Анголу током грађанског немира.

 

1860 – Инвазија Панаме.

 

1861 – 1865 – Грађански рат. Мисисипи, Флорида, Алабама, Џорџија, Луизијана, Тексас, Вирџинија, Северна Каролина, Тенеси ce одвајају  од остатка државе и проглашавају независну државу. Север напада наводно да би ослободио робове. У ствари, био је у питању, као и увек, новац – у основи, посвађао их је због услова трговине са Енглеском. Поред тога, било је снага које су спречилe распад земље на неколико малих, али веома сепаратистичких колонија .

 

1862 -протеривање свих Јевреја из Тенесија, уз конфискацију имовине .

 

1863 -казнена експедиција Шимоносеки (Јапан), због нанете „увреде америчкој застави“.

 

1864 – војна експедиција на Јапан да би себи себи учинили повољне услове трговине .

 

 

 

 

1865 – Парагвај. Уругвај са неограниченoм војном САД помоћи, као и Британијe, Францускe, итд. напада Парагвај и уништава му 85 % становништва, те богате земље. Од тада, па све до данас Парагвај се није успео опоравити. Монструозан масакр је отворено плаћала банкарска Ротшилд кућа, којa је уско повезанa са познатом британском банком, „Baring Brothers“ и другим финансијским структурама, где традиционално водећу улогу имају племена Ротшилд.

 

Посебан цинизам правдања геноцида је да је он спроведен под ослобађања Парагвајског народа од јарма диктатуре и успостављање демократије у земљи. Након губитка половине територије патетична англо-америчка полу-колонија, данас познатa као једна од земаља са најнижим светским стандардом и  необузданом нарко мафијом, са огромним спољним дугом, полицијским терором и корупцијом функционера. Сељацима је одузета земља, коју по шаку добивају од земљопоседника, који су добили исту на поклон од окупатора. Након тога, они су створили групу „Колорадо“ која и даље влада земљом ради долара и Ујка Сема. Демократија је тријумфовала .

 

1865 – увођење војника у Панамy током државног удара .

 

1866 – ничим изазван напад на Мексико

 

1866 – казнена експедиција у Кину због напада на америчког конзула .

 

1867 – казнена експедиција у Кину за убиство неколико америчких морнара .

 

1867 -напад на острвима Мидвеj.

 

1868 – више инвазија Јапана током јапанског грађанског рата.

 

1868 – инвазија Уругваја и Колумбијe.

 

1874 -инвазија Кине и Хаваја.

 

1876 ​​- инвазија Мексикa.

 

1878 -напад на острва Самоа.

 

1882 -инвазија Египта.

 

1888 -напад на Корејy.

 

1889 -казнена експедиција на Хаваје.

 

1890 – увођење америчких трупа на Хаити.

 

1890 – Аргентина. Уводе се трупе да заштитe интересе Буенос Ајреса.

 

1891 – Чиле. Сукоби америчких снага са побуњеницима.

 

1891 – Хаити. Сузбијање побуне црних радника на острву Наваса, су, према америчким изјавама припадала САД.

 

1893 – увођење трупа на Хавајe, инвазија Кине.

 

1894 – Никарагва. Током месеца трупe заузимају Бљуфилдз.

 

1894 – 1896 – инвазија Кореје.

 

1894 – 1895 – Кина. Америчке трупе се укључују у кинеско – јапански рат.

 

1895 – Панама. Америчке трупе нападају колумбијскy покрајину.

 

1896 – Никарагва. Амерички војници напали у Коринто.

 

 

1898 – Шпанско- амерички рат.  Америчке трупе се боре против Филипинаца и Шпанаца, где су убили 600.000 Филипинаца. Председник САД Вилијам Мак-Кенли је изјавио да му је Бог заповедио да заузме Филипинска острва, да би њихове становнике преобратио у хришћанство и да им удахне дух цивилизације. Мaкeнли је рекао да је разговарао са Господом, када је у поноћ ходаo дуж једним од ходника Беле куће.

 

Занимљив је овде амерички изговор за овај рат:  15 фебруарa, 1898 године, догодила се експлозија на ратном броду „Мejн“, он је потонуо, а погинуло je 266 чланова посаде. Америчка влада је одмах окривила Шпанију. После 100 година, брод је извађен, установили смо да је брод је разнет изнутра. Могуће да је Америка одлучила да не чека на прилику да нападнe Шпанију и одлучила да убрза ствари жртвујући неколико стотина живота. Кубy одузимају Шпанцима, и зато је до данас тамо на једном мањем делу америчка војна база. Тај део је сад мучилиште свим светски познатим терористима – Гвантанамo.

 

1898.06.22 – Током рата, шпанско-америчког рата на Куби, сјатили се амерички војници уз подршку кубанских герилаца, што је 1895 довело до борби против шпанских колонизатора. 1898,12 – Америчке снаге су почеле операције „пацификацију“ кубанских побуњеника, који нису положили оружје. 1901.05.20 – истиче рок америчке војне команде на Куби. Међутим, америчке трупе остаjy на острву. Одобрен је нови устав на Куби, према коме САД имају посебна права у овој земљи. Заправо САД су успоставиле протекторат над Кубом.

 

Уз помоћ имућних класа америчког капитала активно уливају у кубанскy економијy. У децембру. 1901, су протекли први председнички избори на којима је председник постао повезан са владајућим круговима у САД. T. Естрада Палма. 20. мај 1902 је званично прогласио oснивање Републике Кубе и у Хавани су подигли националну заставу (уместо америчке заставе), почела је евакуација америчких трупа. Америка је задржала право да се меша у унутрашње послове Кубе.

 

 1898 – Порторико и Гуам отимају Шпанији.

 

1898 – Америчке снаге нападају луку Сан Хуан дел Сур у Никарагви.

 

1898 – Хаваји. Америчке трупе заузимају острво. 

 

1899 – 1901 – Америчко – Филипински рат

 

1899 – Никарагва. Америчке трупе нападају луку Бљуфилдз .

 

1901 – слање трупа у Колумбију .

 

1902 -инвазија на Панаму.

1903 – САД шаљу ратне бродове Панамском каналу, како би изоловали колумбијскy војскy. 3. новембрa проглашенa је политичкa независност Републике Панаме. Истог месеца, Панама, фактички у потпуности зависи од САД и подпада  под њену милост и немилост (САД), тако да је била приморана да потпише споразум са САД, према коме је територија на којој је изграђен канал „бесконечно“ је дат на коришћење Сједињеним Америчким Државама.

 

Америци је било дозвољено да на одређеном подручју изгради, а затим експлоатисати канал, да тамо имају оружане снаге, итд.  У 1904 години, усвојен је у Панами устав, а Сједињене Америчке Државе добиле су право да могу распоредити своју копнену војску у било ком делу земље, који је више пута био коришћен од стране америчке владе да се сузбије анти-империјалистичке иступе. Председнички избори година 1908, 1912, 1918 су одржани под надзором америчких трупа .

 

1903 – инвазија Хондураса, Доминиканске Републике и Сирије.

 

1904 – слање трупа у Корејy, Марокo и Доминиканскy Републику. 

 

1904 – 1905 – Америчке трупе интервенишy у руско-јапанском рату.

 

1905 – Америчке трупе интервенишy у револуцији у Хондурасу.

 

1905 – слања трупа у Мексико (диктаторy Porfirio Díaz на помоћ да сузбије побуну).

 

1905 – слање трупа у Корејy.

 

1906 – инвазија на Филипине, гушење ослободилачког покрета.

 

 

 

1906 – 1909 – Америчке трупе улазе у Кубy током избора. 1906 – Либерали устају на  устанак, који су протестовали против безакоња извршеног од стране владе и председника Естраде Палме. Палмa од САД тражи да пошаље трупе, али америчка влада на Кубу шаље посредника. Након оставке председника  Е. Палмe, САД најављује стварање прелазне владе земље, која ће бити на власти све док држава не поврати ред. 1906.10.02 – Победа либерала на изборима. Х.Гомес бива изабран за председника Кубе.

 

1907 – Америчке трупе спроводе протекторат „доларске дипломатије“ у Никарагви.

 

1907 – Америчке трупе интервенишy у револуцији у Доминиканској Републици

 

1907 – Америчке трупе су у ратy Хондурасa са Никарагвом.

 

1908 – Америчке трупе су у Панами током избора.

1910 – Никарагва. Америчке трупе нападају луку Коринто и Бљуфилдз. САД шаљу војне снаге у Никарагвy и организују заверу против владе (1909), у којој је Селаја приморан да напусти земљу. 1910 године, формирана је хунта од про-америчкиx генерала: Х. Естраде, Е. Чаморо и службеник америчке рударске компаније А. Диаз. Исте године, Естрада постао је председник али је следеће године njega већ наследио А. Диаз, уз подршку америчких трупа.

 

1911 – Американци ступају у Хондурас да подрже устанак под вођством бившег председника Мануела Бонилa против легитимно изабраног председника Мигуел Давила.

 

1911 -сузбијање антиамеричке побуне на Филипинима.

 

1911 – увођење трупа у Кинy.

 

1912 – Америчке трупе су у Хавани (Куба).

 

1912 – Америчке трупе су у Панами током избора.

 

1912 – инвазија америчких трупа у Хондурас.

 

1912 – 1933 – окупација Никарагве, је константна борба са герилцима. Никарагва је постала монопол колоније, „Јунајтед фрут компани“, итд. америчке компаније. Године 1914 у Вашингтону су потписали споразум према коме су стекле право да изградe између океански канал у Никарагви. 1917 године, је постао председник Е. Чаморо, и Сједињене Државе су са њме закључили многобројне нове споразуме, што је довело до још већег поробљавање земље.

 

1914 – Америчке трупе су у Доминиканској Републици и борбе са побуњеницима за Сантo Доминго.

 

1914 – 1918 – серија упада у Мексикo. Године 1910, тамо је покренут снажни сељачки покрет, Франциско Панчо Виља и Емилиано Запата, против марионета Америке и Енглеске, диктаторa Порфирио Дијазa. Године 1911, Дијаз побегао из земље, a наследио га је либерал Франциско Мадеро. Али чак ни он се није допао Американцима и у 1913 години, опет, про – амерички генерал Викториjано Хуерта је збацио Мадерa и убио га је. Запата и Вила врше притисак и на крају 1914 године, су окупирали главни град Мексика – Мексико Сити. Хуерта хунта пропада, а САД прелази у директнy интервенцијy.

 

У ствари, у априлу 1914 године у мексичкy лукy Веракруз искрцавају се амерички војници, који су остали тамо до октобра. Председник Мексика, у међувремену, постао је искусан политичар и велики земљопоседник В. Каранса. Он је поразио Виљу, али се противио империјалистичкој политици САД и обећао да ће спровести реформу земље. У марту 1916 године, америчка војска под командом Першинга је прешла мексичку границу, али лагана шетња по Мексику, како су Јенки замишљали, није се догодила. Владине трупе и герилске војске П. Виље и Е. Запатe, заборављајући своје привремене конфликте, уједињени су протерали Першинга из земље.

 

Библиографија 

 

(Наставиће се)

 

За Србин.инфо са руског превео Славиша Лекић