Прочитај ми чланак

Интервју – Веселин Џелетовић: Како је настао роман „Српско срце Јоханово”

0

Veselin Dzelatovic73(Разговарала: Славица Ђукић)
Песник и књижевник Веселин Џелетовић о свом роману о Немцу ко ме  је пресађено срце Србина са Косова и Метохије

  „Српско срце Јоханово”

Роман је доживео девето издање и добио специјално признање „Академије Иво Андрић“.-Господин Милован Дрецун и ја обавили смо разговор са истражном Комисијом Еулекса задуженом за трговину органима у којој је и  Американац, српског порекла у трећем  колену,што ми улива наду да ће истина о страдању српског народа изаћи на видело, каже Џелетовић.

Пре неколико година песник са Косова и Метохије Веселин Џелетов ић написао је поему „Српско срце Јоханово“ о Немцу који у грудима   носи срце Србина коднапованог на Косову и Метохији. Но , поема, тада, како  песник каже, није изазвала већу пажњу јавности.Џ елетовић је потом написао и истоимени роман на исту тему.

Роман је постао познат тек када га је на Правном факултету у Београду представила чувена италијанска новинарка и публицисткиња Марлина Века која је о Косову и Метохији написала књиге „Изгубљено Косово“ као и роман „Вучје срце „ са темом на к оју је и Џелетовић написао роман „Српско срце Јоханово“. То је био повод за разговор о овој значајној књизи.

Шта чини садржину романа који сте објавили после истоимене поеме ?

-Као и поема , роман говори о Немцу који носи срце Србина са Косо ва и Метохије.Суочен са тешком болешћу и немогућношћу да редов ним путем добије срце, на Савет Координатора Евроатланта, Јохан о длучује да купи срце на црном тржишту. Објашњено му је да постоје

људи који   због материјалне користи , углавном да би егзистенц ијално спасли породицу , продају своје органе.Његова прича изазва ла је толики бол у мени да сам поему од пет страна написао за сам о два сата.То се догодило 2006. А када сам 2007. године сазнао да је Немац усвојио дете човека чије срце носи додао сам две строфе.   Многи који су прочитали поему натерали су ме да ове горке стихов е преточим у роман.

Кажете да сте се са јунаком ове приче лично срели.Како је изгледао тај сусрет?

Наш сусрет се одиграо   на једном сеоском гробљу. Био сам  у Косовској Митровици , са браниоцима моста ,када сам чуо да је супруга мог пријатеља Јована , киднапованог 1999.године изврш ила самоубиство. Њу је у њеном дворишту силовало пет Шиптара и она није могла да истрпи ту срамоту па се обесила . Како нису хтели да јој очитају опело позвао ме Јованов брат јер познајем локалног свештеника.

Након објашњења да мајор Тепић и војвода Синђелић нису извршили самоубиство сви смо се сагласили да је ова страдал ница то урадила да би сачувала част и достојанство.Одлучио сам да присуствујем и сахрани покојнице. Између поломљених мермерних плоча , дубоко зараслих у коров дошао сам до места сахране где се налазило десетак старијих људи. Једно Шиптарче које је чувало би волице баш на самом гробљу, чачкало  је нос и када је видело да га гледам подигло је два прста у облику слова V , kao знака неке њихо ве победе.

Међу тим часним старинама на гробљу приметио сам чо века који својим оделом и понашањем није припадао времену и простору у коме смо се налазили и који са неком аристократском дистанцом  посматра шта се дешава. Оно што ме је запањило  било је дете мог пријатеља које му је стајало обгрљено око ногу.На пита ње које сам поставио старцу, ко је тај човек , добио сам запањујући одговор:“Нећеш ми веровати човек је дошао и рекао да носи срце нашег Јована. Молим те ,ти си писац и новинар, види о чему се ради. Милан га упорно зове „тата“.

Тада сам чуо ову стравичну причу на основу које сам написао поему и роман.Немац ми је у жељи да усвоји дете , испричао све податке које је о Јовану добио од БНД (Немачка обавештајна служба). Целу причу су они сазнали захваљујући томе што је у том  приватном за твору у Албанији био заточен и један Руговин човек.

Стражар који га је познавао пренео је његовој породици информацију о томе где се налазио , као и то да је са њим био и Јован. Много Шиптара, који су  били против терориста завршило је као жртва трговине органима. Преко 300 Срба одведено је у Албанију и држани су у приватним кућ ама до момента када су одвођени на обалу Јадрана. Тамо су черече ни делови тела и у специјалним хладњачама превожени глисерима до Италије у места где су рађене операције.

Од пара зарађених на трговини органима,дрогом и цигаретама финансирала се УЧК-теро ристичка организација чији су људи данас на челу ове наказне твор евине зване Косово.Немојмо никад заборавити да су ова зверства почињена у време мира , пред очима међународне заједнице која је тамо дошла да успостави ред и закон. Они су дозволили отворен лов на Србе  , који нажалост траје и данас.

Veselin Dzelatovic73.JPG530vКакво је интересовање за ову трагичну, ратну, причу са простора Косова и Метохије,из времена егзодуса Срба са својих вековних огњишта, ако се има у виду да сте штампали већ девето издање књиге?    

-Интересовање за ову причу није постојало.Знате, када Србин напи ше шта су Србима радили ,  то нико није желео да чује . Међутим ит алијанска новинарка и књижевница Марија Лина Века  писала је о једном Французу који такође носи срце Србина. После наше заједничке промоције на Правном факултету у Београду почело је да влада интересовање за роман.

Тадашња српска власт , ваљда због евроманије, такође није желела да овом причом „квари однос е“.А ћутати о злочину је исто као и учествовати у њему. Многе чести те и поштене људе ова је прича потресла тако да су многи писали о овом роману. Преко 20 песника је певало о „Српском срцу Јоханово м“. Отац Војо Билбија је снимио ЦД на коме анђеоским гласом уз пр атњу гитаре пева поему. И он каже да је у трену испевао као да све који причају о овоме води нека божанска промисао.

Млади репери, група „Дон Стероид“ ,такође су испевали ову поему, наравно на сво ј начин .О роману је снимљено неколико емисија које су урадили наши врсни новинари: Софија Луковчан, Милован Дрецун…

О роман у су на телевизији позитивно говорили:Оливера Катарина, Јадранка Јовановић,Љиљана Булатовић-Медић, Дара Вучинић, Видослав Јов ановић,Раша Смиљанић, Веселин Ђуретић…Књига је преведена на енглески, руски, румунски а у току је и превод на немачки језик.Ром ан је добио и специјално признање „Академије Иво Андрић“.

Где сте књигу представили  и какве су шансе за ширу презентацију романа „Српско срце Јоханово“ у свету?

Роман је представљен широм Србије ,у Словенији, у Румунији, а само у Београду имали смо десетак промоција . Тек нас очекују вел ике промоције јер још нисмо стигли да књигу представимо у неким већим градовима Србије. Очекује нас и Црна Гора,Република Српска …наравно и  расејање.

Да ли су судски истражитељи трговине органима показали интере совање за ово Ваше дело?

Да, господин Милован Дрецун и ја обавили смо разговор са истра жном Комисијом Еулекса задуженом управо за трговину органима.  Немам поверења у њих али је човек задужен за истрагу, Американа ц српског порекла, треће колено, и то ми је улило неку наду да ће истина о страдању српског народа изаћи на видело. Уистину верујем да је истина као вода , она увек нађе  свој пут.Њима смо да ли све податке , имена људи и места на којима су се злочини десил и.

Жалосно је што су управо неки актери ових зверстава  на руковод ећим положајима  у овој окупационој „власти“. Након тога кренула је прича о трговини органима , али можда сте приметили било  ко од странаца да проговори о томе  то се заташкава јер је улог у игри огроман. Када би се истина сазнала њихова „држава „срушила би се као кула од карата.

Jovanovo-srce-2Шта роман открива ново?

-Прича коју сам сазнао открива управо све ново .Никаквих бројнији х операција на Косову и Метохији није било. Било је черечења и мас акра недужних цивила који су одвођени у Албанију како би се заме тнули трагови злочина . То је, нажалост,сада потврдио и један зашти ћени сведок који је проговорио како су бајонети секли српског стра далника.

Такође се открива и велика спрега криминалних група Ши птара са Космета, Албаније и Италије , и нажалост повезаност са неким међународним организацијама.

Славни режисер Емир Кустурица снимиће филм о трговини људск им органима на Косову и Метохији, о чему је најуверљивије у свом извештају проговорио Дик Марти .Направиће филм о „највећој тем и овог века“, да ли је то по Вашем роману и да ли сте разговарали са њим? 

– Господин Кустурица је добио роман из више извора јер сам сматрао да неке сцене из романа једино он може да сними. Мотив је сигур но по роману „Српско срце Јоханово“ јер је то једини роман по исти нитом догађају у коме Немац добија срце Србина. И даље мислим да један велики филм може променити мишљење светске јавности. 

Владе многих земаља знају шта се дешава на Космету али због свој их интереса ћуте о томе. Али, њихова јавност то не зна . Један добар филм може све то преокренути , ако се успе у ономе што сам учини о у роману:да проговори о једној тешкој теми и стравичним злочин има али без икакве мржње. Када је Немац први пут видео дете каже да су шавови хтели да попуцају јер је срце хтело да искочи  из груди. Изгледа да је препознало сина. Ту сцену једино Кустурица може снимити. Мислим да ће ми се управо из тих разлога јавити.