„Србија је наша земља иако не живимо у њој, али осећамо велику припадност и зато навијамо за све наше спотисте, а нарочито Новака Ђоковића* Да би се у хокеју пробио до прве поставе мораш да будеш спреман на тучу“ објашњава Јован Лучић

Најјачи табаџија у НХЛ лиги Милан Лучић је сасвим обичан момак, ван терена миран и породичан, али када изађе на лед боље је да му не станете на пут. Све што је направио у НХЛ-у направио је пакленим радом и спремношћу да се потуче са свима на утакмици зарад победе екипе.

Лучић је играч НХЛ екипе Бостон Бруинса, а иако је рођен у Ванкуверу никада није заборавио српске корене. Његов рођени старији брат Јован, који је такође мало играо хокеј, али се касније посветио фудбалу, био је гост Телеграфа, и открио нам многе занимљиве ствари из живота овог хокејаша.

НИЈЕ БИО НИ ДРАФТОВАН

Најстарији од браће Лучић је открио колико Милан воли Србију и наше спортисте, како је због Ђоковића хтео да бије Канађане који су нашег тенисера блатили, као и то како је успео да се пробије до највећих висина НХЛ-а и да освоји Стенли Куп..

-Хокеј је напоран спорт мораш да имаш карактер да издржиш јаке тренинге и све неправде- почео је причу Јован Лучић за Телеграф.

– Мој млађи брат Милан је био близу да одустане од хокеја. Није био драфтован за НХЛ уопште. Али, наш ујак Ден Кеса, бивши играч професионалне америчке лиге, му је рекао да буде стрпљив и да игра ја јуниорски тим Ванкувер Џајантса и да тренира из све снаге и покаже тренеру да је погрешио што га није узео.

– Он да би напредовао за тај јуниорски тим, он је морао да се туче на утакмицама, јер је био у четвртој постави, а тамо су они који су слабијег квалитета, али највише бију на леду и служе за то. Милан је морао је да крене одатле и тукао се, а када је добио шансу да покаже како се игра, он је искористио, јер је знао да игра, имао је таленат – објашњава Јован Лучић.

ТУЧОМ СЕ ПРОБИЈАО ДО ПРВЕ ПОСТАВЕ

Он је истакао да је иста ситуација била у Бостон Бруинсима када је дошао у НХЛ лигу.

– Када је дошао у Бостон Бруинсе, то је таква екипа, да њихови навијачи воле чврсту игру и тучу. Ту је опет почео у четвртој постави и тукао се сваки меч, а пошто се доказао, до краја сезоне је дошао до прве поставе. Требало је да гине да би успео и то му се вратило – објашњава Јован и додаје:

– Тукао се нон стоп, сада више не мора, пошто је у првој постави и не мора да се доказује на тај начин, већ игра на вештину. Туку се они из четврте поставе, али он је увек спреман на тучу, тако да му није проблем. Једном је једног играча пробацио кроз стакло када га је ударио – каже најстарији од браће Лучић.

Јован, који је иначе дошао у Србију како би направио фудбалску каријеру, објашњава како су сви у његовој породици везани за Србију иако су рођени у Канади.

– Најмлађи брат је школарац он је увек био за школу и није спортски тип, али воли да гледа. Ја сам најстарији 87. годиште, Милан је 88. а најмлађи је 90. Сви су мислили да смо Милан и ја близанци до 15 године јер су га родитељи гурали самном свуда. А онда су провалили да није моје годиште и чудили се, јер смо исте висине.

НИКО НЕ СМЕ ДА ВРЕЂА ЂОКОВИЋА

– Милан свуда прича да је Србин и да навија за Србију. Када је гостовао на најпопуларнијем радију у Канади рекао им је у програму. “Навијам за Србију, навијам за Ђоковића, за фудбалере кошаркаше и нећу то да кријем”. Такође је додао да навија и за Канаду, јер је то земља у којој живи. На леђима има огромну тетоважу, српски грб са два хокејашка штапа и испод пише “Слобода или смрт”.

– Стално се свађао са својим саграчима због Ђоковића, и био је спреман да се побије, јер не може да верује да они не цене Нолета, који је први тенисер на свету. Увек се трудио да покаже да је Србин.

– Зато је и трофеј Стенли Купа донео у цркву у Ванкуверу, јер смо ту одрасли. Као мали смо играли фолклор
учили српски, ћирилицу, окупљали се за Славу, Ускрс, Божић, јер нисмо хтели да изгубимо ту везу са Србијом.

Иначе, мало ко зна да се Милан Лучић у Америци дружио са Пеђом Стојаковићем, док је играо за Торонто Репторсе, а после са Сашом Павловићем и Владом Радмановићем док је играо за Атланту. Са њима је често ишао на вечере.

Иако живи далеко у Канади и није имао много прилике да буде у Србији Милан Лучић ипак навија за Црвену звезду.

– Да, он је Звездаш и ћерки је купио сву опрему у звездиним бојама и грбу. Када сам ја дошао прошле године и био на проби у Партизану он се нервирао мало. Али, није он толики фанатик као људи овде где је то буквално живот или смрт. Више смо се зезали и подбадали. Са мајчине стране су све Звездаши, као и наш отац – објашњава Јован.

На питање да ли је тачно, да је Милан купио опрему за српску хокејашку репрезентацију, која је изгорала упожару у Новом саду, Јован Лучић је рекао:

– Није, није, али Милан планира да помогне српски хокеј. Само да се среди ситуација, само да се створе услови. Желимо да, можда изградимо још једну халу, а преко лета кад нема леда, да деца играју на теренима са ролерима.

ПОМОЋ СРПСКОМ ХОКЕЈУ

– Видећемо шта ће бити, желимо да помогнемо развој српског хокеја. Причали смо и са Србима који живе у Америци и Канади и играју тамо хокеј да дођу овде да играју, да се појача лига и репрезентација.

– Ако види да све иде како треба он жели да улаже у хокеј. Овде нема лига за децу у хокеју, то је поразно Ми смо тамо баш везани за Србију, јер нисмо у матици и онда мало више емотивније то доживљавамо него ви.

-Имамо српске клубове у хокеју, фудбалу, осталим спортовима Зову се „Бели орлови“ и играју у првој дивизији од 20 колико их има – објаснио је Јован Лучић који у Србији покушава да пронађе голмански ангажман.

-Дошао сам због фудбала у Србију, али сам у Канади играо и хокеј до 17 године, па сам хтео да пробам у Партизану, али нисам толико добар.

– Зато сам се определио за фудбал где браним јер сам у Ванкуверу тренирао. Тренирам са Синђелићем и требало би да почнем да тренирам са Радом када се врате са припрема из Турске и да будем на проби – објаснио је за крај брат Милана Лучића.

 

(Телеграф.рс)

Ознаке: Лучић, милан лучић, САД, Србија, хокеј