Прочитај ми чланак

У Парламенту Србије 45 странака!

0

Србија рекордер по броју странака у парламенту
Наредне четири године у републичком Парламенту политичку вољу грађана Србије представљаће 45 странака, девет више него што их је у посланичким клупама Индије, државе која има 100 пута више становника!

Такође, Србија је рекордер по броју странака у скупштини и у односу на чланице Европске Уније као и поједине афричке и азијске државе.

По броју партија у Народној скупштини, Србија је иза себе оставила и све некадашње републике Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, где број странка не прелази 39 колико има убедљиво најбројнији македонски парламент.

Примера ради, у словеначком парламенту има седам, у црногорском 11, а у хрватском 12 странака.

Чак и у Румунији, која поседује једну од највечих зграда парламента на свету, у Доњем дому само је шест политичких странака.

Ситуација је слична и у другим земљама ЕУ, па тако држављани Француске, која се сматра једном од колевки демократије, у последњем изборном циклусу своје поверење поверили су двема коалицијама.

Прву, окупљену око Социјалистичке партије чини пет странака, а другу на челу са Унијом за народни покрет чине четири, док су у целом парламенту укупно 32 странке.

У Бундестагу, који заступа интересе 81 милиона Немаца, налази се седам странака, односно две коалиције и три самосталне партије.

Ситуација је слична и у суседној Аустрији чији су грађани у парламент изабрали укупно пет политичких партија.

И доњи дом италијанског парламента има скоро три пута мањи број странака од српског, а чини га укупо 17 партија, од којих су две највече – Народ слободе и Демократска партија.

Ни многе афричке и азијске земље, које имају много више становника од Србије, немају вечи број странака у народној скупштини.

Пример су Обала Слоноваче у чијим посланичким клупама се налазе представници 18 политичких партија, затим Египат са 28 и Бангладеш са 23 парламентарне странке.

Зашто има толико парламентарних странака у Србији?
У Србији постоје приоритетне интересне групације које морају да учествују у власти по сваку цену. Такве групације су у јавности представљене под псеудонимима политичких партије које већ пар деценије не могу да прођу цензус, али их велике странке  стављају на своје листе и оне све време учествују у извршној власти. Поред свега,  држављани Србије изнова на изборима изјашњавају против њих. Због тога у Србији уместо праве демократије постоји псеудодемократија и уместо правне државе,  држава у покушају.

Излаз је у већинском систему где ће држављани Србије гласати за  конкретног човека, а не листе које састављају врхови странака, шпекуланти,наднационалне коорпорације, банке  и страни амбасадори. На тај начин ће и сви крајеви Србије бити равномерније присутни у Скупштини Србије, Такође,такви посланици ће морати да воде више рачуна о стварним потребама свог бирачког тела, иначе неће бити изабрани.

 

(Политика, Д.П.З)