Прочитај ми чланакФранцуске авионе "рафале" купићемо новцем из кредита које ћемо, гле чуда, узети баш од француских банака и то је све што треба да знате о дилу између председника Србије Александра Вучића и председника Француске Емануела Маркона. Док Макрон продаје "рафале", Вучић купује прјатељство тешко скоро две милијарде евра којим се може похвалити на Инстаграму. И не, ово није крај трговини.
Крајем августа прошле године у Србију је стигао председник Француске Емануел Макрон и са собом донео уговоре о куповини 12 француских вишенаменских авиона „рафал“.
„Дванаест потпуно нових авиона биће у власништву Републике Србије. То је за нас огромна вест. То ће допринети значајном повећању оперативних способности наше армије, потпуно другачији приступ. И ми смо срећни што постајемо део Рафал клуба и хвала председнику Француске Емануелу Макрону што је донео такву одлуку, што нам је омогућио да купимо нове рафале“, рекао је те вечери председник Србије Александар Вучић.
Међутим, тек у мају практично смо сазнали да ћемо француске рафале купити француским новцем, узимајући кредите у тамошњим банкама.
Укупна набавна цена опреме коју треба испоручити и услуга које ће извршити продавац по комерцијалном уговору износи 2.745.000.000 евра.
Оно што је потписано у августу прошле, учињено је у јуну ове. Тако је Скупштина Србије потврдила зајам у износу од 1.9 милијарди евра којим ћемо „рафале“ купити.
Нешто раније, то је најавио и министар финансија Синиша Мали, рекавши да је наша земља француској страни већ исплатила прва два аванса за ту набавку.
Навео је и да ће почетком 2028. године Србија добити први „Рафал“, а после тога сваког месеца по један.
„Са 12 вишенаменских ловаца, унапредићемо авијацију и војску у склопу никада већих улагања“, казао је Мали.
Шта каже опозиција?
Опозициони посланици оценили су да држава набавком француских вишенаменских борбених авиона „рафал“ купује подршку Француске председнику Србије Александру Вучићу.
Шеф посланичке групе Зелено-леви фронт Радомир Лазовић оценио је набавку „рафала“ као плаћање Вучићевог останка на власти, односно плаћање подршке великих сила.
„Ово је куповина подршке Вучићу, куповина ћутње на све оно што ради сада. Нема никаквог економског, здраворазумског резона, да се три милијарде додатне задужује Србија, да би купила авионе, уместо да решава проблеме својих грађана“, оценио је Лазовић у Скупштини.
Народни посланик и председник Србија центра (Срце), Здравко Понош изјавио је данас да министар одбране Братислав Гашић није у стању да одговори на питање колико ће да кошта куповина авиона „рафал“.
„Он је задужен за приватне послове председника Републике и вероватно би знао да објасни колика ће на крају бити цена целог овог посла, јер то није само цена летелица. Ту је и цена наоружања, а још се не зна које ће бити и колико ће коштати“, казао је Понош, пренела је Бета.
Коментаришући куповину рафала, бивши дипломата Срећко Ђукић каже за Нову да је било јасно да Србија нема пара за авионе, већ да ће то учинити из кредита.
„Задуживање код бројних француских банака показује да финансијска ситуација у земљи није таква каквом је власт представља. Србија је сваким даном све задуженија земља. Целокупна финансијска ситуација у земљи је нетранспарентна. Очито да се да се од јавности крију цифре о спољном дугу и задуживање земљ. Немогуће је одржати тако ниску спољну задуженост, тако великим кредитима који се узимају. Авиони су сад кулминација свега тога око задуживања, али неће то бити последњи спољни кредит који узимамо“, каже Ђукић.
Саговорник Нове каже и да је власт решила да потпуно промени технологију наших ратних авиона.
„Прелази се са својетско-руске технологије и делом југословенске на француску. То је потпуно друга технологија, а она значи не само куповину авиона, већ се мора учити и друга школа, други језик, ново наоружање…Све то ће коштати доста бићемо ми сведоци узимања још кредита за куповину тих авиона“, каже Ђукић.
Када је реч о односима председника Србије и Француске, Ђукић их описује реченицом „Авиони за паре, а дружба за дружбу“.
„Те две ствари не треба мешати. Макрој је продао авионе за паре, то што је он пријатељ са Вучићем, то нема никакве везе. Неке друге земље су пронашле јефтинија и ефикаснија решења, а међутим неко је хтео да се докаже да је најбољи пријатељ Макрону и то је француски председник лепо наплатио, продао је авионе, наоружање и преусмерио српско ратно ваздухопловство на Француску“, закључује Ђукић.
Фактор новац у односима Србије и Француске
Осим што се Вучић састајао са Макроном, углавном док му је у Србији горело под ногама, не треба заборавити да је темељ односа две државе – новац.
Француске компаније у Србији имају низ високо исплативих пројеката – од изградње метроа, преко партнерства у власништву и руковођењу београдским аеродромом, куповине „Рафала“ и „Фалкона“ (борбених и цивилних авиона), па све до партнерства на пољу нуклеарне енергије, у оквиру које Вучић повремено најављује градњу нуклеарки.
Осим тога, важно је констатовати и да је стручни надзор на делу пројекта који се односио на реконструкцију зграде Железничке станице у Новом Саду, чије је обрушавање коштало живота 16 грађана Србије, радила француска фирма Ежис.
Поменута фирма није нова у грађевинским подухватима у Србији, напротив. Како је раније пренео Форбс Србија, „Ежис“ је у последње четири године укупне приходе у Србији повећавао око 100 одсто сваке године. Они су од 130 милиона динара у 2020. стигли до милијарде у прошлој години. Профит је растао још брже: од 2,5 милиона динара у 2020. дошао је до готово 340 милиона прошле године.
