Подешавања / Settings

Још 1522. године Турци су у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу. У својој књизи „Старе кафане Београда“ др Видоје Голубовић каже да нема претензије да тврди како се београдска угоститељска радња звала баш кафана, и наводи да су се у нас, од самих почетака до данас, користила разна имена: караван сарај, хан, механа, мејхана, кавана, биртија, бифе, гостионица, ашчиница, крчма, бар, ресторан и, на крају, угоститељски објекат.

МУЗИЧКА (И ЕТНИЧКА САМОБИТНОСТ Хоће ли бити довољно инструмената за све? На селу се код нас још почетком 19. века музицирало углавном уз свирале, двојнице или гајде. Певало се (епски ) и уз гусле. О сада врло популарним инструментима, као што су виолина, труба или хармоника, није било ни помена. Како се онда десило да […]

МУЗИКА КОБИЛИНЕ ГЛАВЕ Срби који живе у Мокаду, Луреву и Сигет Сентмартону, селима у Мађарској на дунавском острву Чепелу, очували су њењаре, древни народни музички инструмент. Понекад се уз звуке њењара веселе на кућним забавама. Њењаре називају још и кобилина глава и слепачка виолина. У њих су у прохујалим временима свирали музиканти по пустарским чардама […]

ГУСЛЕ — гудачки музички инструмент о чијем пореклу постоји неколико хипотеза — да су словенског порекла, да су изум српског народа или да су прихваћене од Арапа. Први писани извори о гуслама датирају из 14. века. Везују се за патријархалну средину, па су на тај начин симбол националног идетитета и преносилац епске јуначке прошлости. Као […]

СВИРАЈ СВИРЧЕ Ћурликалице, дипле, гусле, тамбуре, рогови, гајде, зурле, тарабуке, гочови, таламбаси су стари српски музички инструменти. Распрострањености појединих инструмената указују да су у свим културним зонама, ипак, најзначајније и најприсутније разне пастирске свирале које су пратиле песму и игру. Разликује се педесетак назива и облика: фрула (преузето од румунске речи „флеур“), свираљка, свиралче, свиравка, […]

КАФАНСКИ МЕРАК СТАРОГ БЕОГРАДА Незаменљиво, незаобилазно, непроцењиво, неодољиво и никад превазиђено место за провод, славље и разбибригу, за певање и плакање, састанке и растанке, полемике и придике – увек је било и биће кафана. И њена теорија, пракса и филозофија у малом која се темељно учи. Зато је од памтивека сабирни центар и господе и […]

Кад је Мика Алас свирао боемима Само у периоду од 1860. до Другог светског рата Београд је имао више од хиљаду кафана и механа. Оне су биле стециште боема, центар јавног живота, али и места у којима су се доносиле крупне политичке одлуке. Београд је, не тако давно био чувен по својим кафанама, које су […]