Подешавања / Settings

Транзиција у којој живимо није од социјализма ка капитализму, већ од социјализма ка колонијализму. Србија, као и друге земље (полу)периферије, током транзиције постаје економска, политичка и културна колонија ТНКК чије је средиште (метропола) у централним друштвима светског капиталистичког система – САД и ЕУ („Империји”). У друштвеном погледу, за већину грађана Србије овај тип транзиције значи […]

Ако за тренутак оставимо предвиђања по страни, постоје очигледни трендови, заплети и парадигматске промене које ће се наставити и у следећој години и којих би геополитички освешћени људи требало да буду свесни. 1. РАТ У СИРИЈИ НИЈЕ ГОТОВ САД још од 2007. у тајности планирају свргавање сиријске владе уз посредство наоружаних милитаната, нарочито оних на […]

Све и да инвеститори дођу, и то баш онако како их политичке странке у својим пропагандним сновиђењима најављују, та врста будућности није тако светла као што домаћи политичари и економисти мисле. Модел развоја на коме се у Србији данас инсистира, увео би нацију у стање које се у економској теорији назива „клопка средње развијености“. То […]

Индустрија машина и трактора остварила је врхунац производње 1989. године: 42.500 трактора изашло је те године из њених постројења. Како пише економиста Небојша Катић државна и друштвена својина и нефлексибилно тржиште рада стварали су реалне вредности о којима приватизована Србија може само да сања. Тешко је докучити зашто је то тако а критичари и једног […]

Новија српска економска историја – обележена полудобровољним довођењем у неоколонијални положај – обележена је неколицином митова чија је улога да идеолошки оправдају ове политичке потезе. После 2000. године један од типичних митова је било инсистирање на малим и средњим предузећима као мотору развоја привреде и тобожњој превазиђености и анахроности великих производних система.

Задимљени натпис изнад ИМТ фабричке капије је – како сведоче познаваоци невеселих прилика у ИМТ-у последица домишљатости једног од ретких преосталих запослених у некадашњем индустријском гиганту који је покушао да се огреје на свом радном месту – речито сведочанство о деиндустријализацији српске привреде.

„Током деведесетих година прошлог века, у јеку транзиционих реформи, балтичке републике су доживеле нешто што се граничило са хуманитарном катастрофом. Реална примања су смањена за око две трећине, а у потрошњи домаћинстава трошкови исхране су порасли са 34 на око 62 одсто. Животни век мушкараца се почетком деведесетих смањио за четири године, док је морталитет […]

Народ се у Србији више не дели на левицу и десницу, већ на оне који су жртве транзиције, а таквих је 95%, и на тајкуне блиске режиму

Својевремено је Сверуски државно-научни центар превентивне медицине објавио резултате истраживања о здрављу Руса, које показује да је главни фактор превремене смртности становништва и снижавања просечног животног века у националним размерама не како би се очекивало материјална беда сама по себи, већ „осећај безигледности или историјског безнађа“.