Подешавања / Settings

Професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу Зоран Чворовић изјавио је да одлука митрополита црногорско-приморског Јоаникија да не одустане од Цетињског манастира, као места где ће бити устоличен, „показује колико је било важно да нови митрополит буде неко ко није ‘извањац’ и ко самим тим одлично познаје специфичне црногорске прилике, историју и људе“, јер би, у […]

Како је саопштио тај савет, казна износи 14.400 евра. У саопштењу се наводи да на седници Управног одбора Фонда за заштиту и остваривање мањинских права Црне Горе, одржаној 3. децембра, ово управљачко тело није потврдило два пута донесену одлуку ранијег сазива тог тела да се по конкурсу друге расподеле из 2017. године Српском националном савјету […]

Балкан је једно од можда најзамршенијих светских чворишта када се ради о идентитету. Да ли су Срби најстарији народ, да ли су Хрвати заправо Срби православци, шта су Бошњаци/Муслимани, да ли су сви становници Балкана Илири, да ли су Црногорци или Македонци аутохтона или новокомпонована нација, шта су ’Косовари’…? Постављање и разрешавање овог питања на […]

Састанак је иницирао Миодраг Линта, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону, који сматра да је то прилика да се чује, не само шта све мучи близу два милиона наших сународника у окружењу, већ и да се дође до предлога решења како би се побољшао њихов статус. Одбор ће окупити све релевантне представнике Срба из региона, посланике, председнике политичких и културних организација, Српске православне […]

1. „Срби сва три закона”

Међу српским интелектуалцима постоји теза, чији је најгласнији заговорник био Вук Стефановић Караџић, да суштину српског националног идентитета чини српски језик. Он је у студији „Срби сви и свуда”, написаној 1836, а објављеној у књизи „Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона” (1849), тврдио да су прави Хрвати само чакавци и кекавци или кајкавци, док су штокавци у ствари Срби.

Негде почетком 2001. године тадашњи мађарски амбасадор у Београду рекао ми је да у Мађарској транзиција, заправо, значи пљачку, а реформе су синоним за анархију. Но, Мађарска је и поред тога ушла у ЕУ, јер живимо у свету политичара. Можда и није крај историје, али свакако јесте крај хероизма. Сви највећу пажњу поклањају анкетама јавног […]

Академик Матија Бећковић је као увод у тему прочитао своју нову песму „Окупација“. „Кад сте нас већ окупирали, какав је проблем да будете мало љубазнији… Ако се све у свету променило, зашто би окупација и у трећем миленијуму изгледала као у претходна два… Што мора поводац да се види, као да су ешарпе скупе… Зар […]

И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте Оног који може и душу и тело погубити у паклу.
Иса. 8:12, Лука 12:4

Извесна врста пизме становника Србије према новопридошлима, било према онима из покрајина или некадашњих република, било становника главног града према људима из провинције — постојала је и постоји.

Кључни налаз је да су те последице биле двојаке природе: прво, продуковано је одвајање српског од руског језика и удаљавање српског идентитета од својих старословенских корена; и друго, створена је основа за каснију цикличну дезинтеграцију српског језика и, тиме, самог српског националног идентитета.

Док за портпарола Либералне партије Амара Морачића спомен-плоча српским војницима у Будви није сагласна са историјским чињеницама, председник НОВА Андрија Мандић и историчар Чедомир Антић тврде да је у питању смишљена акција црногорске власти у циљу фалсификовања прошлости и да су Срби у тамо дискриминисани.

Текст је објављен у зборнику радова са округлог стола “ Ко разара српску културу?“, одржаног у организацији Српског удружења „Ћирилица“ Савиндана 2014 а посвећеног обележавању 200 година жртвене смрти Светог ђакона Пајсија и игумана Авакума као и 100 година од жртвеног чина Гаврила Принципа.

Битан и највидљиији део националног идентитета су празници. Већина обичних људи не зна да поседује неке карактеристике које их разликују од других, али се преко празника идентификује са народом коме припада.

Док је шетао улицама Гуче, људи су му прилазили, грлили и љубили. Неизбежни су били и повици попут „Браво царе“, „Где си брате“ и остали. Додик је застао и са свима попричао, поздравио се и стрпљиво одговарао на сва питања окупљених.

Јачање веза између Београда и Подгорице се намеће као потреба, и то је ствар од обостране користи, а крајњи циљ Србије може бити геополитичко припајање Црне Горе.

 Већина српских и југословенских имена улица у Приштини и другим градовима на Косову и Метохији данас је избрисана и замењена албанским. У Приштини нема више „Боре и Рамиза“, Улице цара Душана ни Улице Сејда Бајрамовића, али зато постоји Трг Медлин Олбрајт, Улица Џафера Деве и Трг Адема Јашарија. По коме се данас зову улице, тргови […]